ЋАЦИЛЕНД КАО БРАНА ХАОСУ: Зашто Србија није кренула путем Мајдана и насилне промене власти?
ИСТОРИЈА савремених протеста показује да граница између демократског изражавања незадовољства и уласка у опасну зону насиља може бити веома танка. Управо на тој линији раздвајају се два модела - украјински Мајдан и српски Ћациленд. Један је завршио насилном променом власти и дуготрајном нестабилношћу, други је постао симбол народа који није дозволио да се сруши држава и спречио ескалацију сукоба и могући грађански рат.
Foto: Profimedia
Мајдан - Како се протест претворио у насиље и распад државе
Догађаји на кијевском Мајдану 2013-2014. године почели су као политички протести, али су временом изгубили сваки облик контроле и институционалног оквира. У почетној фази, окупљања су представљана као грађански израз незадовољства, међутим, веома брзо протест је радикализован и преусмерен ка директној конфронтацији са државом.
Како су дани и недеље пролазили, у центру Кијева подигнуте су барикаде, заузимане су државне зграде, а улице су постале место сталних сукоба. Полиција и демонстранти нашли су се у отвореном конфликту, а појавиле су се и организоване групе које су преузимале улогу паралелне власти, мимо законских институција. Државни апарат је био паралисан, а уставни поредак практично суспендован.
Уместо дијалога и политичког решења, одлуке су доношене под притиском улице. Насилна смена власти спроведена је без јасне уставне процедуре, што је оставило дубоке последице по легитимитет државе. Украјина је након Мајдана ушла у период тешке нестабилности, економског пада и дубоке друштвене поделе.
Крајњи исход био је оружани сукоб, територијални губици и дуготрајни рат који је земљу гурнуо у кризу из које се ни после више од деценије није опоравила. Мајдан је тако постао симбол како протест, када се претвори у револуцију и насиље, не доноси стабилност и бољи живот, већ хаос, разарање и страдање целог друштва.
Ћациленд - брана обојеној револуцији и хаосу на улицама
И Србија се у појединим тренуцима суочавала са снажним друштвеним тензијама и политичким поделама. У таквим околностима, постојала је реална опасност да се део блокадерских протеста радикализује и крене путем изазивања хаоса и грађанских сукоба, што би могло да доведе до озбиљних сукоба међу грађанима.
Управо у том тренутку се појављује Ћациленд, као свесни избор народа да се не пређе граница која води у насиље и распад државе.
Ћациленд је представљао модел деескалације у тренутку када су тензије могле да прерасту у озбиљан друштвени сукоб. За разлику од Мајдана, није било барикада, није било паравојних формација, нити покушаја да се власт преузме силом. Протест је остао политички, а не револуционарни.
Кључну улогу у очувању реда и мира одиграо је народ који није дао да му се руши и сруши држава. Уместо конфронтације, послата је порука стабилности, поштовања устава и очувања институционалног поретка. Такав приступ спречио је сценарио у којем би Србија ушла у унутрашње сукобе са несагледивим последицама.
Спречен грађански рат и дубока друштвена подела
Највећи значај Ћациленда је у резултату, спречена је ескалација која би могла да доведе до грађанског сукоба. У друштву са свежим сећањем на деведесете, одлука да се политичке разлике решавају без насиља показала се као одговорна.
Грађани, а пре свега студенти који су желели да уче, одлучни да се боре за своја уставна права, а што је право на школовање и образовање, били су фактор стабилности, који је у критичном тренутку ставио интерес државе и мира изнад краткорочних политичких поена.
То није значило укидање политичке борбе, већ њено задржавање у оквирима закона и устава.
Мајдан показује како протест може постати окидач за револуцију, рушење институција и дуготрајну нестабилност. Ћациленд показује супротно - да протест може остати средство политичког притиска, без угрожавања мира и државе.
Мајдан је лекција шта се дешава када улица замени институције. Мајдан је пример како протест постаје револуција. Ћациленд је пример како се држава чува миром, а не насиљем. Ћациленд је пример како протест остаје политика.
ТРАМП ШОКИРАН И ОГОРЧЕН ЗБОГ НАПАДА НА ПУТИНОВУ РЕЗИДЕНЦИЈУ: Детаљи разговора америчког и руског председника
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп био је шокиран и огорчен покушајем Кијева да изведе напад на државну резиденцију председника Русије Владимира Путина, изјавио је помоћник председника Руске Федерације Јуриј Ушаков.
29. 12. 2025. у 17:38
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
ЗЕЛЕНСКИ: Спреман сам на сусрет са Путином - постоји један услов
УКРАЈИНСКИ председник Володимир Зеленски изјавио је данас да је спреман да се састане са руским председником Владимиром Путином у било ком формату, али да је за то потребно да се ''речи и дела'' руског лидера подударају.
29. 12. 2025. у 13:08
Коментари (0)