СРЕБРЕНИЦА КАО ДЕЖУРНИ ЖЕТОН ПРОТИВ СРБИЈЕ: Како се ближи 30. годишњица злочина у источној БиХ, Бошњаци опет жигошу српски народ

УОЧИ обележавања три деценије од злочина у Сребреници на максимум се појачава добро познати наратив Бошњака, потпомогнут "савезницима" из региона, али и представницима међународне заједнице, који за циљ има да оптужи званични Београд да се "не одриче геноцидне идеологије", а српском народу припише етикета колективне и искључиве кривице за страдања у ратовима деведесетих.

Foto: Profimedia

Тако је члан Председништва БиХ Денис Бећировић искористио комеморативни скуп жртвама у Поточарима у седишту Уједињених нација да се обруши на власти у Србији. На Ист Риверу је у уторак одржан први скуп Међународног дана сећања на геноцид у Сребреници, а који је установљен прошле године и то резолуцијом коју је иницирао управо Бећировић, а предложиле Немачка и Руанда, уз спонзорство око 30 држава, међу којима су биле и чланице Квинте, али и поједине земље из региона, попут Хрватске.

Резолуција којом се 11. јул установљава као Дан сећања на Сребреницу, тада је, како указују саговорници "Новости", донета својеврсним преседаном, јер је у Генералној скупштини није подржала већина од 193 чланице УН, већ су за њу гласале 84 државе, 19 је било против, а 68 уздржаних. А, сада је, истичу, још једном послужила Бећировићу да дискредитује Србију и удари на Републику Српску.

- Власт у Србији не жели се суочити са истином и одбацити идеологију која је довела до геноцида. Не желе да се дистанцирају од ратних злочинаца, него их, напротив, желе представити као хероје - поручио је Бећировић у УН, након чега су његове речи да "не ставља знак једнакости између ратних злочинаца и целог једног народа" звучале крајње неубедљиво.

Реаговала је државна секретара Министарства спољних послова Србије Невена Јовановић, која је указала да би заједничко сећање на жртве ратних сукоба требало да буде мост који повезује државе и народе, а не повод за нове поделе.

- Иступ Бећировића у УН представља још један пример политизације комеморативних скупова и покушаја да се кроз неосноване оптужбе на рачун суседних држава и њихових руководстава додатно продубе поделе међу народима региона. Такав приступ не доприноси помирењу, већ вређа жртве све три нације и подрива односе међу државама.

Она је указала да је Србија више пута јасно и одговорно исказала пијетет према свим жртвама ратних сукоба на простору бивше Југославије, укључујући и жртве трагичних догађаја у Сребреници.

- Истовремено, Србија одлучно одбацује покушаје наметања колективне кривице једном народу и остаје чврсто посвећена миру, стабилности и политици будућности. Комеморације морају бити места сећања и саосећања, а не платформа за етнонационалистичке наративе који нас додатно удаљавају - навел је Јовановић.

Бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић подсећа да је у УН промењено правило да се само већином гласова свих чланица усвоји резолуција, па су рекли да може и већином оних који се изјасне. То је заболело Бошњаке у Сарајеву и западне силе јер су од сигурног морали да прихвате вересију.

- Документ који терети Србију је заправо подржала мањина од присутних, јер је подржало 84, а против и уздржаних је било 87. То је последица прво великог незадовољства јер смо се успротивили једној њиховој добро припремљеној и осигураној резолуцији. Бошњаци у Сарајеву се шлепују о Запад настојећи да у њиховој сенци појачају притисак на нас. Бећировић предводи најекстремнију групу политичара Бошњака, која истрчава и покушава да једним радикалним и непопуларним активностима на међународној сцени одрже активном тезу да су Срби починили геноцид у Сребреници и да је Србија одговорна. Они то чине кад год и где могу, јер сматрају да им то олакшава и придобија Запад за даље повећање притиска на Републику Српску како би је лишила и правног и политичког основа за постојање. То је једна химера коју они гањају и неће од ње да одустану.

Аналитичар и историчар Огњен Карановић указује за "Новости" да одржавање наратива о лажном геноциду над Бошњацима у Сребреници има две функције.

- Први циљ бошњачких политичких лидера у Сарајеву и њихових ментора у ЕУ, делу исламског света и дубокој држави САД, јесте да се на душу српског народа упише стигма вечне срамоте, како би његов национални идентитет био трајно обезвређен, а национални и државни интереси Србије и РС били дезавуисани, по логици да ако буду проглашени геноцидним, они на то и немају право. А други је генеза и одржавање бошњачког националног идентитета. Да би он опстао требало је да "прибави" печат жртве, а да би био жртва, Срби треба да буду окарактерисани као злочинци. Зато су догађаји из Сребренице послужили за политичко мобилисање бошњачког идентита који је био дискутабилан или недовршен и пре, а и у току грађанског рата у БиХ. Али превасходни циљ је унижавање Србије и ограничавање суверенитета и угледа наше земље у свету и могућности да опстане у садашњој геополитичкој арени која је више него турбулентна

Д. М.

МАНИПУЛАЦИЈА БРОЈЕМ СТРАДАЛИХ У ПОТОЧАРИМА НЕ ПРЕСТАЈЕ

НЕ ВИДЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ

И ОБРАЋАЊА домаћина комеморације у УН Роберта Скинера, из Одсека за глобалне комуникације кровне међународне организације, као и Ерла Кортнија Ретреја, који је говорио у име генералног секретара Антониа Гутереша, следиле су уобичајени наратив наводне "системске елиминације босанских муслимана у Сребреници". Тако нису пропустили да помену број од "8.000 дечака и мушкараца који су мучени и убијени", иако се око тих цифара и даље воде полемике и нису званично утврђене, док је Скинер додатно указао и на "девојке и жене које су присилно расељене, силоване и убијене".

Карановић истиче да манипулација бројем страдалих у Сребреници није нова, већ је на делу од јула 1995:

- Тешко је и математички инсконструисати ту бројку од 8.000 која фигурира, јер се зна колико је људи тада живело на том простору и колико их је било муслиманске вероисповести. Да је та бројка истинита, значило би да су Бошњаци збрисани са тог простора, а знамо да нису. И сада имају већину у Општини Сребреница, која је у РС.

Карановић каже да је несумњиво да се у Сребреници десио ужасан злочин и то од стране оних снага које нису биле у државном безбедносном систему Србије. Указује и да не треба заборавити оно што је претходило Поточарима, а то је да је 3.500 Срба, цивила, од 1992. до 1995. у Сребреници и Подрињу брутално побијено, али никоме не пада на памет да помињу, обележе, а камоли да назову геноцидом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације