НОВИ УСЛОВИ ЗА ГЛАСАЊЕ НЕ МОГУ НИ ПРЕ ЈЕСЕНИ: Пакет изборних закона које траже блокаери и део опозиције ускоро пред посланицима

ПАКЕТ медијских и изборних закона које од власти у Београду тражи Брисел, али и део опозиције и блокадери фотељаши, требало би наредних дана да прође Владу и уђе у скупштинску процедуру, а посланици би се о њима могли изјашњавати већ почетком јуна. Тиме би био начињен значајан помак у уређењу услова за излазак на биралишта који је, као нови захтев дела академаца, недавно упућен врху државе - да председник Александар Вучић на образложени предлог Владе распусти парламент и распише изборе.

фото З. Р.

Међутим, питање је да ли би избори, све и да буду расписани наредних месеци, били одржани под знатно другачијим правилима. Наиме, примена препорука Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) које су Србији упућене после децембарскиог гласања 2023, захтева дужи временски период. ОДИХР је тада издао укупно 25 препорука за унапређење изборног процеса, од којих су седам означене као приоритетне. Међу њима су и ревизија бирачког списка, формирање независног Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), обуке за чланове изборних комисија и бирачких одбора, као и заштита бирача од притисака. До сада, конкретизован је једино захтев који се тиче РЕМ, процедура за избор чланова Савета тог тела покренута је 8. маја и још тече рок од 15 дана за пријаву кандидата.

Председник Вучић је, после састанка са првим човеком Европског савета Антониом Коштом рекао да су као кључни захтеви из ЕУ истакнуте измене у вези са бирачким списком, изборним законима и медијском регулативом, укључујући РЕМ. Он је додао да у наредним данима очекује позитивно мишљење ЕУ о прихватању препорука ОДИХР које се тичу побољшања изборних услова.

Извршни директор ЦЕСИД Бојан Клачар, који је као представник цивилног сектора био део Радне групе за унапређење изборног процеса на основу препорука ОДИХР, објашњава да би услови остали непромењени, уколико би грађани Србије наредних месеци изашли на биралишта.

- Не постоји никаква могућност да се било шта суштински промени, уколико се избори одрже кроз неколико месеци. Да би се унапредили изборни услови онако како их је ОДИХР дефинисао, потребни су месеци. Ако би се избори одржали у јуну, или евентуално чак и септембру, октобру - изборни услови би остали мање-више непромењени. Можда би неке техничке или административне ствари биле унапређене, али суштински вероватно ниједна препорука ОДИХР-а не би могла да буде имплементирана.

Наш саговорник каже да као највећи проблем види, супротно већинском мишљењу опозиције, рад РЕМ и атмосферу у медијима, пре него верификацију бирачког списка.

- За опозицију је прва и најважнија тема бирачки списак. Искуство ми говори да он није толико упитан колико се то можда у овом моменту чини, односно да постоје механизми како се различите врсте неправилности у бирачком списку могу контролисати и на које може да се реагује. Постоје значајнији проблеми у медијском пољу, односно понашању медија, у раду РЕМ-а, који траже системска решења. Питање бирачког списка је више проблематично са аспекта поверења, а можда мање из угла квалитета самих података и начина на који се ти подаци могу пратити и како се потенцијалне злоупотребе могу превенирати - закључује Клачар.

Радна група за примену препорука ОДИХР, у којој су били представници власти, опозиције и цивилног сектора, формирана је у априлу прошле године, са циљем да све проблематичне тачке изборног процеса преточи у законске измене, као предуслов за одржавање гласања. Међутим, после десет месеци рада, ово тело у фебруару прво је напустила опозиција, а затим и представници цивилног сектора. У одлуци о оснивању Радне групе писало је да сви потребни закони треба да буду усвојени до 1. јула 2025. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације