СЛОВЕНАЧКИ ПОЛИТИЧАР ЗМАГО ЈЕЛИНЧИЧ: Санкције су пуцањ у европско колено, а Косово не може бити држава

ЗМАГО Јелинчич Племенити рођен је 7. јануара у Марибору (тадашња Југославија). Потекао је из породице бораца НОР-а: отац Радован био је заточен у италијанском концентрационом логору Гонарс, а мајка Леа у немачком Равенсбрику.

Фото: Тв Рас/Принтскрин

Студије је започео на Фармацеутском факултету у Љубљани, а диплому стекао на факултету у Скопљу, већ као посланик у парламенту Републике Словеније. Магистрирао је на Академији за дипломатију и безбедност у Београду и 1992. године ушао у словеначки парламент. Као посланик и председник Словеначке националне странке током бомбардовања СР Југославије лично је возио лекове у београдску болницу „Драгиша Мишовић“ и упутио писмо државном врху: „Српски народе, не посустајте!“ До данас је са два прекинута мандата, био посланик, а сада се поново спрема за улазак у парламент на изборима у марту наредне године.

Пре политике водио је приватну фирму „Скупљање и прерада лековитог биља“, а производе је пласирао широм Југославије и у европским земљама.  Има испит за спортског пилота, ронилац је, а осам година играо је балет у Словенском народном гледалишчу – Opera и балет у Љубљани. У приватном животу има сина од 45 година из првог брака и две ћерке од 18 и 21 годину из другог брака. Живи у Љубљани, а кућу има и у Копру, уз море.

Како коментаришете политику санкција ЕУ према Русији? Да ли су те мере ефикасне или више штете државама чланицама него Русији?

Змаго Јелинчич: – Санкције које ЕУ уводи Руској Федерацији најлошије су управо за Европу. Од њих профитирају само одређени политичко-привредни кругови који преко кризе желе да појачају контролу у европским земљама. Привредни раст пада, социјални и економски системи се распадају, а цех плаћају грађани.

Русију те мере погађају минимално. Искористила је ситуацију да реорганизује сопствене ресурсе и продуби сарадњу са земљама БРИКС-а, па јој европско тржиште и одређени европски производи више нису неопходни. У Европи се, међутим, снажно осећа мањак руских енергената, чија цена расте. Иза тога стоје Сједињене Државе које на силу продају сопствене енергенте по троструко вишим ценама.

Зато кажем – санкције ЕУ су пуцањ у сопствено колено. Оне Русима наносе мало штете, док европску индустрију и становништво озбиљно погађају. Санкције ће пасти када падне Украјина – извор новца за поједине бриселске бирократе, европску војну индустрију и, пре свега, за Америку која тако учвршћује доминацију у распадајућој западној Европи.

Како видите позицију председника Србије Александра Вучића? Да ли успева да балансира између Истока и Запада?

З. Ј: – За сада успева да балансира, али сматрам да то неће моћи још дуго. Систем који је некада имао маршал Тито данас више не функционише, његове околности и стајалишта били су другачији од данашње позиције председника Вучића.

Треба знати да сарадња са ЕУ – односно са водећима у ЕУ, Немачком, Француском и Великом Британијом – углавном почива на њиховој доминацији над Србијом. Да Србија нема подршку Русије, догодило би се исто што и када су те силе, уз Америку, признале такозвану државу Косово. Када се у словеначком парламенту гласало о признању тзв. Косова, Словеначка национална странка била је једина која је гласала против.

Позиција Вучића на међународној сцени има значај све док Србија одржава добре односе са Руском Федерацијом и Кином. По мом мишљењу, ту сарадњу треба додатно ојачати.

Ваш став о статусу Косова и Метохије. Да ли би међународна заједница, укључујући Словенију, требало да преиспита признање Косова?

З. Ј: – Косово и Метохија не могу бити сопствена држава – то је украдена српска земља. Историјске чињенице јасно показују чија је то територија. Зато ни ја ни Словеначка национална странка никада нећемо пристати на формулацију Косова као независног ентитета.

У неким европским земљама већ се чују гласови да је признање тзв. државе Косово била грешка, јер се политичка ситуација у Европи мења. Међународна заједница мора да преиспита те ставове; иначе ће тај преседан подстаћи и друге да траже сличан пут, чега се Европа боји. Проблем су пре свега Енглези, Французи и Немци, иако на тзв. Косову постоји и амерички Бондстил, који се, по мојим сазнањима, постепено смањује. Европи су потребни косовски ресурси, посебно рудна богатства којих нема довољно.

Нажалост, српска политика у претходним временима често није била дорасла европским „темама“  или је пак, у питању био прљав бизнис.

Шта би Словенија и Србија требало да ураде да побољшају међусобне односе?

З. Ј: – Најпре, да на права места поставе праве људе – посебно у дипломатији. Никако не бисмо смели да слушамо гласове типа Тања Фајон и  Драго Кос, који само одражавају европске ставове у намери да се Србија ослаби и претвори у нову ЕУ колонију. Словеначка власт прави велике грешке, јер у Београд шаље некомпетентне људе, нешто слично дешава се и са српске стране.

Уместо да српска страна тражи контакте који су наклоњени и поштују Србију, везе се често праве преко „бизнисмена“ сумњиве позадине. Срби у Словенији такође би требало да промисле за кога су гласали и за кога ће гласати, како би у парламент ушао човек који ће заступати њихове ставове. То се до сада није дешавало, па зато ни резултат није повољан.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

БОНУС ВИДЕО - Пешацима са КиМ придружили се и мештани Рашке и Краљева у колони: Ори се “Ја сам момче са Косова”

Препоручујемо

Политика

0 22

МОЋНА ВУЋИЋЕВА ПОРУКА: Побеђују они који воле Србију

30. 10. 2025. у 16:10

Политика

0 26

"РАЗГОВАРАЛИ СМО ДА НАПРАВИМО РАДНУ ГРУПУ" Вучић: Са Пелегринијем о заједничком решавању питања енергетике

30. 10. 2025. у 13:55

Политика

0 27

ВУЧИЋ О НАПАДИМА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ: Они за своје проблеме имају један изговор - Србија, и један посебан изговор који се зове "Александар Вучић

30. 10. 2025. у 13:51

Политика

0 25

"НИТ САМ ФАСЦИНИРАН НИТИ МЕ ЗАНИМА НИКО ОД ЊИХ" Вучић о блокадерима: Нека кажу шта хоће...

30. 10. 2025. у 13:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације