ЛЕШИНАРИ СУ КОРИСНИ И НЕОПХОДНИ У ПРИРОДИ У КОЈОЈ СВЕ ИМА СВОЈ СМИСАО: А људи лешинари? Њих природа не познаје, али на жалост они постоје
ДЕСИЛА СЕ једна неописива трагедија, трагедија коју људска реч не може испричати, а и мисао при том застане.
Фото: D. Milovanović
Велики злочин у Основној школи "Владислав Рибникар", основаци буквално стрељани у својим клупама. Све ово као недело детета у једно мирно мајско јутро у центру Београда! Трагедија и бол су да небо заплаче, али авај, појавише се људски лешинари.
Српска опозиција актуелној власти и сви они који се у ту опозицију могу сврстати, почели су да лешинаре. Ова трагедија указала се њима као одлична прилика да за то окриве актуелну власт, па су брже боље изашли на улице, блокирали мост Газелу, из недеље у недељу, и слично. Њих ни најмање није била брига за побијену децу, њихове мајке, очеве, браћу , сестре, баке, деке,....За ове лешинаре, који су кљуцајући по болним ранама родбине ове деце, ово је била дивна прилика да нападну власт,да је пољуљају, ослабе и евентуално је заузму.
Дуго, пре овога, су ти лешинари гајени. Многи са гомилом страног новца, а некима је био довољан само њихов поремећени ум.
Трајали су ови протести, али болесни умови су прижељкивали још нешто, још крви...
После се догодио језиви злочин у Малом Орашју и Дубони. Свим нормалним људима, како у земљи, тако и у иностранству, било је јасно да за ове трагедије власт не може да сноси објективно, никакву одговорност.
Када је ово већ свима постало јасно, нервозно су залепршала крвава крила орлушина, која су са сладострашћу, својственом само оваквом типу назови људи, дочекали крвави пад настрешнице у Новом Саду и шеснаест изгубљених живота. Лешинари су одмах полетели, али увидевши на претходне грешке, доста мудрије. Морали су своје копање по крви, ранама, по мртвима, опет у жељи да нападну власт и дођу на власт, на неки начин да прикрију.
Покушали су и добрим делом и успели да уз своје крваве скуте окупе наше грађане, људска бића којима ту није место и који ту не припадају, студенте, средњешколску омладину, учитеље, професоре и још много добронамерног света. Тактика овог пута је била мало измењена, коловођама се нудио новац, који се нештедимице и даље даје, многима положај у новој власти, а многима су се приказали као добра вила спаситељка...Још је било потребно отклонити крв са перја, кљунова и ногу, а за то је послужила "црвена крвава шака" , не као њихов симбол, него као симбол власти коју морају да сруше.
Није било довољно само рушити власт и доћи на њено место, за велики новац који се примао и који се прима мора се разорити држава Србија, понизити и још више распарчати. Потребно је учинити Србију оним што никад у својој историји није била, геноцидном творевином коју цела Европа треба да презире.
На срећу наше лепе Србије, живот је јачи од лешинара....Уосталом природа нас томе учи...
Сваком родољубивом грађанину Србије сада је апсолутно јасно да власт и наша домовина нису исто. Увек су покушавали и покушаваће рушити власт, али нашу једину домовину Србију не сме нико да такне ,а да за то не сноси последице! Ваљда их је свему томе наша историја научила!
Препоручујемо
"ОЗБИЉАН ПРЕСЕДАН" Адвокат Рајковић о пресуди Андријани Нешић: Ова одлука производи застрашујући ефекат (ВИДЕО)
08. 12. 2025. у 19:14 >> 21:59
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)