ЖИВКОВИЋ: Александар Вучић велемајсторски блокадере сатерао у ћошак, Захтјев за изборима потез очајника који је у мат позицији

ГЛАВНИ и одговорни уредник ТВ ПРВА и оснивач портала БОРБА Дражен Живковић написао је свој нови ауторски текст о председнику Србије Александру Вучићу који преносимо у целости:

Фото: Драган Миловановић

"Шест мјесеци блокаде факултета ђеловало је као ризична партија у којој су црни (блокадери) отворили игру агресивним, али непромишљеним гамбитом. Супротно њима, бијели (власт), предвођени предсједником Србије Александром Вучићем као искусним велемајстором политичке арене, задржали су мирноћу, чекајући да противник остане без стратегије.

Отварање – Блокадерски гамбит без плана

Блокаде су уведене као покушај да се иницијатива преотме и изврши притисак. Вучић, већ у децембру, одмах препознаје да противник креће у отварање без дубине – нуди дијалог, па чак и изборе и савјетодавни референдум, као што велемајстор нуди реми противнику који прецјењује своју позицију. Ипак, црни одбијају све понуђене варијанте. Вјерују да ће притиском и блокадом натјерати бијелог да погријеши.

Средина игре – Стратегија стрпљења

Како партија одмиче, показује се разлика у шаховском искуству. Вучић не форсира – игра позиционо. У јануару поново нуди изборе – тишина. Нуди чак и савјетодавни референдум – без реакције. Ово је фаза у којој бијели пушта да се црни сам уплете у сопствену мрежу. Табла се загушава, фигуре црних остају неактивне, а Вучић из сјенке поставља темпо.

Замка у средини – Пат позиција без излаза

Док блокадери покушавају да одрже привид контроле, заправо се њихова позиција урушава. Као у шаху, када противник загради сопствене фигуре – више нема динамике, а промјена плана долази прекасно. Вучић је у међувремену учврстио позицију, задржао фигуру иницијативе и посматра противника који више не зна који следећи потез да повуче.

Закаснели маневар – Избори као покушај извлачења

Након шест месеци ћутања, блокадери “изненада” сада траже изборе. Али сада то није захтјев, већ потез очајника – покушај рокаде када је краљ већ под тензијом, а топ неактиван. Вучић је тај потез предложио на самом почетку, у тренутку када би још имао политичку тежину. Сада ђелује као покушај да се из пат позиције искочи уназад, што у шаху није могуће.

Крај партије – Вучићев мат у неколико потеза

С обзиром на иницијалне пропуштене прилике, Вучић сада води игру. Има предност материјала (легитимитет, наратив, јавни простор), позиције (консолидована власт), и времена (изборни циклуси под његовом контролом). Блокадери, умјесто мат-напада, уводе себе у позицију у којој се најбољи исход може назвати „џентлменски пораз“.

У шаху постоји тренутак када играч пожели да не мора да игра – јер сваки следећи потез само погоршава његов положај. То је зугзwанг. Управо у том стању сада су блокадери: одбијали су изборе, дијалог и референдум, одбацивали све понуђене варијанте, а сад, када је позиција неодржива, сваки следећи корак – па и захтјев за изборима – изгледа као покушај бијега из партије коју су већ изгубили.

Вучић се у овој партији понашао као позициони шахиста – није реаговао нагло, понудио је противнику опције, забиљежио све пропусте и сада чека завршни потез. Блокадери, с друге стране, играли су брзоплето, одбацили понуђене варијанте, изгубили иницијативу, а сада покушавају да промијене правила игре усред пораза. У шаху то није могуће – као ни у политици када сте искусном противнику већ препустили центар табле."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације