ТОНИНО ПИЦУЛА БИО ПРИПАДНИК ЗЛОГЛАСНИХ "ЦРНИХ МАМБИ": Учествовали у убиствима српских цивила, били познати као "чистачи терена"

Пицулина јединица је добила име по угледу на црне усташке униформе из Другог светског рата

Тонино Пицула, Фото profimedia

Погром и етничко чишћење 250.000 Срба и убиство њих око 2.500 на тридесету годишњицу злочиначке операције „Олуја“ прослављен је „пригодно“ широм Хрватске. Слављу се, како приличи земљи „тисућљетне еуропске културе“ придружио и известилац Европског парламента за Србију, Тонино Пицула који редовно подржава опозицију и блокадере у покушају да изведу обојену револуцију у Србији.

Управо је Пицула пре 30 година поносно, у униформи „Црних мамби“, првом пешадијском батаљону 2. бригаде Збора народне гарде (ЗНГ) „Громови“, учествовао у прогону Срба. Они су име узели по угледу на усташке униформе из Другог светског рата, уображавајући да су они „црнци“ Јуре Францетића, како је називана „усташка легија“ која је клала српске цивиле по Босни, а посебно по Подрињу.

Фотографију себе у униформи, како обрастао у браду позира са пушком којом је убијао српску нејач, објавио је на свом налогу на платформи „X“.

О његовом ангажману у рату у Хрватској говорио је његов командант Борис Јацовић, који је у подкасту „Где си био ’91.?“, истакао да је Пицула био онај којег су „дечки јако заволели“.

Јацовић и његови „дечки“ који су јако „волели“ Пицулу „истакли“ су се на банијском ратишту током злогласне акције „Олуја“. На том терену су се постали популарни по успешним акцијама „чишћења терена“ од српске нејачи, стараца и жена, који су у десетинама и стотинама страдали од њихове руке.

Стравични снимци стрељања српских цивила између Глине и Двора на Уни ужаснули су домаћу јавност. Ратни злочин је почињен управо од стране „Црних мамби“, чији је Пицула био део током „Олује“, као и од стране одреда „Хамза“ 505. Бужимске бригаде тзв. Армије БиХ.

Ратне злочине над српским цивилима признао је посредно и сам Пицулин командант Јацовић. Наиме, у истом подкасту где је са одушевљењем говорио о Пицули као о припаднику „Мамби“, рекао је и да су пре „Олује“ почињени злочини над хрватским цивилима на Банији.

Због тога, рекао је он, „било му је јако тешко да своје дечке држи на узди“ недозвољавајући одмазду. Штавише, био је у дилеми шта да ради, јер „није желео да његови дечки пређу границу дозвољеног“.

Убијали и хендикепиране српске цивиле

О преласку или непреласку те „границе дозвољеног“, а и истинитости речи Пицулиног команданта Јацовића, сведочи најгори злочин који је почињен на простору Двора на Уни током „Олује“.

О њему је сведочио дански припадник УНПРОФОР-а Јан Велендорф. Притиснут савешћу и ужасима које је видео током ангажмана на простору заштићене зоне УН у Крајини, Велендорф је за данску телевизију БТ испричао да су његове колеге и он седели скрштених руку док су усташе масакрирали српске цивиле.

Најужасније је то што је деветоро цивила које су масакрирали код школе у Двору на Уни били хендикепирани. Њих су у тој школи власти Крајине сакриле од надирућих усташких хорди, верујући да ће их дански УНПРОФОР заштити, али су их ипак дванаесторица усташа пронашли.

- Видели смо 12 особа у маскирним униформама како се приближавају школи. Био сам у бункеру на врху зграде и јавио сам команданту кампа генералу Јоргену Колду шта се догађа. Гледали смо их како гранатама разбијају врата школе, али имали смо наређење да не интервенишемо - рекао је војник Велендорф.

Око школе се у пуној ратној опреми налазило око 200 данских миротвораца, који нису ништа предузели да спасу хендикепиране Србе.

- Униформисане особе су ушле у школу, извеле хендикепиране особе и старце, поређали их у ред и убили. Све је трајало мање од 15 минута - испричао је Велендорф.

Војник Велендорф је дао исказ (анти)српском тужилаштву за ратне злочине о ономе што је видео и чему је присуствовао у Двору на Уни.

То антисрпско тужилаштво, за време владавине жуте куге, под командом Владимира Вукчевића и Бруна Векарића, који је по националности Хрват, за злочин је одговорним сматрало „паравојне јединице Крајине“?!

О ужасу који се догодио у школи у Двору на Уни током „Олује“, за домаће медије је говорио и председник НВО „Веритас“ Саво Штрбац, који је навео да је овај ратни злочин починила „једна хрватска јединица приликом чишћења терена, не штедећи никога“.

Он је поновио речи једног генерала Српске војске Крајине о јединици која је служила управо за чишћење, што је била намена и „Црних мамби“ у којима је био Пицула. Штавише, према истраживањима холандских историчара Јана Баласта и Јана Блау, 7. августа 1995. године усташки „чистачи терена“ су у Двору на Уни убили више од 200 српских избеглица.

Још једном су се потврдиле речи аустроугарског вицемаршала Гертера који је својевремено записао:

- Ја нисам видео у свом животу ни чуо за звери у људском облику попут хрватских војника. Иако су ратовали са нама и првенствено служили за застрашивање и репресију над народом, ја као човек се стидим што су стајали у нашим редовима. У самој борби би напуштали положаје, док би веома вешто избегавали противничку војску и увек се кретали ка збеговима које су сачињавали голоруки људи, жене и деца. Када би их понекад и стизали чинили су страхоте од којих се и нама дизала коса на глави. Они су поган свету и европској култури.

Чак шест масовних гробница се налазило у околини Двора које су биле сведочанство о почињеном масакру. Међутим, како је на српске жртве пљувало домаће жуто антисрпско тужилаштво за ратне злочине, тако је био случај и са страним судијама и „доносиоцима правде“.

Наиме, за злочине „Црних мамби“, „Хамзи“ и других усташких јединица на том простору знало је и Хашко тужилаштво, али није започело процес, јер „нису успели да дођу до породица жртава у Републици Српској, па су одустали од предмета“?!

Црне мамбе "храброст" показивале само над цивилима

Иначе, некажњена злочиначка прва пешадијска бојна (батаљон) "Црне мамбе" формирана је, одлуком Фрање Туђмана, у мају 1991. године. Она је била део злогласне Друге гардијске бригаде „Громови“ Збора народне гарде (ЗНГ). Збор народне гарде била је параполицијска формација у склопу МУП-а Хрватске, која је претеча војске нове независне државе Хрватске, како се сами Хрвати хвале.

У ЗНГ су ушли усташки екстремисти из дијаспоре, хулигани, мафијаши и активисти Туђмановог ХЏ-а. Међу њима су били сви они који су били жедни српске крви.

Конкретно, злогласни „Громови“, тј. њихови припадници су били део полицијских формација током борби у Борову Селу почетком маја 1991. године, затим на Плитвичким језерима, као и 2. јула 1991. код моста Младости у Загребу када су напали касарну ЈНА „Маршал Тито“.

У исто време, неки делови јединице су били распоређени у Лици, а касније су учествовали у борбама протв Срба на Банији, у Глини, Петрињи и око Сиска.

Право ватрено крштење за „Громове“ десило се током операције „Масленица“ у задарском залеђу крајем јануара 1993. године. Уместо на српске цивиле, незаштићене жене и девојке, децу и старце, налетели су на најславније српске борце Вукове с Вучјака команданта Вељка Миланковића.
Херој из борби за Коридор живота којим су спојене српске Крајине и матица Србија, ослободилац Модриче, Миланковић је „Црним мамбама“ нанео смртоносне ударце. Са њим су отпор усташама пружали и други српски добровољци, као и славна Српска војска Крајине.

Усташка „победа“ у задарском залеђу огледала се само у спаљеним селима Смоковић, Ислам Грчки и Кашић. Страдала су и мешовита села Мурвица, Црно, Земуник, Пољица и Ислам Латински.
Након „Олује“ у којој је „храброст“ усташа из „Црних мамби“, међу којима је био и Пицула, виђена у Двору на Уни и околини, река Уна је још једном била кобна за њих. Наиме, током акције „Уна 95“ у којој су здружене усташко-исламистичке снаге покушале да продру дубље у територију Републике Српске, страдао је највећи број „Црних мамби“.

Обезглављени и десетковани након судара са славном Војском Републике Српске, Пицулине „Црне мамбе“ су крај рата дочекале тугујући за погинулим саборцима и тражећи нестале. Међу њима нису били само Хрвати и Муслимани из Хрватске и БиХ, већ и знатан број странаца, плаћеника, викенд ратника, паса рата из Аустрије и Француске.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације