КОЛУМНА ДРАГАНЕ МАТОВИЋ "СО НА РАНУ": Деда Мраз

НИКАКО ми се није допао још пре више до две деценије, кад ми је расплакао тада двогодишњег сина на новогодишњој додели пакетића деци запослених на Б92 на којој је сваке године он био Деда Мраз. Ни другој деци није био превише симпатичан, па су и она са страхом прилазила по пакетиће, али овај мој није хтео од њега да узме из руке ништа, ни за живу главу. Нису помогле ни молбе, ни обећање да га у пакетићу чека омиљена играчка, ни то што сам говорила додирујући човека у црвеном оделу: "Види, сине, не плаши се, то је чика Веран", јер тек тад је дете кренуло да вришти.

Copyright Foto: Goranka Matić

"Као да је дете нешто осетило", коментарисале су сугестивно колеге мога мужа касније. Неки су једва дочекали да кажу како деца, као и животиње, имају то шесто чуло па неће код лоших људи. А мени га нешто било жао, толико да сам потпуно заборавила колико ме је изнервирао две године раније када је уместо одговора на нека моја питања о финансирању Б92 звао мог уредника, а свог друга, да пита да ли сам ја нормална што постављам та питања.  

Елем, новогодишње доделе пакетића у "деведесетдвојци" и грозног Деда Мраза сетила сам се пре неколико година када смо схватили да он овом мом, заједно са садашњим председником УНС-а, а тада противкандидатом мога мужа, намешта да буде оптужен за претње том противкандидату пред комисијом за нападе на новинаре, не би ли тако утицали на гласање на изборној скупштини УНС-а.  

"Какав покварењак, није ни чудо што деца беже од њега", рекла сам заједљиво пошто ми је овај мој препричао разговор са Деда Мразом који му је јавио да ће покренути поступак пред том комисијом. 

"Каква деца, чија деца?", погледао ме је збуњено.  

"Како чија? Новинарска", одговорила сам нервозно јер ме је додатно изнервирало што се овај мој уопште око свега тога не нервира.  

"Па, јеси ти заборавио како су се деца плашила и плакала кад им је он давао пакетиће. Дете од две године га је проценило одмах, а ти не. А знамо да деца и животиње не воле лоше људе, зар не?", поентирала сам.  

Данима после тога сам замишљала да негде налетим на Деда Мраза. 

"Хоћу, бре, да га питам је л' твој посао и те комисије да дискредитујете и прогањате своје неистомишљенике и независне новинаре који се не уклапају у нечије политичке визије? Је л’ посао комисије да утиче ко ће да управља удружењима? Хоћу да га питам, бре, је л’ и ове лажне оптужбе додао у своје статистике и што му се у статистикама не налази нико од оних новинара које је Тадић "почистио" из Политике 2009. године у највећој чистки новинара од 2000. године до данас? Ма, само да га видим", претила сам док ме је овај мој смиривао и убеђивао да ће неће бити ништа од тог монтираног процеса и да им је намера само да га застраше, он – лажни Деда Мраз и онај прави државни службеник.  

Тако је и било. Неколико дана касније, један од чланова Деда Мразове комисије испричао нам је у поверењу да је комисија одбила да расправља о очигледно измишљеним оптужбама. А оптужба је била, како нам је тај испричао, јер нисмо знали о чему се ради, да се државни службеник и противкандидат овог мог осећа угроженим, јер је овај мој открио и јавно рекао да је УНС на Косову и Метохији тајно, мимо знања чланства, регистрован као одвојена целина и да је формално отцепљен од матичног удружења. Објављивање ове истините информације државни службеник и члан комисије имали су намеру да представе као претњу. Коју ће Деда Мраз уредно да стави у статистику и да је наплати на неком од својих пројеката. 

Међутим, како Деда Мраз није успео да испуни жељу државном службенику да осуде овог мог за претње, жеље оних које је јак и независан УНС угрожавао, испунили су власници и уредници Гашићевих и Шолакових медија и удружења новинара на чијем челу се налазе, противно новинарском кодексу, чланови политичких странака. Они су успели у историјском подухвату да на чело најстаријег српског удружења новинара инсталирају човека који и није новинар него је државни службеник, запослен као директор у Дому културе. Тако је Удружење новинара Србије отето од новинара. А и од Србије.  

Ето, то ми се све вратило када сам видела јуче Деда Мраза како даје изјаву поводом митинга подршке нападнутим новинарима Н1 којима  је један од људи из шатора испред Скупштине поломио камеру. Каже, никада за последњих 25 година новинари нису били угрожени као данас, то се никад није овде догодило, а ове последње две године, то је, баш, баш ужас један. Најужаснији.  

"А Ћурувија, Пантић, онај Јовановић из Гроцке што му је спаљена кућа, то ништа, а?", питам реторски овог мог пошто ми Веран није при руци. Он слеже раменима, опет га овај не нервира. Мене опет да.  

Не будем лења, одем да погледам те статистике. Кад, тамо, стварно, последњих година никад горе. Осим 2008. године. Тада је било страшније него сада када је никад горе.  

Тада, те 2008. године је било чак 69 физичких напада на новинаре, пише у Бази напада на новинаре. Што је скоро дупло више него у последње три године заједно укључујући и ове две последње године када је "никад горе".   

Из базе се може видети и да новинари данас трпе притисак више него ранијих година. Описани су бројни случајеви. Сами ужас.  

Каже: "Новинар Вељко Пајовић добио је неколико озбиљнијих увреда путем месинџер апликације након приказивања на Информер ТВ његовог репортерског јављања за ТВ Н1 и намере да се његово извештавање прикаже као искориштавање деце за вређање других. Пајовић је у јављању упозорио и објаснио деци да не смеју погрдно да скандирају и вређају друге, међутим Информер ТВ је то потпуно другачије приказао, што је узроковало упућивање увреда Пајовићу. Новинар није пријаво случај надлежним органима."  

Па напад на 26 новинара... Одједном.  

"У Ректорату Универзитета у Новом Саду, за време догађаја 5. септембра у Новом Саду, где су се студенти и грађани склонили од сузавца, полиција је насилно ушла потискујући окупљене. Људи су затворени у амфитеатар, легитимисани и претресани; неки су приведени. Скоро цео тим студентског медија блокада.инфо задржан је у згради. Редакција и тим Блокада.инфо били су изоловани од осталих студената и грађана зато што су снимали; опрема им је одузета, а неколико њих је одведено у полицијску станицу. Они су пуштени након што су дали изјаву полицији. 

Део опреме је остао на Ректорату, један део је одузет највероватније од стране полиције, док постоји вероватноћа да је неки део отуђен од стране за сада непознатих лица".  

Па... "У Краљеву су 7. октобра непознати починиоци залепили налепнице са натписом "Испумпавање" на просторије редакције часописа "Сиџа". Редакција сматра да је ово директан притисак на њих због њиховог рада."  

Или оно кад је Информер објавио текст под насловом "Скандал над скандалима – у тајкунском 'Радару' Вучић изрешетан и раскомадан". "У тексту је Кораксић таргетиран и представљен као неко ко годинама црта овакве карикатуре", наводи се у бази.  

"Чекај бре, сад ништа не разумем. Могу да разумем и да онај новинар није крив што деца вређају у лајву, он их је лепо замолио да не вређају у програму, али деца не слушају, шта ће човек, не можеш ни своју децу данас да васпиташ а не туђу, није он крив што деца уживо вређају, преварило га, отишло у етар, и шта ће сад.  Ајде, разумем и овај напад на свих 26 чланова редакције, ајде и то може да се прогута, деси се да цела реакција дође на задатак, тамо их нахвата мурија, све их приведе, неко им покраде неку опрему, и то може да се пише у нападе или макар притисак. Ајде и ови што су им на просторије залепили 'испумпавање', разумем да ови што другима лепе 'пумпај' то 'испумпавање' схватају као претњу. Али, ово са Кораксом не капирам. Је л', црта он раскомаданог Вучића или не црта?", питам изнемогло.  

"Црта", одговара овај мој сморено.  

"Па, како сад њему Информер прети зато што су рекли да црта оно што црта", покушавам да рашчланим проблем. 

Таман сам хтела да наставим са питањима, кад видим објашњење карикатуристе. Каже, одсечена глава Вучићева није стварно, него је фигуратиувно, није он цртао да је Вучић физички раскомадан, него психички. А ови што виде то друго то је зато што то друго и желе. Ето. Укратко.  

Сад ми је много јасније. Па, неће, ваљда, карикатуриста да буде крив што публика кад види одсечену главу Вучића, одмах помисли на одсечену главу Вучића. Они што мисле да је то претња Вучићу, мисле то зато што су сами склони претњама. Тхере yоу го. 

И знате онај моменат, када знате да треба да станете, да зауздате своју радозналост, да прекинете да забадате нос где му није место, али не можете да се обуздате и кажете, ма дај још само један пример, још један и то је крај. Е, десило ми се баш то. Помислим, дај да још једном завирим у ту базу, шта може да буде страшније од онога што сам већ видела. И ту се преварим. 

Отварам случај који се догодио 13. 7. 2022. године. Притисак, Жаклина Таталовић. Жива нисам, али натерам се да прочитам. Кад тамо...Најгори ужас од свих.  

Власник Пинка Жељко Митровић... ух... одбио... тешко ми и да изговорим... одбио да одговори на питање новинарке Н1 Жаклине Таталовић.  

Е, то је, то. Нема даље. Што рече Веран, крај новинарства.   

БОНУС ВИДЕО - Грађани Неготина запевали на дочеку председника!

Препоручујемо

Репортаже

0 6

СРБИН ПОСТАВИО ГРАНИЦУ ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И КИНЕ: У сусрет јубилеју, 300 година од Кјахтанског уговора објављена монографија о Сави Владиславићу

24. 11. 2025. у 16:38

Репортаже

0 5

"СЕЛЕ" У КРУШЕВАЦ СТИГЛА ИЗ КИЈЕВА: Професор у пензији Јордан Станојчић годинама откривао занимљиво порекло познатих песама

18. 11. 2025. у 16:17

Друштво

0 0

ПОСЛЕ 82 ГОДИНЕ ТРАЖЕ СУСПЕНЗИЈУ ОДЛУКА АВНОЈ-а: Предложен закон о поништавању "револуционарне отмице државе"

05. 11. 2025. у 09:00

Друштво

0 0

ДОБРА У ВЕЛИКОМ РАТУ ОСТАВИЛИ БЕЗ БЕЛЕГА: Трокњижјем "Незаборављене" проф. др Синиша Павловић враћа део националног дуга

01. 11. 2025. у 18:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације