ПРЕСУДА ДОДИКУ ЈЕ ПОТКОПАЛА САМУ БОСНУ: Интервју - Жељка Цвијановић

ПРОЦЕС против председника Милорада Додика је од почетка био политички монтиран и узрокован неовлашћеним деловањем неизабраног странца који нема право да мења и намеће законе у БиХ. Нечувено је што је правосуђе уопште прихватило да поступа на основу његовог нелегалног наметања, а не Устава који су таквим понашањем погазили. Према томе, исход другостепене пресуде је политички, баш као што је то било и у случају првостепене одлуке и самим тим подразумева да и институције Републике Српске, штитећи политичку вољу народа који на изборима бира своје представнике, у наредном периоду адекватно одговоре на ово безакоње и на најбољи начин заштите интересе РС, њених грађана и институција.

Жељка Цвијановић фото БЗдриња

Ову поруку преко страница "Новости" шаље Жељка Цвијановић, српски члан Председништва БиХ, коментаришући пресуду против председника Републике Српске која је поново "босански лонац" довела до тачке кључања.

Колико ће другостепена пресуда Додику одредити будућност "дејтонске БиХ" и да ли је ово најјачи покушај политичког Сарајева да наметне "унитарну БиХ"?

- Унитарна БиХ није опција. С тим се не би сложили ни Срби, ни Хрвати, а такву државу није предвидео ни Дејтонски споразум, на који се сви позивају. Тај споразум није предвидео ни могућност да неки неизабрани страни бирократа доноси или мења законе уместо домаћег парламента, нити да судови по таквом закону процесуирају домаће политичаре за оно што они раде у оквиру својих уставом прописаних надлежности. Нажалост, наше бошњачке колеге из сарајевског политичког миљеа увек су се ослањале на интервенције странаца, а у последње време и на правосуђе које би удовољило њиховим политичким жељама, уместо на унутрaшњи договор. To je, наравно, штетно по БиХ и рекла бих да има разарајући ефекат.

Из Српске су отпочетка процеса стизале поруке да се ради о политичком прогону председника Додика...

- Поступак који се водио против председника Додика се ни у једној нормалној држави не би могао водити. Да ли уопште можемо замислити да неки странац наметне закон у туђој земљи и њиме пропише да је непоштовање његових одлука кривнично дело, макар ви обављали своје редовне уставне активности? И да то прихватите као нормалну ствар?! У ствари, управо је оно што су високи представнци чинили злоупотребом овлашћења из Дејтонског споразума, користећи нека измишљена политички мотивисана тзв. бонска овлашћења, која нису кодификована ниједним правним инструментом, кривично дело. Високи представници који се бирају прописаном процедуром и делују у оквиру свог мандата прописаног анексом 10 Дејтонског споразума су категорија међународног споразума. Сви они који нити су тако изабрани, нити делују у складу са прописаним овлашћењима су инструмент америчке дубоке државе и европских бирократских структура који је стављен у функцију изградње нације.

Да ли је пресуда Додику показала да је о "дејтонској БиХ" узалуд разговарати са Сарајевом?

- Очигледно је да многе у Сарајеву мржња према председнику Додику и Републици Српској, коју он представља, онемогућава да виде да је БиХ овим процесом до краја обесмишљена, а њено правосуђе претворено у средство за политичке обрачуне. Ако је визија заједничке државе то да странци буду апсолутистички владари и златне рибице политичког Сарајева, а Република Српска и њене институције њихова жртва, онда нико не треба да се чуди због чега се томе опиремо. Видели смо да се политичко Сарајево баш потрудило да зада тему правосуђу и издиктира им пресуду. Ко год је нешто од сарајевских политичара изјавио било је у функцији прављења притиска на правосуђе. Тиме показују да су, са аспекта државе у коју се наводно куну, управо они штетни. При томе, они галамом против председника Додика настоје склонити пажњу са својих лоповлука.

Били сте у САД на конференцији која је одржана у Дејтону. Да ли постоје иницијативе о "Дејтону 2".

- Нити у Дејтону, а ни на било којем другом месту тема "Дејтон 2" није делегирана. Тамо се углавном причало о стратешким правцима нове америчке администрације на челу са председником Трампом. Њих интересује очување мира и стабилност БиХ у којој одлуке доносе њене институције, а изабрани представници решења постижу кроз дијалог. Јасно су рекли да не очекујемо да ће они креирати живот у БиХ и наметати решења као што су то чинили њихови претходници. С друге стране, о томе да треба јачати међународне интервенције у БиХ или наставити са санкцијама и страним диктатом, могли сте чути једино од Кристијана Шмита и понеког већ пензионисаног представника дубоке државе који се тамо обрео, али њихово време пролази. Проблем са Дејтонским споразумом је то што је он одмах након потписивања подвргнут противправним ревизијама што је последично довело до нарушеног поверења и до сталних криза, а за то није одговорна Република Српска, већ странци који овде деценијама намећу неодржива решења, као и сарајевски политичари којима ти странци испуњавају политичке жеље. И све то под плаштом неке наводне функционалности БиХ, а у стварности земља је парализована експерименталним и диктаторским страним интервенцијама.

Политичко Сарајево упорно жели да затегне односе са Србијом што се види из наступа бошњачких политичара. Може ли бити даљег заоштравања?

- Као што је Клаузевиц говорио да је "рат наставак политике другим средствима", тако се чини да је за бошњачке политичаре политика данас наставак рата другим средствима. Политичко Сарајево ментално никада није искорачило из прошлости. Оно се показало неспособним да све ове године и деценије делегира било коју тему која није заснована на сукобу са Србима, Србијом, Републиком Српском, па чак и обрачуну са Хрватима. На мети је свако ко је сметња њиховим унитаристиким и централистичким циљевима. Веома ретко ћете чути неког сарајевског политичара да говори о економији, инфраструктури, пројектима, привредном расту и развоју, социјалним мерама и сличним темама. Они не би подржали неку регионалну иницијативу која би била добра за све, укључујући и БиХ, ако ју је иницирала Србија. Сетите се како је прича о Отвореном Балкану квалификована као неки тобоже великосрпски пројекат. Да не говорим о блокади развојних, енергетских и инфраструктурних пројеката које је требало да реализујемо заједно са Србијом, а који би свима у БиХ донели корист. Србија је безброј пута пружила руку сарадње према БиХ, али из Сарајева никада није адекватно одговорено. Иначе је однос политичког Сарајева према суседним земљама размажено проблематичан јер превише траже за себе, а премало или ништа не дају заузврат.

Сарајеву посебно смета култура сећања и обележавање страдања Срба, а што раде Србија и Српска заједно. Зашто су српске жртве и страдање Срба мање битни од страдања других народа?

- Зато што су годинама били охрабривани да се тако понашају тетошењем странаца. Занемаривати туђе жртве је људски и политички неприхватљиво. Причати о томе да је агресију извршио неко ко исто тако живи у БиХ је колико бесмислено, толико и узурпаторски болесно. Болесно је и кад изнападају странце који се случајно охрабре да искажу поштовање према српским жртвама, да би их спречили да то поново ураде. За њих је сасвим нормално да је, рецимо, припадник злогласне јединице Ел муџахид из неке далеке исламске земље бранилац БиХ, а Србин из Возуће који је против њих ратовао на свом кућном прагу агресор и злочинац. То је потпуно искривљена свест коју је сарајевска политика изградила на мржњи. У сваком случају, коме год сметало, Србија и Република Српска ће наставити да заједнички обележавају догађаје из прошлости и веома сам захвална председнику Вучићу и председнику Додику који су установили ову веома значајну праксу.

Каква је тренутна позиција Српске код нове америчке администрације?

- Веома ценимо приступ нове америчке администрације на челу са председником Трампом и поруке које долазе од њених представника. Њихова политика се базира на принципу немешања у унутрашње ствари других земаља, што је већ огроман искорак у односу на претходну администрацију која је форсирала политику изградње нације и стране диктатуре, сасвим супротну ономе што је политичка оријентација Трампа или виђење демократије коју промовише потпредседник Венс. Поруке које смо пре пар месеци у Дејтону чули од заменика државног секретара Ландауа осликавају приступ нове администрације - Америка не жели више да делује као светски полицајац, а што се тиче БиХ, сва отворена питања треба да решавамо сами кроз сарадњу и дијалог. То је управо оно на чему инсистира Република Српска. Све то нам отвара једну сасвим нову перспективу сарадње, посебно на плану економије и безбедности, нарочито по питању борбе против тероризма и сузбијању других безбедносних претњи и изазова.

Да ли ће дипломатска офанзива РС у САД уродити плодом да се званичницима Српске укину санкције?

- Санкције нису узрок, већ последица штетног и неправедног деловања претходних администрација на челу са Обамом и Бајденом које су убедљиво поражене на претходним председничким изборима у САД. Није никакава тајна да се РС томе надала и радовала, а да је политичко Сарајево желело наставак глобалистичке агенде која би и даље проводила антидејтонски концепт централизације БиХ. За нас је најважније да сада имамо нормалан и рационалан приступ од стране САД. Ми, за разлику од бошњачких политичара, никада нисмо тражили фаворизовање, већ само једнак третман и поштовање оног што заиста пише у Дејтонском споразуму. Са тим санкцијама су чинили чуда и разне малверзације током тих претходних администрација. Много тога смо у претходним месецима открили, али то сад није тема. Уосталом, претходна америчка администрација, која је масовно санкционисала физичка и правна лица из Српске, нанела је много зла председнику Трампу и људима око њега. Све је више важних људи у Вашингтону који то добро разумеју.

Зашто сарајевски медији упорно пласирају причу о свађи у СНСД и потенцирају да ће те ви заменити Додика на политичкој сцени?

- Зато што немају паметнија посла. У свакој странци сарајевске "тројке", а неке од њих немају ни трећину подршке коју има СНСД, имате по три или четири фракције и исто толико лидерчића. За разлику од њих, СНСД је много година највећа и најмоћнија политичка странка у Републици Српској и БиХ, јер има масовну структуру, сложан и добро уигран тим, и само једног лидера који се зове Милорад Додик. Наши изборни резултати говоре много више од њихових наклапања. Да се свађамо, не бисмо тако убедљиво побеђивали. 

Бошњаци су приватизовали дипломатску мрежу БиХ и заобилазе Председништво БиХ. Како то сузбити?

- То је пракса која траје деценијама и на то непрестано указујем и унутар, а посебно изван БиХ. Моји инострани саговорници се нађу у чуду кад им објасним зашто је неки амбасадор гласао како је гласао у међународним организацијама, или да због блокаде у МИП морам да им се обраћам и пишем директно, мимо дипломатских канала. У нормалној држави такво безакоње би било санкционисано и политички и правосудно. Али упркос евидентном кршењу устава, у правосуђу БиХ се не баве тим питањима, али се баве званичницима Републике Српске. Та узурпација дипломатскоконзуларне мреже политичког Сарајева довела је до озбиљних поремећаја у систему, а то се може јасно видети и по наступима амбасадора јер се јасно види ко долази из којег ентитета. Како сте посејали, тако ћете пожњети, каже она стара пословица.

Често имамо "запаљиве" изјаве о наоружавању БиХ од стране министар Зукана Хелеза...

- Хелез прича свашта, један дан би ишао у НАТО, други дан би трговао оружјем са Ираном, али најбитније је да ни о једном ни о другом не одлучује. О питањима из домена одбране одлучује Председништво, и то консензусом свих чланова, тако да је Хелезов утицај у том погледу миноран. Иначе, медијски иступи су му потпуно у складу са досијеом, будући да је реч о пресуђеном кафанском насилнику и лажову. Његове сталне увреде на рачун руководства Србије и Републике Српске су одраз патолошке мржње и као такве доприносе креирању токсичне атмосфере у ФБиХ, где су Срби и имовина малобројних српских повратника, нажалост, све чешће мета физичких напада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације