СА ПОЋОРЕКОМ ИЛИ ШМИТОМ, ПРОБЛЕМ ЈЕ ИСТИ: Интервју - Џон Лохланд, британско-француски политиколог, о судбини Босне и Херцеговине

Принципи за која се свет залагао после Берлинског конгреса, а то су поштовање суверенитета и престанак подељеног суверенитета, данас не функционишу, а не поштује се ни повеља УН.

Фото: Горан Чворовић

То у разговору за "Новости" истиче Џон Лохланд, предавач политичких наука на Католичком институту (ИЦЕС) у француском Вандеу.

Лохланд је недавно био у Требињу, где је учествовао на међународном колоквијуму поводом комеморације 150 година од Херцеговачког устанка 1875, посвећеном невесињској пушци као симболу српског утицаја на глобалну политичку сцену. Том приликом Лохланд је говорио о међународном праву у тим годинама, када је, између осталог, већ створен принцип тзв. "хуманитарне интервенције" који, како каже, одговара дашњим глобалистима.

- Велики правници и прогресисти, просвећени људи крајем 19. века су желели да развију ново међународно право, које је подразумевало да, ако желимо да подвргнемо рат праву, онда рат треба да воде структурисане војске, великих земаља, Немачке, Француке, Енглеске. У њиховом духу, идеја слободног стрелца, усамљеног борца, тотално је искључена. Њихова намера је била да уведу право над ратом, а за то је потребна команда. Грађанин који узме сам оружје је за њих био ван закона. А тај нови прогресистички закон о праву ратовања, управо је довео до Првог светског рата, који су водиле велике стуктуиране војске.  

• Зашто Берлински конгрес 1878. године није довео до трајнијег мира?

- У Берлину је Босна и Херцеговина стављена под аустријски мандат. То је тренутак када Аустрија преузима контролу над БиХ, која је теретски остала део Отоманског царства. У годинама које су уследиле видели смо рађање више феномена у међународном праву, који би и данас требало да важе, а то су владавина права која се јављала код великих правника у европским престоницама. Желели су да све буде потчињено праву, а не политици. Други феномен је крај подељеног или "магловитог" суверенитета, какав је баш тада имала БиХ, између две силе.

Фото: Горан Чворовић

• Истпоставило се да се данас нисмо много одмакли од намере за поштовањем тих принципа?

- Нажалост, у праву сте. БиХ је теоретски суверена држава, али у релности под међународним туторством. Са Оскаром Поћореком и Кристијаном Шмитом, проблем је исти! Видело се то још пре десет-петнаест година. Сада се проблем са злоупотребом власти високог представника само још појачао.

• И други принцип, поштовања суверенитета је заборављен. Типичан пример за то је Србија на Косову. Слажете ли се са оценама да је све започело као интервенционистички експеримент непоштовања интегритета Србије?

- Мој став према Косову је заснован пре свега на суверенитету Србије и међународном праву, онако како је формулисан у Повељи УН 1945. и који и даље стоји записан, али који је био погажен, у име "хуманитарне интервенције" која се као принцип помињала још крајем 19. века. "Хуманистима" су још тада била пуна уста тог принципа.

• Данас сведочимо многобројим сукобима заснованим на том преседану који нас историјски враћају уназад?

- Ситуација је ужасавајућа. Постоји домино ефекат. Све је почело с Косовом. И Русија се позива на тај принцип. Ако важи за Косово, зашто не би и за републике из Донбаса?

• Како гледате на то куда иде свет?

- На ивици смо катастрофе. Већ сам се прибојавао најгорег, још пре рата између Израела и Ирана.

• Шта нам недостаје да се вратимо миру?

- Пре свега, поштовање суверенитета земаља. Али, недостаје и мудрости и хуманости. Када Кира Стармера питају да ли су израелски напади легални или не, одбија да на то одговори!

• Данас смо практично приморани да се определимо, подељеност је велика, а потребан нам је мир?

- Слажем се. Морално денунцирање било ког рата, чак и оног који налазим да је страшан и неприхватљив као у Гази, не помаже нам.

• Шта ће нам помоћи?

- Уз мудрост и хуманост, потребна је и равнотежа међу силама. Цео међународни поредак на томе почива. Када постоји равнотежа, тада теже долази до ратова.

• Сада смо, чини се, близу те равнотеже, после низа деценија, а ратова је, апсурдно, све више?

- Ствара се нови свет. Русија је много јача него пре двадесет или двадест пет година, ту су земље БРИКС, видимо ефикасност иранских ракета. У принципу, та равнотежа би требало да нам донесе мир. Видећемо. Ради се о сатима, највише данима, до одговора. Доналд Трамп је рекао да ће можда бомбардовати, можда неће. Равнотежа, наравно, може да доведе и до најгорих сценарија и нуклеарног рата о коме сви говоре. Али, може да води и до мира.

• Ко има највише интереса од инсистирања на ратовима?

- Много их је. Пре свега, војна индустрија у свету. Интерес им је да постоји што више ратова, стално. Американце занима хаос у Украјини, не само због рецикловања новца у војној индустрији, већ и геополитички, да би се Русија бавила тим хаосом следећих десет или двадесет година. Питање интереса је важно, али Запад не функционише на тај начин, и то је још један проблем. Да резоније на основу интереса, не би били тамо где смо данас. Дубоко се поводи резоном идеологије.

• Шта ће се десити са Босном, тамо где је можда све и почело?

- Не знам, али актуелно стање не може да потраје. Гротексна је ситуација с потерницом против Милорада Додика. Проблем високог представника траје још од самог почетка, од 1995. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације