КО ЈЕ ТАНАСИЈЕ МАРИНКОВИЋ: Самопроглашени гласноговорник „Анкетне комисије за надстрешницу“?

ТАНАСИЈЕ Маринковић је себи, као члану измишљене „Анкетне комисије за надстрешницу“, доделио задатак да у име те непостојеће групације јавно, у званичном саопштењу изнесе одвратну оптужбу на рачун Председника Србије и таргетира га као „главног кривца и вођу организоване криминалне групе која је одговорна за пад надстрешнице у Новом Саду“.

Фото: Принсткрин

Иако Маринковић у јавности покушава да се представи као „независни експерт“, доктор правних наука и професор, српски народ на његову жалост не пати од колективне амнезије, тако да је свима добро познато да је он у ствари пре свега политичар и заступник интереса старе Демократске странке и њеног бившег режима.

Није народ заборавио Маринковићеве наступе у пропагандним спотовима Демократске странке и њеног пропалог деривата – коалиције „Да ослободимо Београд“, као што није слеп ни на његове одласке на поклоњење у Брисел и друге престоне градове нео-либералних колонизатора, где злоупотребљава своју функцију „локалног експерта Савета Европе“ како би причао лажи о Србији и српском народу и преклињао их за помоћ да његова клика и он поново дођу на власт.

Уз све то, Маринковић са политичким западом координира вршење још једне своје функције, која је у овом тренутку можда и најважнија – а то је позиција шефа једне од главних - „либералне“ групације „студената-блокадера“, која се тренутно бескрупулозно бори за апсолутну превласт против осталих конкурентских групација, у првом реду оне коју предводи Зденко Томановић.

Маринковић и Томановић, свако преко својих оперативаца међу „студентима-блокадерима“, покушавају да преузму контролу над што више факултета. У складу са тим, Маринковић преко свог главног експонента, Вукашина Лаловића са Технолошко-металуршког факултета, ових дана са великим успехом спроводи чистке Томановићевих кадрова и избацује их из факултетских „пленума“.

Са друге стране, Томановићеви најпоузданији пулени – Лазар Мишић са Пољопривредног факултета, Урош Качаревић са Факултета организационих наука, Илија Зубац са Електротехничког факултета, као и његови експоненти на другим факултетима, који су недавно ухваћени на састанку са Милом Ломпаром и лидерима „Народних патрола“, прете да ће за одмазду објавити компромитујуће снимке Вукашина Лаловића и његових сарадника, на којима се експлицитно види њихово скандалозно и, како наводе, „противприродно“ понашање.

Поред тога, Томановићеви пулени прете да ће објавити и доказе о „спрези Танасија Маринковића са Жижићем из Лондона и њиховим шпијунима“, при чему истичу да је Маринковић на Универзитету у Београду „само гостујући професор“, док је његов „прави дом“ у Стразбуру, где живи и његова супруга, која је иначе турске националности, а запослена је при Европском суду за људска права.

Као још један недвосмислени доказ да ради за странце, лично Томановић својим најближим сарадницима наводи то што Маринковић инсистира на укључивању светски познатог идеолога „обојених револуција“ Срђе Поповића, као и његових бивших „отпораша“, иначе старих кадрова Демократске странке, у рад „Побуњеног универзитета“, како би посредством професора успоставили контролу над „студентима“ и приволели их „на сарадњу са Божом Прелевићем и западном екипом“.

Томановићеви сарадници потенцирају и то да је Маринковићева група „студената“ новац за свој рад, преко Вукашина Лаловића, летос преузела у Сплиту, док их са друге стране „новцем засипа“ и Душан Петровић, који руководи свим преосталим структурама некада моћне Демократске странке. Једна од ствари која Маринковићеве конкуренте веома брине је и то што стари кадрови те странке већ месецима обучавају „студенте“ за изборе и изборне кампање, а сада се намећу и као „стручњаци“ за будући главни изборни штаб.

Дакле, Танасије Маринковић није, како покушава да се представи, „независни експерт“ некакве измишљене анкетне комисије, већ је у ствари главни експонент пропалих политичара из бившег режима, који „умотавањем у нову амбалажу“ покушавају да се поново „продају“ народу и докопају власти, захваљујући промоцији свог новог бренда – „Студенти у блокади“.

Да ли ће народ на изборима желети да купи ову стару странку – ново паковање, одговор је јасан, али је питање да ли ће Маринковић и његова клика уопште добити прилику да се опробају на „тржишту“, или ће их пре тога почистити конкуренти на челу са Зденком Томановићем, ректором Владаном Ђокићем и многим другим интересним групама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације