ТРАЖЕ ДА ФАКТИЧКИ ПРИЗНАМО КОСОВО: Последњи извештај ЕК о нашој земљи открио да ЕУ жели политички зависну и економски потчињену Србију

ДВЕ су кључне поруке густог текста новог извештаја Европске комисије о напретку Србије, сроченог на више од 100 страна - улазак наше земље у ЕУ зависи од признавања лажне државе Косово и увођења санкција Русија.

Foto: Shutterstock

Овако укратко саговорници "Новости" анализирају последњи пресек Брисела када је реч о европским интеграцијама Србије, и указују да ауторе документа, осим уобичајених замерки због сарадње са Москвом и Пекингом, посебно жуља и све нижа подршка чланству у ЕУ, за коју разлоге, парадоксално, не виде у својим двоструким аршинима и условљавањима, већ у анти-ЕУ реторици коју подгревају "поједини високи званичници".

То је разочарало и новог амбасадора ЕУ у Београду Андреаса фон Бекерата, који је јуче извештај уручио представницима српских власти и који је, како је рекао, за три месеца колико је у нашој земљи, приметио изражени негативан наратив који се користи по питању Уније. С позитивне стране, навео је да ЕК понавља да је кластер 3 технички спреман за отварање, те да је сада на земљама чланицама да донесу одлуку.

Међутим, све и да се у Србији певају хвалоспеви о ЕУ и испунимо све што се од нас тражи на пољу реформи, то судећи по новом рапорту из Брисела неће много убрзати наше интеграције, јер остају непремостиве препреке - Косово и Русија. Тако је у поглављу 4 новог извештаја о напретку, насловљеном "Нормализација односа између Србије и Косова", Европска комисија отворено прешла из дипломатског тона у отворени притисак, па се тако, суштински, наводи да су Споразум о путу ка нормализацији и његов охридски анекс правно обавезујући и да "било какве формалности не треба да спречавају његово спровођење". Србија се позива да започне признавање косовских докумената, симбола и институција, док се од Приштине очекује да формира Заједницу српских општина. Другим речима, Брисел јасно тражи да Београд први повуче потез ка фактичком признању Косова, док се од Приштине очекује - вољна сарадња.

Извештај бележи и догађаје у Бањској из 2023, наводећи их као "доказ да Србија мора да покаже одговорност". Такође, и Београд и Приштина оцењују се као неконструктивни када је реч о решавању питања несталих.

- Нормализација односа и спровођење договорених обавеза остају кључни услови на европском путу обеју страна, а у случају изостанка напретка ризикују да изгубе значајне прилике - наводи се у извештају.

Србији се замера да је "више пута прекршила своје обавезе из Споразума о путу ка нормализацији лобирањем против чланства Косова у међународним организацијама", али то што је Приштина, уз помоћ савезника, пре свега Турске и Саудијске Арабије, издејствовала признања Судана и Сирије се не помиње, иако пет чланица ЕУ не признаје Косово, а оно је по и даље важећој Резолуцији 1244 Савета безбедности УН - статусно неутрално.

С друге стране, констатује се и да је "Косово више пута предузимало потезе супротне својим обавезама из дијалога, укључујући полицијске акције против структура и служби које подржава Србија на северу". Наводи се да је Приштина хапсила и одмах депортовало грађане који раде у српским безбедносним структурама и изградила два нова моста у Косовској Митровици у близини главног моста, што су, сматра ЕК, "акције које нису у складу са духом нормализације".

Када је реч о усклађености Србије са спољном и безбедносном политиком ЕУ, она је "измерена" на 63 одсто, са колико се декларација и резолуција Брисела Београд ускладио. Констатује се да се наша земља није придружила ниједној антируској резолуцији, а да су контакти на високом нивоу и учестале билатералне активности интензивиране, укључујући и присуство председника Александра Вучића на руској војној паради 9. маја. То је, по Бриселу, "заједно са учесталим антизападним наративима, укључујући оне којима се студентски протести карактеришу као инострано подржана обојена револуција, што поставља питања о стратешком усмерењу Србије".

Економска сарадња са Кином за ЕУ "представља стратешки изазов", а место у извештају нашла је и заједничка војна вежба српских и кинеских војника у јулу ове године, као и присуство Вучића на прослави 80. годишњице победе над фашизмом у Другом светском рату у Пекингу и његов састанак са председником Си Ђинпингом. Истиче се и да се Србија није ускладила са рестриктивним мерама ЕУ у вези са Белорусијом, Ираном, Северном Корејом... Констатовано је да је наша земља "наставила да одржава летове ка Русији, и то са повећаном учесталошћу".

Аналитичар Срђан Граовац каже за "Новости" да је, када је реч о замеркама због анти-ЕУ реторике, Брисел и те како свестан колики је пад подршке грађана чланству Србије у ЕУ:

- Да ли због саветника одавде, који их о томе обавештавају или због сопствене лоше процене, они ту крећу од погрешне претпоставке - да су за тај пад популарности кључне негативне изјаве и критике које се дају у јавности, и то неретко и од самих званичника Србије, што је апсолутно нетачно. Пад популарности ЕУ је, пре свега, због њиховог односа и према Русији, и према КиМ и од замора од приче о проширењу. Значи, кључан је однос Брисела према Србији, који се своди на притиске по питању нашег територијалног интегритета и веза са Москвом, као и њихова недоследност када је реч о проширењу.

Када је реч о КиМ, извештај је по Граовцу - очекиван. Истиче да су већина држава ЕУ, предвођених Француском и Немачком, протагонисти лажне косовске државе, и да ће наставити на томе да инсистирају:

- Поред санкција Русији, за њих је следећа најважнија ствар да се Србија сагласи са лажном државом Косово. То им је потребно и због њихове спољнополитичке позиције, јер су свесни да су у случају наше јужне покрајине у колизији са међународним правом, да су га прекршили и тиме нарушили међународни поредак, и да се Русија у Украјини у суштини позива на њихов преседан. Тако да је за њих питање КиМ и признање Србије, које би легитимисало тај њихов потез, од прворазредног значаја, и зато ће на томе инсистирати.

В. Н. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације