25 ГОДИНА КАСНИЈЕ - ШТА СМО ИЗГУБИЛИ ПОСЛЕ 5. ОКТОБРА: Како је Србија пропадала после 2000, док нада није оживела 2012.

ПЕТИ октобар 2000. донео је смак Милошевићевог режима, али и почетак деценија губитака за Србију – Косова, Црне Горе, фабрике. Тек око 2012. показале су се први знакови опоравка.

Фото: З. Јовановић

Тог дана се не само срушила власт Слободана Милошевића, него је почело и насиље, уништавање институција, фабрика и економског ткива земље. После тог преокрета Србија је изгубила Косово, Црну Гору, стотине фабрика и милиионе људи који су отишли "трбухом за крухом". Тек од око 2012. године почели су да се осећају први знаци опоравка — постепено, полако, али ипак видљиво.

Последице: шта је изгубљено

Губитак Косова као територије под контролом Београда, што је, многи сматрају, директна последица међународних догађаја и политике после 5. октобра.

• Губитак Црне Горе — референдумска сецесија 2006.
• Драматичан пад индустријске производње: стотине фабрике су затворене или уништене, радна места изгубљена, инфраструктура запуштена.
• Миграције — млади напуштају земљу, тражећи боље услове иностранству.

Окретачка тачка: 2012. година

Ипак, ствари су почеле да се мењају на боље тек око 2012. године:

Појавили су се знаци економске стабилизације; извоз, привреда и инвестиције су се релативно опорављале.

Политички су се појавиле опције за већу транспарентност и реформе, мада уз мешовите резултате.

Сећање, али и опомена

За многе, 5. октобар је и даље симбол да су грађани успели да натерају режим да оде — али и опомена да се битка за бољу, праведнију и уређенију државу никада не сме престати. Јер без правих реформи, демократије и одговорне власти, сећања на промене лако бледе — а стања лошег управљања и популизма се понављају.

Језив покушај линча Драгољуба Милановића

Један од најмрачнијих момената тог хаоса забележен је на РТС-у, када је Драгољуб Милановић, тадашњи директор РТС-а, био мета насртаја масе. У емисијама и сведочењима сам Милановић је испричао да је тог дана био у згради РТС-а, када су почели пуцњи према телевизији, када је зграда планула димом, а људи су бјежали. Он је био на другом спрату, кад му је пренето да гори део зграде и да је ризик велики.

Видевши да ситуација ескалира, покушао је да изађе у ходник, али су га нападачи пресрели — један човек са летвом јури га, псовке су биле свуда, зидови су били оштећени. Милановић је подигао руке у немоћи да се брани. Тек захваљујући интервенцији случајних пролазника — младића и старијег човека — успео је да се склони у мали стан у близини телевизије, где су га склонили. Тамо су му морали обријати браду, да га не би препознали, јер је било озбиљних претњи да ће га извести на улицу и наставити насиље.

Супруга му је, како Милановић наводи, такође настрадала — добила је батине у демонстрацијама тог дана. Породица је била заплашена, болнице нису хтеле да приме повређене, лекарска помоћ била је отежана.

Овај моменат линча је остао у колективној меморији као симбол беса, анархије и слома владавине права 5. октобра. Насиље је било не само групни бес — било је и планирано, истрајно, с намером да се симболи режима и репресије пребију, унизе и физички униште.

РЕЗУЛТАТИ ОД 2012. ГОДИНЕ

Економски раст

Бруто домаћи производ (БДП): У 2012. години, БДП Србије износио је око 33 милијарде евра, док је према најновијим подацима из 2025. године, БДП достигао приближно 88 милијарди евра, што представља више него дуплирање у односу на 2012. годину 

БДП по глави становника: У 2012. години, БДП по глави становника био је око 4.700 евра, док је у 2023. години порастао на приближно 8.000 евра 

Стопа раста БДП-а: Просечна годишња стопа раста БДП-а од 2012. до 2022. године износила је око 2,3%, док је у 2023. години забележен раст од 3,85% .

Тржиште рада

Стопа незапослености: У 2012. години, стопа незапослености у Србији била је 25,9%, док је у 2022. години смањена на 10,4% .

Стопа незапослености младих: У 2012. години, стопа незапослености међу младима била је преко 51%, док је у 2023. години смањена на око 25,4%.

Стопа запослености: Према подацима из другог квартала 2025. године, стопа запослености износила је 51,5%, док је стопа незапослености била 8,5% 

Стране директне инвестиције (СДИ)

Нето прилив СДИ: Од 2015. године, нето прилив страних директних инвестиција у Србију континуирано расте, што доприноси економском развоју и отварању нових радних места 

Индустрија и инфраструктура

Индустријски сектор: У структури БДП-а, индустрија чини значајан удео, са посебним нагласком на производњу, енергетику и инфраструктуру.

Инфраструктурни пројекти: Реализовани су бројни инфраструктурни пројекти, укључујући изградњу и модернизацију саобраћајница, железница и енергетских објеката, што доприноси бољој повезаности и конкурентности земље.

Од 2012. године, Србија је постигла значајан економски напредак, са смањењем незапослености, повећањем БДП-а и привлачењем страних инвестиција. Иако постоје изазови, попут глобалних економских турбуленција  трендови указују на стабилан и одржив економски раст у наредним годинама.

(Ало)

БОНУС ВИДЕО:

ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Страхиња Тривковић дипломата знања и спорта

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације