ОКОМИЛИ СЕ НА ВЕСИЋА ДА БИ СРУШИЛИ ВЛАДУ И ВУЧИЋА: Ево како је у све умештан ректор Ђокић

ВЕЋ дуже време опозиција и остали политички противници актуелне владајуће структуре покушавају да пронађу и злоупотребе догађај који би могао да доведе до масовних насилних протеста и обарања власти (тзв. доктрина црног лабуда ).

Фото З. Јовановић

Протести због изградње Београда на води и уклањања нелегалних и нехигијенских објеката који су се налазили на његовом месту, најављеног ископавања литијума у Мачви и Поцерини, као и због масовних убистава у ОШ "Браћа Рибникар" и селима Малој Дубони и Орашју су се угасили без икаквих резултата тако да је пад надстрешнице нешто што је организаторима обојене револуције идеално послужило за још један покушај државног удара.

Насилне демонстрације које би довеле до свргавања власти без избора ( који су једини начин за легалну и легитимну промену власти ) су почеле већ следећег дана 02.11.2024. године у Новом Саду када је вандализована Градска кућа, при чему су факултети и универзитети у Србији, па тако и београдски универзитет на чијем челу је поменути Ђокић, послужили као база, где су тзв. пленуми студената доносили одлуке о обустави наставе на факултетима и физичким блокадама зграда уз физичке и вербалне насртаје на професоре и студенте који су се томе противили.

Сами пленуми нису легални ( јер нису предвиђени законима нити другим актима ) нити легитимни (јер су малобројни од самог почетка, а њихови организатори се упорно труде да прикрију бројно стање на састанцима пленума ), али то Ђокићу није било сметња да их хушка, подржава и инструише заједно са појединим професорима који су идеолошки обојени. Тако су зграде факултета постале базе у којима се блокадери окупљају - а неки чак и непрекидно бораве њима, кују планове за разне акције од којих неке имају и елементе тероризма и одакле крећу у разне акције попут блокада саобраћаја и слично.

Ђокић није предузео ништа да успостави нормално стање на факултетима и универзитету, иако би као ректор био дужан то да учини, већ је поспешиваю обојену револуцију.

Тако организовани студенти и други блокадери су на самом старту истакли захтеве међу којима и утврђивање одговорности за пад надстрешнице.

Више јавно тужилаштво у Новом Саду је врло брзо реаговало, али селективно, хапсећи једног министра и његовог помоћника, велики број запослених у јавном предузећу "Железнице Србије"; "Инфраструктура Железница", при чему су избегли да ухапсе, или барем као осумњичене испитају Милутина Милошевића и Небојшу Бојовића, већ су они од стране Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду позвани ( али се још не зна у ком својству ) тек крајем јула 2025. године, након великог притиска јавности.

Дакле, главни јавни тужилац ВЈТ у Новом Саду Бранислав Лепотић, уз налог врховног јавног тужиоца Загорке Доловац, доноси одлуку да се ухапси министар грађевинарства Горан Весић ( који је иначе један од медијски најекспониранијих министара), помоћник министра Анита Димовски, генерални директор "Инфраструктуре железница" Јелена Танасковић, те Небојша Шурлан који је био генерални директор пре ње и друга лица, укупно је ухапшено 11 лица, али међу њима нису били Бојовић и Милошевић.

Предметом је задужен јавни тужилац Слободан Јосимовић, познат по послушности према Лепотићу и Доловчевој, који у каријери нема значајније резултате, већ само контроверзе о повезаности са невладиним организацијама и Динком Грухоњићем, који се отворено залаже за отцепљење АП Војводина од Републике Србије и то годинама уназад јавно пропагира, при чему постоје информације о томе да Јосимовић контактира и са другим безбедносно интересантним лицима - страним држављанима и дипломатама који се залажу за промену власти у Србији. Доловац, Лепотић и Јосимовић су рачунали да ће хапшење министра Весића, за кога је у јавности важило да је један од најближих сарадника председника Републике Србије, довести до пада владе, до распуштања скупштине и оставке председника Републике Србије и самим тим до избора који би се одржавали у нерегуларним условима у виду свакодневних насилних протеста, у почетку врло масовних, што би резултирало насилним заузимањем власти упадањем у државне институције и линчом носилаца актуелне власти, што ће рећи класичним државним ударом.

Иако са правничке стране није могуће са трагедијом у Новом Саду довести у везу поступање министра Весића и његових најближих сарадника који су се на тим функцијама налазили неколико месеци пре пада надстрешнице, осмишљен је перфидан план да се протести омасове и јавност мобилише за насилне демонстрације и свргавање власти управо оптуживањем члана владе Горана Весића да је он главни кривац за пад надстрешнице само због тога што је присуствовао свечаном отварању зграде Железничке станице у Новом Саду дана 05.07.2024. године. Лепотић и Доловац су своју рачуницу за учешће у овом плану нашли у жељи да обезбеде своје функције чак и по цену државног удара (а Лепотић чак и да оде на боље плаћену функцију јер се по правосудним кулоарима прича да је "бацио око" на место главног јавног тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал које сада заузима поменути Ненадић, а након његовог пензионисања ), па су се придружили блокадерском покрету рачунајући да ће задржати своје функције чак и ако би блокадери дошли на власт.

Немогавши да у посебном одељењу за борбу против корупције ВЈТ у Новом Саду пронађу послушника који би радио како му се каже следећи агенду државног удара (попут Јосимовића), Лепотић и Доловац су кривично дело квалификовали као Тешко дело против опште сигурности из члана 288. ст. 2. КЗ у вези чл. 278. ст. 1. КЗ, и ставили га на тај начин вештачки у надлежност Одељења за општи криминал, иако нису могли на логичан начин објасне на који начин би министар грађевинарства и његов помоћник, те директор "Инфраструктуре железнице" (чија су радна места у Београду, а не у Новом Саду и који су на тим местима били свега пар месеци пре него што је обновљена железничка станица пуштена у рад, односно мање од годину дана пре пада надстрешнице ) могли предузети било које радње које би се уопште могле сматрати општеопасним радњама у смислу члана 278. Колико је ова рачуница погрешна, показало се јер безмало 9 месеци након пада надстрешнице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације