ПОЛИТИЧКИ МОТИВИСАНА КВАЛИФИКАЦИЈА: Афера против Марковића као параван за пристрасност тужитељке Бјелопавловић

Прозападни медији последњих дана активно воде негативну кампању која има за циљ да у први план гурне лажну слику о наводној улози јавног тужиоца Миодрага Марковића у случају помиловања Милице Стојановић.

Миодраг Марковић, Фото VJT Beograd

Уместо да се пажња усмери на суштинско питање, како је и зашто дежурна тужитељка Јелена Бјалопавловић изнела неутемељене и драстично оштре квалификације дела, медији попут Н1 и нове С, који су унапред донели пресуду  први план стављају тезу да је Марковић „ублажио дело“ и чак „позивао председника да помилује“ оптужену. Такво представљање догађаја не само да је нетачно, већ је и опасно јер свесно замагљује одговорност оних који су од првог дана били у позицији да одреде правни ток случаја.

Тог дана када је на Новом Београду група блокадера незаконито зауставила саобраћај у улици Јурија Гагарина, чинећи тиме прекршај, будући да ниједна блокада улица у Београду није била пријављена у виду јавног скупа, дежурна тужитељка Јелена Бјелопавловић налазила се испред Палате правде заједно са истим тим блокадерима и другим тужиоцима, попут Бојане Савовић и Предрага Миловановића, блокирајући институцију у којој ради.

Тим чином не само да је јасно показала којој политичкој опцији припада, већ је и прекршила закон који је дужна да штити, чиме је довела у питање своју објективност као тужилац.

Када се недуго затим догодио инцидент у ком је повређена студенткиња, управо је та пристрасност постала очигледна,  Бјелопавловић је дело окривљене Милице Стојановић квалификовала као тешко убиство у покушају, иако није постојао ниједан законски елемент који би такву квалификацију оправдао.

Иронија је што је истог дана, у другом предмету са смртним исходом, иста та тужитељка применило правилну квалификацију, тешко дело против безбедности јавног саобраћаја. Није зато чудо што је породица окривљене Стојановић затражила њено изузеће из поступка, јер је очигледно да је одлука о квалификацији у овом случају била заснована на политичком осећају, а не по закону.

Дакле, суштина овог медијског спиновања и агресивне кампање је двострука, са једне стране сакритиполитичку обојеност и пристрасност тужилаца који више нису у стању да резонују по закону, као што је случај са тужитељком Јеленом Бјелопавловић, и уједно лопту пребацити на тужиоца Марковића којим апсолутно ничим није прекршио закон, него је поступао тачно по њему. 

У стварности, Миодраг Марковић није агитовао за ничије помиловање, нити има овлашћења да такав процес покрене. Његова једина „кривица“ је у томе што је у два јавна наступа говорио отворено и објективно о стању у тужилаштву, о притисцима, о злоупотребама и о политичком уплитању у рад правосуђа, посебно кроз поменуте медије. . Управо та отвореност учинила га је непожељним у очима оних који желе да одрже постојећу атмосферу страха и ћутања унутар институција. И не само то, напад на њега је и порука свим другим тужиоцима - да ће свако ко проговори о стварним проблемима бити изложен медијском линчу, конструкцијама и фабрикованим оптужбама. А прави разлог зашто се истина о првобитној, пристрасној квалификацији не помиње лежи у томе што би она разобличила читаву мрежу личних и политичких веза унутар тужилаштва, које делују у интересу уличних блокада и анархичног притиска на институције.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације