ПУТИНОВ ДИПЛОМАТА УПОЗОРАВА: Није вам лако, Запад спроводи страшне методе против Србије

СВИ притисци на Србију врте се око њене способности да води суверену и независну политику, у чему је подржава Русија која и сама води такву политику, а заједно упућујемо изазов онима који би да се врате у времена кад је владао Запад и “златна милијарда”, поручује у интервјуу за Спутњик високи руски дипломата Кирил Логвинов.

Фото: ЕПА

Шеф Одељења за међународне организације у Министарство спољних послова Русије, Логвинов је у Београду боравио ради консултација о билатералној сарадњи пред одлазак делегација Србије и Русије на јубиларну 80. Генералну скупштину УН где ће, како се очекује, једна од важних тема бити и реформа Светске организације. Москва и Београд, истиче Логвинов након разговора са српским министром спољних послова Марком Ђурићем, као стратешки партнери гледају у истом правцу кад је реч о УН:

"Имамо сличне циљеве и задатке у Светској организацији. Пре свега, то је њено обнављање, очување и јачање њене централне улоге у међународним пословима, централне координирајуће улоге. То није лако. Рекло би се да би све државе чланице УН требало да се сложе са тим. Али, нажалост, знамо да многи данас говоре о некаквом поретку заснованом на правилима, па селективно користе или различито покушавају да тумаче Повељу УН. И ту ми са Србима заиста разумемо да у ово сложено време морамо бити заједно и морамо бранити принципе и циљеве Повеље УН."

— Ми заједно са Србима и друге снаге залажемо се за реформу УН, јер је јасно да се данас УН налази у великој кризи. То је криза поверења. И потребно је учинити све да се то поверење врати у очима држава чланица. Томе се придодаје и криза ликвидности… Али ми видимо реформу на различите начине. Москва и Београд полазе од тога да реформа УН, било која, да ли она коју је предложио Антонио Гутереш или неко други, мора да се заснива на међувладином карактеру дискусија. Све одлуке треба да се доносе консензусом, и само то може да буде залог успеха те реформе. Нажалост, постоје земље које покушавају да нетранспарентно спроведу или предложе нешто у вези са реформом УН.

О томе сте разговарали и у Београду…

— Разговарали смо о реформи УН-80 коју је предложио генерални секретар Гутереш. Она је предложена у марту. А да би нас та реформа заиста уједињавала, а не разједињавала, Русија је изашла са нацртом резолуције у подршку реформским иницијативама. Та резолуција је усвојена у јулу и створила је основу за међувладин карактер расправа. Драго ми је што су наше српске колеге показале тако велико интересовање за разматрање ове теме. То још једном говори да Србији није свеједно каква ће бити Организација уједињених нација у будућности. И то што Срби, као и ми, одлично разумеју да нема времена за губљење. Не сме да се деси да нам неко касније понуди већ неке готове рецепте, а да се од нас само тражи да их потпишемо. То је погрешно. Такође, несумњиво је да ће сада, током недеље на високом нивоу у Њујорку, овим расправама бити дат додатни подстицај. Али ми смо - и ту смо на истој таласној дужини са Београдом - против тога да се постављају било какви временски оквири. На пример, да реформа мора да се спроведе у наредних годину дана или у наредних шест месеци...

— Да, будућност припада управо тим организацијама, и у смислу реформисања, укључујући УН. Јер ми имамо заједничку представу о томе како треба да изгледа тај мултиполарни свет. Тај процес траје, али земље које улазе у поменуте организације – у БРИКС, у ШОС – спремне су да преузму одговорност за будућност саме ОУН. Ми смо веома различити, можемо имати и нека неслагања у оквиру тих организација, ШОС-а или БРИКС-а, али немамо никакав конфронтациони набој, желимо да идемо напред, тражимо најбоља решења. А оно што је најважније јесте да је све о чему дискутујемо строго у складу са Повељом УН. И формула сарадње у тим организацијама – било да је реч о БРИКС-у или ШОС-у – није усмерена ни против кога. Једноставно, ако неко не жели, ми идемо без њега. У овом случају је то сасвим у реду. Запад веома опрезно гледа и на један и на други формат. Ми нисмо против Запада у оквиру ових организација, једноставно функционишемо без њега. При том смо много пута упозоравали: ако Запад настави да се понаша овако охоло према другим актерима – било да је реч о Русији, о Србији, видимо то и на примеру Кине, Индије и других земаља – пре или касније наћи ће се на маргини међународних односа. Колико год то звучало бомбастично, то је заиста тако. Сада смо сведоци да се ЕУ нашла на маргини процеса који се одвијају у свету. Они од почетка нису желели да у њима учествују, држећи се своје некадашње доминације у светским пословима. Добро, то је њихов избор. А ми идемо даље, напред.

Све је почело експериментима ин виво над Србима, укључујући двоструке аршине што је и отворило Пандорину кутију, а знамо како се то завршило – видимо у Украјини све последице оног што су нама радили. Србија је даље мета разних притисака.​ Шта смо им ми то згрешили?

— Нисте ви ништа криви већ једноставно од самог почетка водите суверену и независну политику. Наравно, то се многима не допада. Пре свега у Европи, појединим чланицама ЕУ. Али видимо сада какви се процеси одвијају у самој ЕУ. Некада успешна социјално-економска интеграција претвара се просто у милитаризовани блок држава. То је опет њихов избор. И нажалост, тај донекле презрив однос према Србији управо је с тим повезан: сад је веома мало држава међу чланицама ЕУ које су спремне да воде самосталну и суверену политику. И можда код неких држава чланица ЕУ то изазива неку љутњу што ви можете то да радите и настављате да радите, без обзира на притиске. Или можда осећај зависти што сте и даље чврсти у својим ставовима и што се не скрећете са тог сувереног курса који спроводите. У суштини, све се врти око тога – способности да се води суверена и независна политика. И ту вас ми у овој фази подржавамо тиме што и сами водимо суверену и независну политику... Ми идемо напред и подржавамо једни друге. И ви нас такође подржавате, не само ми вас, већ и ви нас. Видимо – није вам лако. Радио сам у Бриселу, могу да претпоставим како то изгледа, а методе које се користе против ваше земље заиста су страшне. Али за вас су европске земље суседи. Нама су европске земље такође суседи, али то је њихов избор: да се ограђују од Русије, не ми од њих, већ они од нас. А у односу на Србију то је покушај да се створе услови који би вас приморали да одустанете од независног курса. Међутим, ваша унутрашња и спољна политика, политика ваше владе, то је политика коју подржава српски народ, а не нешто што треба да се намеће инструкцијом из Брисела. Нажалост, многи то не разумеју или се праве да не разумеју. Притом, имамо у виду да је и у самим европским земљама, у чланицама ЕУ ситуација сада веома сложена, рећи ћу чак да за разлику од Србије, где народ одређује политику коју води влада и председник, у многим европским земљама становништво је одсечено од тога. Због тога сматрам да смо сви ми на правом путу. Желим вашој земљи снагу и стрпљење, јер ресурси којима располаже ЕУ и Запад да би спречили Србију да води независну политику – огромни су, али се топе.
Знате да већ деценијама постоји наратив у одређеним круговима, нарочито међу невладиним организацијама, да Русија води малигну политику и утицај на Балкану?

— Њима једино преостају неосноване оптужбе, питања “зашто сте пријатељи с Русијом“…

Украјинска криза остаје питање свих питања, нарочито за Европу. Како ви видите, у којој смо етапи, да ли смо близу могућности да се постигне неки договор?

— Ја се засад не бих залетао. Мислим да смо сада тек на самом почетку тог пута. Знате да смо од почетка заговарали тражење политичко-дипломатског решења украјинске кризе. Нажалост, нису нас чули. Шта се променило? Видим да нас је америчка страна ипак чула.
Али ово је заиста постепени процес, корак по корак. И да се вратимо на питање о примарним узроцима – о томе већ годинама говоримо. То што нас је америчка страна први пут чула заиста је врло важно. Што се тиче следећих корака, за почетак, наравно, успех Енкориџа треба даље развијати. Али опет сматрам да ће то бити управо у смислу бољег разумевања руске позиције. И то је веома важно зато што су нас засад чули али мислим да још предстоји огроман посао да би, оно што увек кажемо, разумели да се не ради о територији него о људима. Ја то разумем, ви то разумете, али не треба мислити да Американци, а тим пре Европљани то разумеју. Можда тек сада почињу да схватају. Што се тиче гаранција безбедносни, међународних снага, рецимо то овако: у овој етапи, гаранције безбедности и међународне снаге убацују у информативни простор пре свега они који напросто не желе да нас чују.

А то је Европа...

— Европа то једноставно неће. Европа је спремна да уложи у то апсолутно све своје снаге, сва средства и да згази уопште целокупну европску интеграцију, оно на чему се деценијама радило... И све се то радило зарад људи. А чим је актуелно бриселско руководство престало да ради за људе, све је кренуло у пропаст. Видећемо. Али ако се тако настави овим темпом, европска интеграција ће ускоро нестати. Зато, да се вратим на ваше питање, на жалост све такве идеје (о гаранцијама безбедности и мировним снагама) сад износе пре свега они који желе да осујете процес који се сад одвија између нас и америчке стране, они који наравно желе да скрену пажњу јавности са примарних узрока овог сукоба. Зато - никакви миротворци или неке гаранције безбедносни Украјине, нама су потребне гаранције безбедносни Русије, гаранције безбедности рускојезичних грађана Украјине. И без постизања таквих јасних гаранција, без одустајања од забране свега што је руско, руског језика итд, не може бити никаквог напретка. Зато се у овој етапи, паралелно с политичко-дипломатским напорима наставља Специјална војна операција. И циљеви и задаци које је поставило наше руководство у фебруару 2022. године биће остварени.

(Спутњик)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације