БЛОКАДЕРИ НАКАРАДНО ЗАМИШЉАЈУ ДЕМОКРАТИЈУ: Интервју - Борис Братина, министар информисања и телекомуникација

ИЗБОРИ су главно демократско средство и најбољи начин да се утврди однос политичких снага у држави. Актуелна владајућа коалиција, као што знате, никада није бежала од тога. Интерес Србије, међутим, увек треба свима да буде на првом месту. А, по свему судећи сада нема довољно неопходних услова за ванредне изборе. Економских, политичких, безбедносних...

ФОТО: Министарство информисања и телекомуникација

С овим уверењем за "Новости" говори министар информисања и телекомуникација Борис Братина, кога смо на почетку интервјуа питали да ли би расписивање ванредних парламентарних избора решило политичку и друштвену кризу која у Србији траје месецима. Наш саговорник образлаже свој став:

- Морамо да се окренемо раду и економском јачању. Али, тренутно су пре свега безбедносни разлози примарни, с обзиром на то да су и даље присутни јаки покушаји дестабилизације државе и друштвених прилика, од стране блокадера и утицајних центара који их подржавају.

Много тензија је било и у Зајечару и Косјерићу?

- Ти избори су показали како опозициона листа предвођена блокадерима не поштује изборну вољу грађана. И пре објављивања званичних резултата имали смо ситуацију да блокадери проглашавају непостојећу победу и на тај начин врше притисак на сам изборни процес, контролоре и изборну комисију. Сведоци смо да је и ЦРТА која је несумњиво на страни блокадера, критикована од њих због објављивања резултата који им се нису свиђали, а били су идентични као резултати које је СНС изнео. Поставља се питање, да ли би блокадерска група и поред свих међународних посматрача, потписаних записника и регуларности на изборним местима признала ванредне изборе? За очекивати је да би "пумпали" причу о наводној нерегуларности, у циљу дестабилизације државе и продубљивању друштвених подела, а са идејом да по сваку цену преузму власт. На крају крајева, председник Вучић је надлежна институција, колико год се то неком свиђало или не, и он ће да процени кад је најбоље за општи интерес да се распишу ванредни парламентарни избори.

Да ли је по вама уопште могућ дијалог са организаторима протеста?

- Потребан је дијалог са народом, посебно са људима који су незадовољни, како би се њихови проблеми сагледали и како би се на тим проблемима радило. Председник Вучић од почетка ове кризе јавно позива на дијалог, али су блокадери то од старта одбијали. Они не желе дијалог већ насилно рушење власти, а заменом теза хоће да кажу како власт одбија разговор и како се спроводи нека наводна диктатура. Истовремено, блокадери на улицама спроводе безакоње и показују како накарадно замишљају демократију. Такође, поставља се питање, ко су заправо организатори протеста? Где се они налазе? Како сам већ навео, сва је прилика, нажалост, да њима дијалог и решавање кризе није циљ.

На који начин ваше министарство може да допринесе смањењу језика мржње и спречавању манипулација информацијама којих је све више у медијској и, уопште, јавној сфери?

- Што се тиче активности о којима говорите, Министарство информисања и телекомуникација делује у простору који је дефинисан медијским законима. Пре свега Законом о јавном информисању и медијима. И тамо јасно стоји која су наша овлашћења, а она су прилично мала у односу према медијима, који уживају пуну слободу и независност уређивачке политике. Наше законодавство је потпуно усклађено са најмодернијим европским стандардима у области медија. Али, нажалост, поједини медији се више баве политиком и креирањем неке сопствене реалности, него што се баве информисањем грађана. И ту онда имате бројне злоупотребе и дезинформације, под фирмом слободе јавне речи и наводног професионализма. Могу медији да имају антивладину позицију, али оно што је видљиво и изузетно опасно, то је антидржавна делатност појединих медија и појединих новинара. То потпада под надлежност неких других закона, пре свега кривичног.

Да ли су новинари у Србији престали да буду извештачи већ су се претворили у агитаторе?

- Новинари губе трку. Мислим на праве новинаре. Информација је постала само роба, врло често јефтина. Поједине телевизијске станице и штампа, посебно недељници, воде рат против своје државе. Изашло се потпуно из оквира здраве критике и аргумената. Агитује се брутално. За чије интересе, то је главно питање. Тржиште је немилосрдно и није лако медијима данас да опстану. Али, одређени ниво професионализма и етике мора да постоји. Додатну конфузију створио је интернет. Има већ неколико година да је информисање у огромној мери прешло на друштвене мреже, а тамо је потпуна џунгла. Тај тренд из дана у дан добија замах. И то је нешто о чему морамо хитно да размишљамо у смислу постављања законске регулативе, како би се спречиле све бројније злоупотребе и штета која се узрокује.

Усвајањем измена три медијска закона отклоњене су и последње препреке за отварање Кластера 3 у преговорима са ЕУ. Хоће ли се то догодити или ће нам опет испоставити неке нове услове?

- Опет ће бити условљавања, фактички да се Србија натера да призна такозвано Косово, пусти низ воду Републику Српску и уведе санкције Руској Федерацији.

Својевремено сте и спаљивали заставу ЕУ. Да ли сматрате да је европски пут наш слепи колосек, с обзиром на то да нам је јасно речено да нећемо тамо ући ако не признамо Косово?

- Највећи проблем ЕУ јесте то што, премда је прокламовала, никада није рефлектовала своје јединство као јединство у разликама, већ је од свог настанка водила националну уравниловку. На тај начин ЕУ се показала као еминентна глобалистичка творевина, што ће рећи, она производи национална самоубиства у име никада изабране, дакле, узурпаторске власти и интереса. У том смислу чести притисци, које ЕУ на нас врши, представљају не само израз њихове ароганције, нарочито у погледу критеријума који се од нас захтевају на том европском путу, већ управо и извесно подизање критеријума када је реч о нашем општем напретку. Што се нашег Косова тиче, сваки коначни захтев од стране ЕУ за признавање њиховог Косова, значио би и коначно "збогом" нашем европском путу.

Како сте разумели ћутање ЕУ на усташки дернек на загребачком хиподрому и поклич "За дом спремни" који се већ сутрадан чуо и у хрватском Сабору?

- Нажалост, повампирење нацизма-расизма представља ноторну чињеницу данас. Култура западне Европе, оне која чини срце укупне Европе никада се није разрачунала до краја и одрекла нацизма. Отуда ћутање. Права истина о томе види се у природи данашњих режима у земљама бивше источне Европе. Сви ти режими спремни су за радикалне мере према нама и наравно Русима, пошто за Запад представљамо у бити "архинепријатеља". Сами Хрвати за нас нису од суштинског значаја, јер наш идентитет ни у чему не зависи од њих. Њихов, насупрот томе, из темеља зависи од нас. Уосталом, за њих то је само неизбежни круг кривице.

Децидирани сте у ставу да се у Србији неће забрањивати рад руских медија. Очекујете ли притиске у том смеру?

- Што се мене тиче, ја сам срећан због тога што имамо тако разнолику медијску понуду. У њој је заступљен готово цео свет, што омогућава сваком грађанину да се упозна са разним, понекад супротстављеним погледима на свет. У том смислу и руски медији нас информишу, не само са ставовима руске политике већ и са изузетном руском културом. Уосталом, ако слободу објаве дајемо свима, зашто бисмо укидали руске или било које друге медије. Напротив, било би за нашу публику добро да може да се упозна са културним, па и политичким ставовима из још више земаља, рецимо из Африке, Латинске Америке или оних из југоисточне Азије. За овакву медијску перспективу вреди издржати притиске.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације