РИКАРДО ВИТАРИ ЗА СРПСКИ УГАО: Србија је мост између истока и запада, Италија се враћа као играч у Европи

Рикардо Витари је саветник гувернера Ломбардије Атилијо Фонтана и одборник владе Ломбардије у посебној комисији за антимафију, борбу против корупције, транспарентност и образовање за законитост и представник Лиге, странке која чврсто заступа национални суверенитет, економски патриотизам и одбрану идентитета. Дипломирани правник и ангажован у раду локалних институција, Витари припада новој генерацији политичара који захтевају више поштовања према вољи грађана, како у Италији, тако и на европском нивоу. У разговору за „Српски угао“, Витари је говорио о месту Италије у Европској унији, односу према Србији и будућности континента коју не види као централизовани бирократски механизам, већ као савез равноправних народа.

FOTO: Privatna arhiva

Српски Угао: Господине Витари, како видите данашњу улогу Италије унутар Европске уније и односе између Брисела и националних држава?

Рикардо Витари: – Италија се полако враћа као један од главних актера у Европи, али пут није ни лак ни кратак. У претходним годинама, под утицајем слабих влада које су биле потпуно потчињене Бриселу, наметане су директиве и правила која су била потпуно ван реалног контекста наших економских и друштвених околности. ЕУ мора бити заједница суверених народа који сарађују на великим заједничким изазовима, а не бирократска супер-држава која одређује све – од буџета до пољопривредне производње и енергетских избора.

Националне владе, попут италијанске, покушавају да врате равнотежу у Европи  уз огромне напоре тражећи више поштовања за идентитет, привреду и раднике. Потребна нам је Европа која слуша и подржава оне који стварају, а не која намеће идеолошке оквире као што су екстремни зелени прописи или бесмислени притисци око електричних аутомобила. Италија, захваљујући Лиги, сада има јасан став: сарађујемо кад је то корисно, али увек бранимо наше националне интересе и територијалне аутономије. Само тако ЕУ може постати истинска унија народа, а не затвор бирократије.

Да ли сматрате да Србија има своје место у Европи и под којим условима би њен пут ка ЕУ био реалан?

Р.В. : – Србија апсолутно има своје место у Европи, укључујући и у Европској унији. Културно и историјски, она је већ део европског континента, једна је од колевки европског православља које је неодвојиви део нашег заједничког идентитета. Конкретни кораци ка чланству подразумевају одлучно настављање пута који је већ започет посебно у погледу испуњавања копенхашких критеријума и усклађивања са политичким, економским и правним принципима који се траже за улазак у ЕУ.

Како оцењујете политику председника Александра Вучића – као баланс између Истока и Запада или као прагматичан избор мале земље?

Р.В. :– Позиција Србије је специфична и стратешки важна. То је последица њене историје и географске позиције ,она је одувек била мост између православног Истока и западне Европе. Одлука председника Вучића да задржи равнотежу између тих светова је прагматичан израз националне стратегије за очување суверенитета и стабилности мале државе која има централну улогу у балканским и европским односима.

Да ли видите сличности у деловању тужилаштва и политичких институција када су у питању патриотске и левичарске партије, у Италији и шире у Европи?

Р.В: – У више европских земаља видимо како се правосуђе користи у политичке сврхе, најчешће против идентитетских и патриотских партија. То је озбиљан проблем: када се судство и институције доживљавају као оруђе политичке борбе, поверење грађана слаби и демократија је угрожена. И у Италији се често види дупли стандард – блага толеранција према одређеним левим круговима, док су они који бране традиционалне вредности, идентитет и безбедност под знатно већим притиском. Правосуђе мора бити независно, а не идеолошко. Само тако може поново бити гарант равнотеже, а не политички инструмент.

Колико по Вашем мишљењу, европски медијски и правосудни системи објективно третирају покрете који бране националне интересе?

Р.В:– Нажалост, врло често се покрети који бране националне интересе суочавају с предрасудама. У многим европским државама, медији и део правосуђа гледају с неповерењем на оне који говоре о идентитету, суверенитету и безбедности – аутоматски их етикетирају као „популисте“ или „екстремисте“. То је озбиљна грешка, јер ти покрети представљају милионе грађана који само желе више заштите за свој рад, своју културу и своју сигурност. Потребни су равнотежа и поштовање: одбрана националног интереса није злочин – то је дужност према сопственом народу.

Да ли сматрате да су протести, било у Србији, било у Италији, аутентичан израз грађанске воље или често резултат спољног политичког утицаја?

Р.В. : – Протести у Србији нису спонтани таласи који долазе од народа, већ као и у другим сувереним државама, носе јасан печат иностраног управљања и умрежених интересних група. Модел је препознатљив финансирање и логистика преко делова НВО сектора, медијске кампање које синхронизовано појачавају поруке, ослањање на друштвене мреже и међународне мегафоне, све са циљем да се ослаби свака власт која политички и идентитетски стоји на патриотским позицијама. Исто се види у Мађарској, где Виктор Орбан истрајава упркос сталним спољним притисцима, и у Италији, где се кабинет Ђорђе Мелони готово рефлексно таргетира због тога што инсистира на националним приоритетима. У том обрасцу, Србија није изузетак већ мета исте шире агенде – дестабилизовати суверене државе и дискредитовати „непослушне“ патриотске владе, под маском борбе за „демократију“ и „владавину права“. Другим речима, није реч о аутентичном друштвеном бунту, већ о стратешки осмишљеном притиску да се промени политички курс земље.

Каква је Ваша визија будућности Европе више суверених нација или централизована заједница под једном политиком из Брисела?

Р.В. :– Европа мора остати заједница суверених нација, а не плутократија бирократије којом управља Брисел. Неопходна је координација међу државама чланицама око кључних изазова безбедности, привреде, енергетике,  али уз пуно поштовање националних идентитета и надлежности. Унија која намеће универзална решења „одозго“ једноставно не функционише. Само ако вратимо моћ народима и демократски изабраним владама, можемо изградити Европу која ће бити јака и поштована у свету.

Како гледате на растућу сарадњу између патриотских партија у Европи, попут „Патриота за Европу“?

Р.В. :– Сарадња патриотских партија у Европи је позитиван и неопходан сигнал. Предуго су идентитетске снаге биле подељене, док су левице и про-системски партијски блокови повезани са бриселском бирократијом наметали јединствену визију која нас је и довела до многих данашњих проблема. Данас се, уз иницијативе попут „Патриота за Европу“, коначно гради заједнички фронт који брани корене, економију и суверенитет европских народа. То је савез који може вратити равнотежу у европске институције и дати глас онима који верују у Европу народа, а не технократа и прописа који се намећу без увида у реалне потребе територија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације