СОЛИДАРНОСТ ЈЕ ПАЛА ИСПИТ НА ПРАВНОМ: Једна одлука пленума студената оголила сурову стварност

НА Правном факултету у Београду, месту где се образују будући чувари правде, једна одлука пленума студената оголила је сурову стварност њихове солидарности, ону која стаје тамо где почиње лично одрицање.

Фото: З. Јовановић

К.Г., студент тог истог факултета, бори се са најтежом болешћу. Његова нада за излечење лежи у новој, напреднијој терапији, али она има цену: 8 милиона динара. Да би уопште могао да пређе на њу, неопходно је да на сваке три недеље издвоји 520.000 динара. Тренутно се налази на терапији која му помаже, али постоји шанса за много боље резултате, наравно, уколико дође до новца.

Звучи као тренутак када би заједница требало да покаже јединство. Баш тих дана одржан је пленум. Једна од ставки био је и К.Г. Предлог је гласио да се из фонда блокадерских донација сав расположиви новац преусмери за лечење њиховог колеге. Човека којег познају, који је омиљен, драг, друг, пристојан, колегијалан, харизматичан и чија се борба води пред њиховим очима.

Међутим, одговор је – НЕ!

Неки су покушали да изгласају бар део, па ни то није прихваћено. После више кругова разматрања, одлучено је да се издвоји 520.000 динара – што је довољно за само три недеље живота. И то под условом да се не дира оно што је најважније: залихе хране које у огромним количинама остају неискоришћене и редовно завршавају у ђубрету. Јер, како су неки рекли, не смеју да "остану без хране".

Оно што је најпотресније није сама висина износа. Пленумаши нису у обавези да финансирају лечење свог колеге. Најпотресније је што су имали могућност да помогну. Чак не ни из сопственог џепа, већ из донација, које им стижу на дневном нивоу у огромним, бесмислено-бахатим количинама. Ипак, одлучили су да не помогну до краја, јер би то значило сопствено одрицање. Јер би то значило да се не мисли само на "своје", већ и на оне којима је помоћ питање живота.

То су исти они, назовимо их студенти, који у јавности бране идеале једнакости, солидарности и правде. Они који организују протесте, траже боље услове за све, говоре о друштвеној одговорности и емпатији. Ипак, кад се та емпатија тестира у стварности – пред стварним човеком у стварном проблему, она изостаје. Лакше је држати пароле, него отворити новчаник. Лакше је причати о системским проблемима, него помоћи када си део решења.

Ово није прича о злим студентима, нити о лошим људима. Ово је прича о једној генерацији која је навикла да буде гласна кад треба критиковати друге, али тиха када треба учинити нешто конкретно. Прича о томе како се солидарност свела на шаренило транспарената и аплаузе, само не на дела. 

К.Г. није симбол за плакат. Он је стваран младић, будући правник, који не тражи милостињу, бори се за прилику да живи. А од својих колега је добио кристално чисто одбијање. И то је пораз много већи од иједне изгубљене терапије.

Надамо се да ова одлука није коначна. И да ће неко, било са овог пленума или шире препознати да живот вреди више од залиха хумуса. Јер кад правда престане да буде ствар принципа и постане ствар интереса – тада више нема ни права, ни солидарности. Само хладне руке које се перу у пленумској процедури.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације