"НОН-ПЕЈПЕРОМ" ПРОТИВ ДОДИКА ГАЂАЈУ ТРИ МЕТЕ: Анализа "Новости" - Какве последице може да произведе иницијатива Париза и Берлина око РС

У ОДСУСТВУ јединства у бриселском клубу, где се поједине земље, попут Мађарске, противе изолацији руководства у Бањалуци, Париз и Брисел посегнули су за већ виђеном тактиком нон-пејпера, са циљем да "једним ударцем" погоде три мете: политички санкционишу лидере Републике Српске, угрозе њен опстанак и додатно отежају позиције Србије.

Foto: Profimedia

Наиме, дипломатска акција Немачке и Француске, које су скројиле документ у којем позивају остале чланице ЕУ да прекину све контакте са водећом тројком РС - председником Милорадом Додиком, премијером Радованом Вишковићем и првим човеком парламента Ненадом Стевандићем - и против њих пооштре казнене мере, индиректни је удар и на Београд. Јер, свака институционална или политичка подршка коју Србија пружа Бањалуци - без обзира на то што она произлази из Споразума о специјалним паралелним везама, као и из начела дефинисаних у Декларацији Свесрпског сабора - убудуће би могла да буде тумачена у Бриселу и другим западним центрима као непослушност и конфронтација, па и да послужи као изговор за политику "штапа" ЕУ према Србији.

Овај нон-пејпер додатно компликује иначе парадоксалну ситуацију када је реч о Босни и Херцеговини. ЕУ и њени представници оптужују Додика и челнике РС за сецесионизам и инсистирају на очувању територијалног интегритета БиХ. То, међутим, раде само вербално. У пракси, посебно преко одлука високог представника Кристијана Шмита, којег Бањалука не признаје, константно подривају опстанак заједничке државе и руше Дејтонски споразум на којем она почива.

О опасној француско-немачкој акцији расправљао је и Савет за националну безбедност Србије, којем је председавао Александар Вучић, а стигао је и одговор из Бањалуке.

Тако је Додик рекао да је "нон-пејпер" продубљивање кризе, губљење времена и новца и још један авантуристички приступ БиХ:

- И ово показује да за 30 година, колико је прошло од потписивања Дејтонског мировног споразума, о БиХ водеће државе ЕУ нису научиле готово ништа. Уместо да су се енергија и воља усмериле на реално сагледавање ситуације, узроке и последице, девастацију ионако крхког демократског капацитета од стране међународних чинилаца, Немачка и Француска кренуле су пречицом и силом. Ни једно ни друго историјски није производило резултат у БиХ.

Стевандић је поручио да је нон-пејпер о БиХ наставак покушаја да се обесмисли Република Српска и оценио да је тај документ дошао у геополитичком моменту када постоје покушаји да се Србија дестабилизује изнутра. Он није изненађен садржином документа:

- Потпуно је јасно да је геополитички моменат био погодан да се додатно оптерете и Република Српска и Србија, коју лажно оптужују из Сарајева да се меша у унутрашње послове БиХ. А Србија има обавезу, јер је БиХ настала и њеним потписом на Дејтонском споразуму, да брани Републику Српску и свој народ - навео је Стевандић.

Он је оценио да се Немачка сада "доказује" и да жели да покаже свој политички утицај, а да јој је "најзгодније преко Срба", као и да је све што се ради против Републике Српске засновано на лажима.

Дипломата Зоран Миливојевић указује, за "Новости", да смо пре годину-две имали инфлацију "нон-пејпера" и да се очигледно сад та тактика поново враћа на сцену када је реч о политици ЕУ:

- Овакви документи обично су увод у неку акцију. Подсетићу на "нон-пејпер", исто Француске и Немачке, који је после произвео Охридски споразум са наметањем решења за Косово кроз фактичко признавање. И овај "нон-пејпер" о БиХ показује жељу неких центара моћи и неке политичке елите у Европи да се "заостали посао" реши. Интересантно је да се његово објављивање поклопило са годишњицом потписивања Дејтонског споразума и када се на глобалном плану неке ствари ломе. Дошло је до промене у Вашингтону, мењају се и идеолошко-политичке стратегије у међународним односима, имамо успон националних политика и суверенизма у Европи. Зато акцију Берлина и Париза око БиХ треба посматрати и у том контексту.

Миливојевић каже да је "нон-пејпер" покушај да се оснажи Шмит, односно политика и интереси пре свега Немачке на овим просторима. Званични Париз, додаје, то следи, јер Емануел Макрон жели да ојача позиције Француске у ЕУ, али и своје личне, на унутрашњем плану, где губи подршку.

- Инсистирањем Бањалуке на изворном "Дејтону" штите се национални интерес и политика целог српског народа, не само у БиХ, и то је нешто што смета овим центрима моћи. Они то виде као још један пробој националне политике, који се дешава у Европи, и желе то да зауставе у БиХ. Француска и Немачка и овом акцијом хоће да покажу да су они осовина у ЕУ која одлучује и сачувају досадашњну бриселску политику која је у озбиљној кризи.

ЦЕРЕМОНИЈА ПОВОДОМ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СПОРАЗУМА КОЈИМ ЈЕ ОКОНЧАН РАТ

ЦВИЈАНОВИЋЕВА И ЂУРИЋ У ДЕЈТОНУ

ДЕЈТОН у Охају домаћин је пролећне седнице Парламентарне скупштине НАТО у оквиру које ће се обележити и 30. годишњица постизања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. Овој манифестацији присуствоваће српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић, а већ су допутовали и чланови Председништва БиХ Жељко Комшић и Денис Бећировић. Србију ће на скупу представљати шеф дипломатије Марко Ђурић. Он ће на маргинама имати одвојене сусрете са америчким и европским званичницима, саопштено је из МСП. Мировни споразум којим је окончан рат у БиХ постигнут је 21. новембра 1995. у америчкој ваздушној бази "Рајт-Петерсон" у близини Дејтона.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације