НАЈБОЉИ НАМ ОДЛАЗЕ: Блокаде изазвале највећи егзодус српских студената у иностранство

ВИШЕМЕСЕЧНА парализа високог образовања у Србији ствара далекосежне последице, јер се, осим очигледне блокаде наставе и полагања испита, пред нашим очима дешава урушавање образовног система на више нивоа.

Фото З. Јовановић

На једном од њих доживљавамо велики пораз као друштво. Наиме, протеклих шест месеци, колико трају блокаде, бележимо највећи егзодус српских студената у иностранство.

По правилу, то су студенти који су на домаћим универзитетима били међу најбољима и чврсто су опредељени за студирање, учење и рад. Због блокада факултета широм Србије и диктата са разноразних пленума они су практично ућуткани и отерани. Сви универзитети у региону, од Словеније и Црне Горе, преко Аустрије и Мађарске, до Италије и неких других земаља пуни су српских студената који су наставили своје школовање тамо где им је оно доступно.

Знајући какво благо им куца на врата или ће им се тек обратити за пријем, неки факултети у региону чак праве планове како да привуку више српских студената. Факултети у Бањалуци и Источном Сарајеву сада проширују програме и припремају се за пријем студената из Србије. Уз то, на многим факултетима у региону предају српски професори.

Није реч о скупим факултетима са високим школаринама, већ о државним факултетима где српски студенти не плаћају школарину или плаћају сличну цену као на факултетима у Србији. Тамо где су трошкови живота скупљи разматрају се олакшице, попут смештаја у студентске домове.

Директорка М:тела Јелена Триван упозорила је јутрос баш на овај проблем и нагласила да су блокадери успели да изведу највећи егзодус младих људи из Србије од 2000. године до данас.

- Одговорно то кажем. Није криза после убиства Ђинђића, није криза 2008, нису све оне промене власти на које су они алудирали... Сада ћете видети, ако се одобре уписне квоте, потписујем да ће значајно мањи број људи аплицирати на све београдске факултете, да ће свако ко има начина послати своје дете да студира негде друго. И то не говорим о богатим људима. У овом тренутку сви они који су долазили из Републике Српске неће слати своју децу у Србију, неће плаћати станове овде. Напротив, отвориће своја места у Бањалуци и Источном Сарајеву за студенте из Београда. Исто се дешава у Црној Гори, где иначе на факултетима предају наши професори. Многи иду и у Словенију. То су све бесплатна школовања - изјавила је она за телевизију Прва.

Она је упозорила и на далекосежне последице овог тренда.

- И шта се дешава са суседним земљама? Добиће наше најобразованије људе. За земље за које смо ми били Пијемонт, преузеће наше најбоље студенте зато што тамо имају добре услове, имају сигуран завршетак школске године и то ће утицати на економију овде, јер су та деца изнајмљивала станове, факултети су имали додатне приходе, уписнине... и професори су заједно са својим студентима довели до највећег егзодуса нове генерације студената и то ће се временом осећати. Ова земља ће због овога што су они урадили остати без кредибилитета универзитета, броја студената, финансијске стабилности факултета, а Србија без образованих кадрова - закључила је Јелена Триван.

Професор Правног факултета у Београду Владан Петров каже за Курир да је овај проблем и те како видљив већ сад и да је Београдски универзитет, који су сви желели да се упишу постао резервна опција.

- Као да имамо сада контрасмер - док су годинама па и деценијама долазили код нас, сада се тражи опција да се иде ван Србије на студирање. Не располажем званичним подацима, али је вероватно су то озбиљне бројке. То је једна од појава која ми је и те како позната. Мислим да чак и ова најава организовања пријемног испита крајем јула, која начелно може да се окарактерише као нешто позитивно, има толико непознаница око организације пријемног. Постоји несигурност у погледу тога да ли ће бити могуће извести га, на којим локацијама, да ли на факултету или негде ван... Све то доводи до тога да многи размишљају о известнијим исходима. Многи родитељи ће размишљати да му дете иде на државни пријемни испит, али ће гледати и да полаже негде друго. Испада да Београдски универзитет или није опција или је резервна опција. Будући студенти и њихови родитељи не знају да ли се уписују на државни универзитет или се уписују на побуњени универзитет, да ли се уписују на установу која се бави високообразованом делатношћу или уписују универзитет који се бави политичком делатношћу. У таквој ситуацији људи гледају да иду на сигурно - објашњава Петров. 

Кад се подвуче црта, најгори студенти остају у Србији, а најбољи нам одлазе. А сада ће се на предстојећем упису видети да факултети неће имати довољно студената ни за буџет а камоли за оне са самофинансирајућим статусом. Дакле, на делу је највећи егзодус српских студената у иностранство последњих шест месеци. Стидиш ли се, ректоре, стидите ли се декани, блокадери...?

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације