ТРОЈНИ ПАКТ ПРОТИВ СРБА И СРБИЈЕ: Тирана, Загреб и Приштина крећу у убрзано наоружавање

ТРОЈНИ пакт потписан је пре непуних пола године - Албанија, Хрватска и тзв. Косово сада крећу у операционализацију, српски речено - у убрзано наоружавање свог војног савеза.

Foto: Profimedia

Крајем јула у Тирани је одржан састанак имплементационе групе коју чине експерти три министарстава одбране из Загреба, Тиране и Приштине, "ради израде плана на оперативном нивоу", чиме се кренуло у реализацију заједничких набавки оружја, првенствено из Сједињених Држава.

Од стране потписница тројног пакта објашњено је како ће заједничка набавка оружја бити јефтинија а рокови испоруке краћи, као и да ће оружје набављено на овај начин, уз подршку НАТО и Вашингтона, како је то објаснио командант тзв. косовских безбедносних снага Кадри Кастрати, бити – квалитетније.

Војни аналитичар и новинар РТ Балкан Андреј Млакар сматра да када су у питању најављене заједничке набавке наоружања, што се САД тиче, највероватније ради о куповини транспортних хеликоптера. 

По његовом објашњењу, пилоти ове три земље већ су завршили обуку на америчким хеликоптерима "УХ-60", Албанија и Хрватска већ поседују тај тип хеликоптера а тежи да их поседује и тзв. Косово. Хрватска и Албанија већ имају по четири хеликоптера "УХ-60", с тим што и Хрватска и Албанија треба да добију још по осам.

Фото: ЕПА

- Стоји чињеница да ће заједничким набавкама цене куповине бити оборене као и скраћени рокови. Хрвати су у пакт, поред осталог, ушли и због још једног веома важног разлога, а он је да би на том простору пласирали производе своје војне индустрије, пре свега аутоматске пушке, балистичку опрему, униформе и дронове. Суштина је уједињавање и стварање тржишта за хрватску војну индустрију која и нема неку велику прођу на западном тржишту - каже Млакар.

Саговорник подсећа да је Приштини од стране САД пре десетак дана испоручено 50 лаких оклопних возила М1117 "гардиан", која се у америчкој војсци користе за лаке патроле и патролирање по базама.

- САД су раније тзв. Косову донирале 150 лаких оклопних возила 'хамви', док је Приштина купила још око 50. Уз 'хамвије' САД су испоручиле и и неколико десетина неборбених, односно обичних камионета и теренских возила. Већ су уплаћене и прве рате за против оклопне системе 'џавелин' које тзв. Косово такође купује од Сједињених Држава - подсећа Млакар.

Фото принтскрин youtube Gung Ho Vids

Приштина већ показује намеру да купи велики број дронова камиказа, а Хрватска је крајем јула и почетком августа на прославама "Олује" у Загребу и у Книну показала управо дронове камиказе у чију је масовну производњу ова земља већ ушла, једна од тих фабрика је у Загребу, друга у Осијеку.

Млакар понавља да је главна мета тројног пакта свакако Србија, као и да су приче о некаквој руској претњи као разлогу за наоружавање више него смешне.

Осим куповине оружја један од циљева тројног пакта из тиране јесте и проширивање сарадње у области војне индустрије, трилатералне војне вежбе, заједничко ангажовање против хибридних претњи као и унификација наоружања Загреба, Тиране и Приштине.

Велики број официра тзв. КБС је већ прошао обуку у Хрватској.

Војне везе три земље потписнице пакта већ су веома разгранате. Хрватски контигент у КФОР-у је бројан а хрватски министар Анушић је већ рекао да ће они по потреби послати војску на територију КиМ ако буде затребало. Међу најављеним заједничким вежбама чланица пакта су свакако и оне у којима ће бити увежбаване процедуре као и начини брзог реаговања за пребацивање трупа из Албаније, Хрватске на простор КиМ у случају потребе.

Иначе, Хрватска, најзначајнија чланица тројног пакта још 2015. године из САД је као донацију добила извиђачке хеликоптере ОХ-58, 16 комада а тада су изразили жељу да набаве и самоходне вишецевне бацаче ракета система МЛРС М270 али су одустали због цене. Раније, Хрватска је за учешће у мисијама НАТО пакта од САД добила већи број лаких оклопних и транспортних возила.

Са Финском Патриом је склопљен уговор о производњи 130 оклопних возила точкаша, а 2019. као донација из САД је стигло 89 борбених возила пешадије "бредли" М2 ОДС. Хрватска је 2015. године добила прве самоходне хаубице немачке производње ПЗХ 2000. На сајму наоружања "Еуростатори" потписала је писмо о намери да купи 12 самоходних хаубица "цезар". Своје ПВО снаге ојачала је куповином француског система "мистрал".

Фото: ХРТ Принтксрин

Друга чланица тројног пакта, тзв. Косово, убрзано се наоружава од 2018. године. 

Најпре су набављени амерички "хамвији", а затим су убрзано из Турске у серијама почела да пристижу лака оклопна возила, од "кобри" до "вурана", па је амбиција Приштине да до 2027. имају укупно 350 оклопних возила. Из САД набављени су извиђачки дронови "пума", планира се набавка и паметних противтенковских мина М-93 "хорнет". Намера Приштине јесте да купи и преносне ПВО системе а помињу се и гусеничари, дилема је да ли су у питању тенкови или борбена возила пешадије.

Озбиљно се наоружава и трећа чланица пакта, Албанија. Из ове земље раније је најављено да ће своју војску наоружати ПВО системима кратког домета (Šorad) Rajteon FIM-92 Stinger i противтенковским ракетним система Rajteon/Lokid Martin FGM-148 "џавелин".

Објављена је и набавка беспосадног система "бајкар" ​​TB2  који се састоји од три летелице и припадајуће земаљске командне станице.

У марту ове године, када је потписан тројни војни уговор у Тирани, незванично је поменута и могућност да у споразум уђе и Бугарска. Министар спољних послова Бугарске Георг Герогијев тада је изјавио да су те информације нетачне. Герогијев је тада рекао да Бугарској није упућен званичан позив за придруживање  од стране њених предлагача.

Раније је албански министар одбране Пиро Венгу рекао да је Бугарска показала интересовање за ту иницијативу, а министар одбране у Приштини Ејуп Маћедоници рекао је за турску телевизију да постоји потврда Бугарске да жели да се придружи том војном савезу.

Бугарски министар у марту ове године рекао је да не може да коментарише билатерални документ у коме Бугарска није страна.

Уз пругу која од Рашке поред Лепосавића води до Косовске Митровице и даље стоји немачки бункери из Другог светског рата. Док магистралом поред пруге патролирају немачки војници из састава КФОР-а, а у Тирани две земље и једна лажна држава потписују војни споразум, Срби са севера КиМ понављају да их тројни пакт који ниче тик уз границе Србије и у који је укључен и неотуђиви део територије Србије, подсећа на не тако давна времена. Она из Другог светског рата када се после формирања пактова кренуло у масовно уништавање Срба на овим просторима, на прекрајање територија када су пактови доносили само зло и тешка времена.

(рт.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације