ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ У АТИНИ: Инфраструктурна повезаност и спајање тржишта кључ за већу енергетску сигурност у Југоисточној Европи (ФОТО)

ИНФРАСТРУКТУРНО повезивање у Југоисточној Европи и изградња повезаног и ефикасног тржишта су кључни како би се регион успешно носио са изазовима сигурности снабдевања електричном енергијом, гасом, нафтом, поузданости испорука и обезбеђивања прихватљивих цена по којима ћемо добијати енергенте, рекла је данас Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике на Самиту Фајненшал тајмса о енергетској транзицији у Атини.

Фото: Принтскрин

- Регионално и глобално посматрано, готово све земље имају сличне циљеве у енергетском сектору – већу енергетску безбедност и сигурност, декарбонизацију производње електричне енергије и транспорта, диверсификацију извора и рута снабдевања енергентима.

Фото: Принтскрин

Такође се суочавамо са сличним изазовима, нестабилним геополитичким контекстом који има финансијске последице, доводи до поремећаја у ланцима снабдевања и прекидима транспортних праваца у условима растуће потрошње енергената.

Наша привреда је изграђена на фосилним горивима, на угљу, док нам је циљ према стратешким документима које смо усвојили у претходне две године да декарбонизујемо енергетски сектор на одржив начин и постигнемо нулту емисију штетних гасова до 2050. године.

Фото: Принтскрин

Југоисточна Европа мора више да сарађује са суседним земљама и ЕУ, да разматра и нове технологије попут малих модуларних нуклеарних реактора да би превазишла ове изазове и одрживо спровела енергетску транзицију - рекла је Ђедовић Хандановић на панелу посвећеном стратешким увидима о енергетским политикама у Источном Медитерану и Југоисточној Европи. 

Министарка је рекла да Србија и у гасном сектору и на преносној мрежи активно ради на повезивању са суседима, јачајући енергетску безбедност и регионалну сарадњу.

- Посебно важну улогу имају нове гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом које треба да изградимо у наредне три године, нови нафтовод ка Мађарској, завршетак Трансбалканског коридора који нас на преносној мрежи повезује са Румунијом, БИХ, Црном Гором и Италијом и  Панонски коридор ка Мађарској - рекла је Ђедовић Хандановић.

Фото: Принтскрин

Министарка је навела да у гасном сектору Европска унија поставља изазове и пред чланице ЕУ, попут Мађарске и Словачке, али и земље које су на путу приступања Европској Унији

- Србија води своју независну политику која грађанима доноси највише стабилности када су и цене и снабдевање гасом у питању.

Наставићемо да се боримо за своју позицију, да останемо независни, али и да имамо више извора и рута снабдевања  које нам дају додатну сигурност. Нас чека нови дугорочни гасни аранжман са Руском Федерацијом, али и нове гасне интерконекције са Румунијом и Северном Македонијом, да бисмо имали већу сигурност, више алтернатива и боље цене - навела је она.

Фото: Принтскрин

Док су инвестиције приватног сектора посебно важне у сектору ОИЕ, јавни сектор има водећу улогу у обезбеђивању капацитета за балансирање.

“Најважнији пројекат у том смислу је изградња РХЕ Бистрица, капацитета око 650 мегавата, чија изградња треба да почне наредне године. Такође, ЕПС-ов портфолио ће од ове и у наредних неколико година постати значајно “зеленији” изградњом више од 1 ГW соларних електрана са 200 МW батеријских складишта, што је један од највећих европских ОИЕ пројеката”, навела је министарка.

Ђедовић Хандановић је нагласила да у извештају Енергетске заједнице Србија има лидерску позицију у сектору електроенергетике и ОИЕ. 

Фото: Принтскрин

Како је навела, Србија је највише напредовала у процесу спајања тржишта и очекује се да ће бити међу првима која ће спајање са тржиштем електричне енергије ЕУ, конкретно са Мађарском, спровести током 2026. године и бити узор другима у региону.

- Потребно је више савеза да бисмо осигурали више сигурности. Морамо више да улажемо у складишта енергије и у преносну мрежу, да јачамо интеконекције, што је пре свега важно због спајања са тржиштем електричне енергије са ЕУ, што ћемо учинити 2026. Србија има стратешко партнерство у енергетском сектору са САД, а једна од области сарадње су и складишта енергије. Србија у сарадњи са Румунијом може да развије реверзибилну хидроелектрану на Дунаву, која би могле на регионалном нивоу да повећа енергетску безбедност. Ажурираним Полазним основама енергетске инфраструктуре дефинисали смо наше потребе за улагањима у капиталне пројекте у енергетском сектору, које износе око 15 милијарди евра у наредних 10 година - рекла је министарка. 

Фото: Принтскрин

Током самита о енергетској транзицији Ђедовић Хандановић се састала са Кери Мекартни, министарком за климатска питања из Министарства за енергетску безбедност и нулту емисију из Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, а тема разговора је била декарбонизација енергетског сектора.

Са Уједињеним Краљевством смо пре две године потписали Меморандум о разумевању, који представља значајан корак у продубљивању наше сарадње у енергетском сектору. У нашем енергетском миксу се прилично ослањамо на фосилна горива и подржамо одлагање увођења Механизма за прекогранично усклађивање цена угљеника (ЦБАМ), у складу са предлогом ЕНТСо-е - рекла је министарка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације