ДЕВЕТ МЕСЕЦИ РЕЖИРАНОГ ХАОСА: Доловац штити кривце, Ненадић хапси, Република Српска под ударом

ДЕВЕТ месеци након трагедије у Новом Саду, уместо одговора и правде, јавност добија спектакуларна хапшења по налогу Evropljana и Загорке Доловац, као извођач радова појављује се специјални тужилац Младен Ненадић, лице препуно афера и у сукоби интереса.

Фото: Принтскрин

Док се прави кривци за пад надстрешнице и даље држе ван домашаја истраге, а тужилац у опуштеној атмосфери наздравља са њима, неке од најосетљивијих истрага годинама стоје у фиокама, исти систем управо сада, кад се у Бањалуци доноси пресуда против Милорада Додика, поново покреће циркус хапшења, притисака и контроле наратива. Све са истим циљем - дискредитација државног врха, подривање легитимитета Републике Српске, рушење институција и очување прозападне структуре која Србију покушава да врати под своју контролу.

Иако су блокаде факултета и протестни циркус под маском студентског бунта увелико почели да се распадају, пре свега јер је јавности постало јасно да иза свега стоји једна те иста екипа људи финансирана од стране Запада, тај покрет не никада не урушава до краја, јер увек, баш у правом тренутку, неко из дубоког паралелног државног система, обично из тужилачких редова, удене неку нову нит која протесте оживи и опет све креће у нови круг.

Баш у том маниру данас, тачно девет месеци од трагедије, у јавност излази вест да је по налогу специјалног тужиоца за организовани криминал, Младена Ненадић, а све у договори са званичницима из Брисела, ухапшен бивши министар Томислав Момировић. Нити је случајна симболика датума, нити чињеница да они који месецима несебично финансирају ове протесте договорају и одобравају хапшења по Србији.

Овај чин не представља резултат истраге специјалног тужилаштва, него почетак једне много дубље операције државног удара који се више ни не скрива, већ се спроводи у више праваца- кроз медије, институције, правосуђе и кроз безбедносни апарат.

Упркос доказима које месецима уназад износи адвокат Владимир Гајић, а све поводом лица која су потписала званична документа којим се пушта у рад несрећна надстрешница, ми добијамо спектакл у којем се хапсе лица која нису донела одлуке већ су их само извршила, док се права одговорност вешто скрива. Милутин Милошевић и Небојша Бојовић, особе које су гарантовале безбедност, не само што нису обухваћене истрагом, него је део документације који се односи на њихове потписе изузет из предмета.

Да ствар буде потпуна, у јавност је процурела фотографија на којој се та тројица, Милошевић, Бојовић и Ненадић, налазе у опуштеној атмосфери, што је само по себи довољно да се свака озбиљна истрага хитно преузме од стране независног тела.

Али уместо тога, добили смо ситуацију у којој се истрага отима од стране Вишег јавног тужилаштва из Београда и ставља под контролу компромитованог тужиоца Ненадића, док се политичка позадина заташкава под медијском завесом, а свако даље постављање питања Ненадићу или Загорки Доловац представља као притисак на тужилаштво.

Баш данас је суд Босне и Херцеговине, под потпуном контролом сарајевских и спољних политичких центара, донео скандалозну одлуку против Милорада Додика, којом директно урушава позицију Републике Српске, покушавајући да одузме политички легитимитет изабраном представнику народа. Истовремено Србија је заузета сопственом кризом која траје већ девет месеци, и баш на исти датум дешавају се нова хапшења, напумпани наслови и спиновани наративи прозападних медија. У истом дану имамо ударац који иде у сам корен српског националног бића, удар на Републику Српску у тренутку када су Београду везане руке унутрашњим унапред режираним хаосом.

У међувремену, медији под страним утицајем не престају да спроводе оперативну заштиту кључних актера, ниједан од њих не пита ко је потписао телеграм број , нити види нешто спорно што се специјални тужилац који води истрагу налази у блиском загрљају са лицима од интереса у вези случаја где је страдало 16 људи, нити зашто је Загорка Доловац преузела предмете у тренутку када би исти могли разоткрити њену умешаност у системску саботажу.

Уместо тога, добијамо кампању у којој се Ненадић представља као жртва „режимске хајке“ јер води неколико случајева од највишег државног интереса. Додуше, нико не помиње да се ти случајеви налазе дубоко у његовим фиокама годинама и да не само што нема епилога, него се истрага преко њега истраге управљају у правцу који одговара Загорки Доловац њеним налогодавцима са којима је "све већ договорено".

Паралелно са овом представом у вези надстрешнице, где се на жртвама гради читав један нови политички курс, на другом крају, такође под контролом Ненадића и Доловац, игра се ништа мање опасна епизода - случај Генералштаб. Иза хапшења директора Завода за заштиту споменика, Горана Васића, наводно због фалсификовања документације којом се зграда Генералштаба скида са списка заштићених објеката, стоји исти рукопис. Ненадић, уместо да се истражи ко је заиста наложио уклањање заштите над симболом отпора НАТО агресији, истрага се намерно усмерава ка нижим еталонима. Све то се дешава у моменту када инвестициони фонд Доналда Трампа спрема улазак у пројекат, одједном се покреће поступак који све зауставља, али не зато што се брани Генералштаб, већ зато што се из Брисела жели спречити било какав утицај који не долази из истих либерално-демократских кругова.

И као што у случају надстрешнице нестају документи, а кривци прави остају нетакнути, јер случај се налази у рукама тужиоца који је специјалиста политички усмери истрагу, стварни налогодавци остају у сенци.

У ствари, Генералштаб, као и надстрешница, као и претходне трагедије у Рибникару и Дубони, постају алати опозиције и тужилачког паралелог система за дестабилизацију државе и контролу наратива. Све то у моментима док Брисел гаси Републику Српску и истовремено гради нову сепаратистичку творевину на простору Рашке.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације