ИСТРАЖНИ ОРГАНИ ОТКРИЛИ ЗАВЕРУ: Мајић делио налоге, Таталовићка чекала дозволу газде, Проглас вукао конце

ХАПШЕЊЕ Луке Стевановића открило је да иза наводног студентског бунта стоји озбиљна операција у којој кључне улоге имају судија Миша Мајић и новинарка Жаклина Таталовић. Истражни органи сада повезују врх Иницијативе Проглас, професоре, тужиоце и прозападне медије са координацијом блокада и покушајем насилне промене уставног уређења.

Фото: Твитер принтскрин/Детектор лажи

Након што се Лука Стевановић, студент Економског факултета у Крагујевцу, добровољно предао Вишем суду у Београду и негирао кривицу за дело по члану 309 , насилну промену уставног уређења, истражни органи коначно су почели да размотавају клупко. Иза "спонтаног студентског покрета", како су га прозападни  медији месецима романтизовали, стоји ништа мање него добро организована структура везана за Иницијативу Проглас, са НВО ЦЕПРИС као кључном повезницом.

Према сазнањима из истраге, управо је Миша Мајић, један од оснивача Прогласа и судија Апелационог суда, координисао "студентским покретом" у сарадњи са најближим сарадницима из обе организације, пре свега професором Правног факултета Миодрагом Јовановићем и тужитељком Бојаном Савовић. 

Поред онога што се дешавало на терену, истрага је показала и шта се дешавало иза камера. Није ту била грађена никаква посебна медијска мрежа, медији попут Н1 и Нова С нису извештавали са стране, они су били саставни део исте структуре, они су протесте продужавали, пумпали и водили кампању у њихову корист. И они, као и Проглас или ЦЕПРИС,  које директно стоје иза блокада, финансирани су са истих адреса, од истих фондова и истих центара моћи. 

И управо зато, понуде новинарима нису биле случајне. Тако је Жаклини Таталовић, новинарки Н1, понуђено место на "студентској листи". Таталовићка је рекла да „жели“, али да мора да пита уредника, али и власника фирме. Фирме, не редакције. Такав одговор је сам по себи признање да зна где ради и за чије интересе ради. Таталовићка је свесна да није запослена у јавном сервису, нити у независној новинарској кући, већ у приватној фирми која ради за приватне интересе, политичке и финансијске.

Студент Лука Стевановић, за кога је утврђено да је био у директној комуникацији са Мајићем, добијао је упутства у реалном времену. Како наводи наш извор, он није био обични учесник блокада,  већ оперативна веза између "виших структура", конкретно Мише Мајића,  и студената на терену. 

Активности које су се одигравале на терену а чија је активност почињала на друштвеним мрежама, није била ни мало спонтана, а најмање "студентска идеја".  Комуникација између људи са терена и оних који су повлачили конце одвијала се углавном преко апликација као што је Сигнал, али и других сличних платформи са шифрованом заштитом.

Преко тих канала слате су инструкције, шта следеће, када, где и како. Изменила би се локација блокаде, слоган на транспаренту или садржај објаве на друштвеним мрежама ,све по директиви која је стизала одозго. Људи из Прогласа били су у сталном контакту са неколико „активних“ група, слали им поруке, упутства, материјале и јасна правила понашања.

У процесу врбовања коришћене су институционалне везе: факултетске групе, менторски односи, НВО радионице и студентски програми. Савовић је на правном факултету имала непосредан утицај, а исто важи и за Јовановића, као и Ејдуса на ФПН. Ту је направљена прва база активиста. Истражни органи сада, захваљујући хапшењу Стевановића и његовој улози унутар покрета, располажу подацима који потврђују да је читав систем био координисан од стране ових људи окупљених око Прогласа.

До сада је највећи проблем у спровођењу закона био у реакцији правосудног система. Судије и тужиоци који су упорно одбијали да процесуирају ухапшене, који су исте дане пуштали на слободу и игнорисали обим насиља на протестима, у ствари су били део истог система. Неки преко отворене подршке Прогласу, неки преко ЦЕПРИС-а, неки директно кроз рад у истим организацијама које су логистички стајале иза блокада.

Реч је о свесно разрађеном механизму унутар самих правосудних институција, са намером да се спречи било каква казнена политика према организаторима и учесницима блокада, и управо кроз то је омогућено вишемесечно насиље, блокирање саобраћаја, напад на јавну имовину, физички напади на полицију и притисак на грађане.

Сада, кад су истражни органи дошли до конкретних доказа, од порука и упутстава, до сведочења, више нема студентских завеса  и извлачења. Иза блокада нису стајали наивни студенти нити спонтани бунт. Све је било у рукама добро уигране екипе, политички мотивисане, финансијски подржане и логистички уређене да изнутра удари на државу. И то не симболично,  већ на начин који се у закону зове покушај насилне промене уставног уређења.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације