СКУПШТИНА ДАНАС О БУЏЕТУ И ОТПАДУ: Нови закон мења правила за произвођаче, депоније и увоз горива из отпада

Ново заседање Скупштине Србије почиње данас, а на дневном реду је 58 тачака , међу којима је буџет за 2026. годину, сет пореских и закона из области енергетике али и Предлог измена и допуна закона о управљању отпадом, који ће пети пут од 2009. године бити коригован. Разлог за ову нову корекцију је пракса која је показала да постоје правне празнине, недоследности и неусклађености са прописима ЕУ које је сада неопходно отклонити.

Фото: Н. Скендерија

Тако бар наводи Министарство заштите животне средине, које је предлагач, уз напомену да и Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ за период 2022–2025. године предвидео је доношење измене управо последњем кварталу 2025. године. Стручњаци објашњавају да ће нови закон донети неколико кључних новина. Пре свега, уводе се прецизније дефиниције, међу њима и појмови попут „отпад од хране“ или „регенерација отпадних уља“. Предвиђа се и јасна законска одредба о проширеној одговорности произвођача, што значи да ће компаније сносити већу одговорност за отпад који настаје од њихових производа.Предложеним решењем дефинисане су и обавезе сакупљача отпада, јасно уређени посебни токови отпада и проширена су овлађћења инспектора како би контрола била ефикаснија.

Поред тога Посебна пажња биће посвећена функционисању депонија. Оператери ће морати да обезбеде стални мониторинг рада, да прате утицаје на животну средину и редовно обавештавају надлежне органе о свим неправилностима. У фокусу нових решења су пет кључних начела. Прво је оно везано за избор најоптималније опције за животну средину, које налаже да се за сваки тип отпада пронађе решење које доноси најмању штету природи уз прихватљиве трошкове. Ту је и начело самодовољности и близине, која предвиђају развој мреже регионалних постројења како би се отпад третирао што ближе месту настанка. Једно од најважнијих јесте начело хијерархије управљања отпадом – од превенције, преко рециклаже и поновне употребе, до крајњег одлагања. Ту је још и оно везано за одговорност, које највише обавезује произвођаче да брину о отпаду насталом од њихових производа, као и познато правило „загађивач плаћа”, према којем сви трошкови третмана отпада морају бити укључени у цену производа.

Оно што заслужује посебну пажњу, то је увођење нових категорија, “отпада од хране” и “регенерација отпадних уља”, али и деефинисања правила у коришћењу отпада као горива у производњи енергије и временски ограниченог увоза.

Стручњаци наводе да Предлог новог Закона о управљању отпадом је добра основа да се отклоне недостаци у претходним документима. Тако професорка Рударско-геолошког факултета Драгана Нишић за "Блиц Бизнис" каже да ове измене и допуне Закона доносе неколико важних искорака и може се рећи да представља значајну иницијативу да се систем управљања отпадом у Србији модернизује и приближи европским правилима.

- У предлогу се даје већи значај хијерархији управљања отпадом него што је то био случај у ранијим верзијама закона — од превенције, преко поновне употребе и рециклаже, до енергетске употребе и одлагања као крајње мере — и она је сада постављена као обавезан оквир при доношењу одлука у систему. Такође, нацрт уводи детаљније евиденције, дигиталне регистре и проширену одговорност произвођача, као и јасније уређене токове као што су текстилни отпад и отпад од хране, што би могло донети више реда у областима које су годинама биле запостављене. Са друге стране, одређене одредбе захтевају додатна појашњења и пажљиву примену-каће професорка и додаје :

- Посебно мислим на могућност увоза одређених врста отпада ради енергетске употребе. Таква решења постоје у појединим земљама ЕУ, али функционишу само када постоји високи ниво контроле, јасни критеријуми и потпуно развијени системи надзора. Код нас ће бити изузетно важно да се прецизно одреди о којим врстама отпада је реч, под којим условима и уз које мере заштите, како би се избегли потенцијални ризици по животну средину или могућности злоупотребе.

За њу је оправдано и поставити питање дугорочне одрживости ослањања на увоз отпада за енергетске потребе.

-Имајући у виду да домаћи систем селекције и рециклаже и даље није довољно развијен, чини се логичнијим да се пре свега унапреди примарна селекција код нас и да се домаћи отпад претвори у квалитетну сировину за енергетску употребу. Тиме би се јачао сопствени систем, смањила зависност од спољног тржишта и истовремено унапредило целокупно управљање отпадом. Важно је нагласити и да примена закона у великој мери зависи од капацитета локалних самоуправа, инспекција и инфраструктуре. Нацрт поставља високе стандарде, али ће стварни ефекти зависити од тога да ли ће се обезбедити адекватни ресурси и кадрови за њихово спровођење- објашњава за “Блиц Бизнис” професорка Нишић.

Министарство екологије ставку везану за привремени увоз неопасног отпада ради енергетске употреба образложе европском праксом, где се у око 500 постројења он термички обрађује,али и уштедама и конкурентношћу.

- Према подацима Евростата, количине горива добијеног из отпада које су извезене унутар европских земаља у последњих пет година кретале су се од 4 до 6 милиона тона годишње. Немачка највише користи горива добијеног из отпада, при чему је највећи корисник цементаре, са стопом замене фосилних горива алтернативним од преко 70%. Годишња потрошња алтернативних горива у у њима је између 3,5 и 4 милиона тона. Пошто потрошња превазилази производњу, Немачка увози ово гориво , пре свега из Велике Британије и Италије- наводи се у образложењу.

Други аргумент је везан за финансијски ефекат као и смањење емисија гасова.

- Недостатак овог горива на домаћем тржишту, омогућавањем његовог увоза обезбедиле би се потребне количине за постојеће капацитете, који обухватају три цементаре и једно постројење за енергетско искоришћење отпада, које имају укупан инсталирани капацитет за енергетско искоришћење око 500.000 т горива из отпада годишње.Употребом једне тоне горива добијеног из отпада уштеди се укупно 90 евра. Уштеде проистичу из његове ниже цене, али и мањим трошковима по основу такси за емисије ЦО₂ чиме се повећава конкурентност. Тиме се трошкови по основу ЦО₂ такси умањују – за постојеће капацитете око 100 милиона евра годишње. Ово гориво омогућава дугорочну енергетску сигурност, стабилну профитабилност и отвара простор за нове инвестиције вредне око 500 милиона евра, уз додатну перспективу решавања проблема са домаћим отпадом и јачања циркуларне економије-стоји у образложењу.

О овим али и другим решењима коначну оцену ће дати посланици Скупштине Србије, који би наредних дана требало да након расправе да га усвоје.

Препоручујемо

Политика

0 1

ВУЧИЋ ОТКРИО КОЛИКЕ СУ НАМ ШАНСЕ ДА ДОБИЈЕМО ЛИЦЕНЦУ: Американци су тражили моју реч јавно дату

26. 11. 2025. у 08:13

Политика

0 42

"ИМАМО ЈОШ 4 ДАНА ДО ЗАУСТАВЉАЊА РАДА РАФИНЕРИЈЕ" Вучић: Мој предлог је да се Русима да још 50 дана да пронађу купца (ВИДЕО)

25. 11. 2025. у 11:05 >> 07:09

Политика

0 3

"ПРЕДЛОЖИЋЕМО АМАНДМАН КОЈИ ОМОГУЋУЈЕ ПРЕУЗИМАЊЕ НИС-А"Брнабић: Морамо да заштитимо наше интересе

25. 11. 2025. у 23:19

Политика

0 1

ПОТПИСАН УГОВОР ВРЕДАН 10 МИЛИОНА ДИНАРА: Бачки Петровац и Министарство покрећу нову фазу енергетске санације домаћинстава

25. 11. 2025. у 22:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације