ЋАЦИЛЕНД КАО БРАНА ХАОСУ: Зашто Србија није кренула путем Мајдана и насилне промене власти?

ИСТОРИЈА савремених протеста показује да граница између демократског изражавања незадовољства и уласка у опасну зону насиља може бити веома танка. Управо на тој линији раздвајају се два модела - украјински Мајдан и српски Ћациленд. Један је завршио насилном променом власти и дуготрајном нестабилношћу, други је постао симбол народа који није дозволио да се сруши држава и спречио ескалацију сукоба и могући грађански рат.

Foto: Profimedia

Мајдан - Како се протест претворио у насиље и распад државе

Догађаји на кијевском Мајдану 2013-2014. године почели су као политички протести, али су временом изгубили сваки облик контроле и институционалног оквира. У почетној фази, окупљања су представљана као грађански израз незадовољства, међутим, веома брзо протест је радикализован и преусмерен ка директној конфронтацији са државом.

Foto: Profimedia

Како су дани и недеље пролазили, у центру Кијева подигнуте су барикаде, заузимане су државне зграде, а улице су постале место сталних сукоба. Полиција и демонстранти нашли су се у отвореном конфликту, а појавиле су се и организоване групе које су преузимале улогу паралелне власти, мимо законских институција. Државни апарат је био паралисан, а уставни поредак практично суспендован.

Уместо дијалога и политичког решења, одлуке су доношене под притиском улице. Насилна смена власти спроведена је без јасне уставне процедуре, што је оставило дубоке последице по легитимитет државе. Украјина је након Мајдана ушла у период тешке нестабилности, економског пада и дубоке друштвене поделе.

Foto: Фото: Профимедиа

POGLEDAJ GALERIJU

Крајњи исход био је оружани сукоб, територијални губици и дуготрајни рат који је земљу гурнуо у кризу из које се ни после више од деценије није опоравила. Мајдан је тако постао симбол како протест, када се претвори у револуцију и насиље, не доноси стабилност и бољи живот, већ хаос, разарање и страдање целог друштва.

Ћациленд - брана обојеној револуцији и хаосу на улицама

И Србија се у појединим тренуцима суочавала са снажним друштвеним тензијама и политичким поделама. У таквим околностима, постојала је реална опасност да се део блокадерских протеста радикализује и крене путем изазивања хаоса и грађанских сукоба, што би могло да доведе до озбиљних сукоба међу грађанима.

Управо у том тренутку се појављује Ћациленд, као свесни избор народа да се не пређе граница која води у насиље и распад државе.

Foto: Profimedia

Ћациленд је представљао модел деескалације у тренутку када су тензије могле да прерасту у озбиљан друштвени сукоб. За разлику од Мајдана, није било барикада, није било паравојних формација, нити покушаја да се власт преузме силом. Протест је остао политички, а не револуционарни.

Кључну улогу у очувању реда и мира одиграо је народ који није дао да му се руши и сруши држава. Уместо конфронтације, послата је порука стабилности, поштовања устава и очувања институционалног поретка. Такав приступ спречио је сценарио у којем би Србија ушла у унутрашње сукобе са несагледивим последицама.

Спречен грађански рат и дубока друштвена подела

Највећи значај Ћациленда је у резултату, спречена је ескалација која би могла да доведе до грађанског сукоба. У друштву са свежим сећањем на деведесете, одлука да се политичке разлике решавају без насиља показала се као одговорна.

Грађани, а пре свега студенти који су желели да уче, одлучни да се боре за своја уставна права, а што је право на школовање и образовање, били су фактор стабилности, који је у критичном тренутку ставио интерес државе и мира изнад краткорочних политичких поена.

То није значило укидање политичке борбе, већ њено задржавање у оквирима закона и устава.

Foto: Profimedia

Мајдан показује како протест може постати окидач за револуцију, рушење институција и дуготрајну нестабилност. Ћациленд показује супротно - да протест може остати средство политичког притиска, без угрожавања мира и државе.

Мајдан је лекција шта се дешава када улица замени институције. Мајдан је пример како протест постаје револуција. Ћациленд је пример како се држава чува миром, а не насиљем. Ћациленд је пример како протест остаје политика.

Препоручујемо

Политика

0 4

МАЈКА МОЛИЛА ЂИНЂИЋА: Сине, не испоручуј Милошевића Хагу!

14. 02. 2026. у 23:40

Политика

0 3

ШЕШЕЉА ПИТАЛИ КОГ ПОЛИТИЧКОГ ПРОТИВНИКА НАЈВИШЕ ЦЕНИ: Послушајте одговор лидера радикала (ВИДЕО)

14. 02. 2026. у 23:20

Политика

0 12

ВАЉЕВО ПАМТИ, А ГДЕ ВАМ ЈЕ ПРЕБИЈЕНИ ДЕЧАК? На блокадерском скупу наставили да лажу о бруталности полиције, а ни да бекну о језивој измишл

14. 02. 2026. у 22:05

Политика

0 1

ШЕШЕЉ О БРОЗУ: Тито је негативна историјска личност попут Адолфа Хитлера, Бенита Мусолинија, Франсиска Франка и осталих диктатора 20. века

14. 02. 2026. у 22:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације