РУСКИ МЕДИЈИ НАЈАВЉУЈУ САСТАНАК ВУЧИЋА И ПУТИНА: "Шта се зна о односима између Русије и Србије"

РУСКА агенција ТАСС најавила је састанак председника Србије Александра Вучића и руског председника Владимира Путина који ће се одржати данас у Москви.

Фото: Профимедиа

Руски председник Владимир Путин разговараће 9. маја 2025. године са председником Србије Александром Вучићем, који је допутовао у Москву како би учествовао у свечаним догађајима посвећеним 80. годишњици победе у Великом отаџбинском рату.

Ово је седма посета Александра Вучића Русији као шефа државе, преноси руска агенција.

ТАСС је припремио материјал о односима између Русије и Србије, који преносимо у целости.

Политички односи

Од почетка, земље одржавају редовне контакте на највишем нивоу. Тако су председници РФ посетили Србију три пута: Дмитриј Медведев – у октобру 2009. године, Владимир Путин – 2011. и 2019. године.

Од када је председник Србије, Вучић (председник од 2017. године) је шест пута долазио у Русији: он је посетио Русију 2017, два пута 2018, затим 2019, 2020. и 2021. године. Током његовог последњег сусрета са Владимиром Путином 25. новембра 2021. године, осим политичке агенде, једна од најважнијих тема била је испорука руског природног гаса.

Фото: Принтскрин ТАСС

Након почетка Специјалне војне операције у Украјини 2022. године, Вучић је два пута разговарао са Владимиром Путином – у октобру 2024. године и у марту 2025. године. Током тих разговора, стране су потврдиле опредељеност за јачање сарадње између две државе. Александар Вучић је нагласио да Србија не намерава да се придружи антируским санкцијама, упркос притиску Европске уније.

У мају 2024. године Александар Вучић је изразио захвалност Русији што није подржала резолуцију Генералне скупштине УН о геноциду у Сребреници 1995. године током рата у Босни (Србе оптужују за геноцид над муслиманским становништвом). Такође, Србија цени што Русија подржава земљу у питању статуса српске аутономне покрајине Косово. Москва сматра да је проглашење независности покрајине 2008. године на једностран начин у супротности са међународним правом и резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.

Економски односи

Према подацима српске статистике, након увођења антируских санкција после почетка СВО, забележен је пад трговинске размене са РФ. Тако је 2022. године укупна вредност билатералне трговине достигла максималну вредност од 4,2 милијарде долара, док је 2023. године пала на 3 милијарде, а 2024. године – на 2,4 милијарде долара.

Русија увози из Србије храну и пољопривредне сировине, производе хемијске индустрије, машине, опрему и транспортна средства. Србија из Русије увози производе хемијске индустрије, прехрамбене производе и пољопривредне сировине, али главна ставка увоза су руски гас и нафтни деривати (увозе се од 1978. године).

Првобитно је гас транспортован гасоводом „Уренгој – Помари – Ужгород“ (који пролази из Русије преко Украјине и Мађарске), али од 2021. године он иде кроз морски гасовод „Турски ток“, а потом преко Турске и Бугарске. У 2023. години у Србију је испоручено 2,68 милијарди кубних метара гаса.

Поред тога, „Гаспром“ је сувласник подземног складишта гаса „Банатски двор“ на северу Србије (капацитет 450 милиона кубних метара), са уделом од 51% акција. „Гаспром њефт“ има 50% удела у компанији „Нафтна индустрија Србије“.

У 2023. години завршена је реконструкција шест хидротурбина српске ХЕ „Ђердап-1“ на Дунаву, коју су у складу са споразумом из 2002. године изводили руски концерн „Силове машине“ и државна компанија „Електропривреда Србије“.

Резултатом радова продужен је радни век сваког обновљеног агрегата за 30 година, а снага повећана са 174 на 201 мегават. Раније је концерн „Силове машине“ учествовао у модернизацији система регулације десет турбина ХЕ „Ђердап-2“ (испоручене наручиоцу 2009. године).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације