РЕМОНТ И ГРАЂАНСКЕ ИНИЦИЈАТИВЕ: Политички утицај без мандата и без одговорнорности

Пројекат РЕМонт и улога Грађанских иницијатива отварају питање политичког утицаја без изборног легитимитета, нетранспарентног финансирања и одговорности.

Građanske inicijative - Copyright Građanske inicijative

Улога Грађанске иницијативе у пројекту РЕМонт отворила је једно од кључних питања савремене демократије у Србији: где је граница између легитимног деловања цивилног друштва и оперативно-политичког утицаја без изборног легитимитета и без одговорности према јавности.

Иако је пројекат РЕМонт у јавности представљен као иницијатива за унапређење демократије, транспарентности и европских вредности, његово фактичко деловање имало је директан и озбиљан утицај на процес избора чланова Савета Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) – једног од најважнијих регулаторних органа у држави. Упркос томе, јавности никада нису предочени основни подаци који би морали да прате сваку иницијативу са оваквим институционалним дометом.

Тајна без финансија и одговорности

Иако Грађанске иницијативе на свом сајту објављују листу донатора, кључна питања везана за пројекат РЕМонт остала су без одговора:

- ко је финансирао пројекат РЕМонт,
- колика су средства уложена,
- у ком временском периоду је пројекат трајао,
- који су његови прецизни и мерљиви циљеви,
- и по којим критеријумима су кандидати за Савет РЕМ оцењивани.

У извештајима пројекта коришћени су неуједначени и произвољни критеријуми, који су за једне кандидате примењивани ригорозно, док су за друге готово у потпуности изостајали. Такав приступ озбиљно доводи у питање објективност и кредибилитет процеса, али и улогу Грађанских иницијатива у њему.

Транспарентност, као вредност на коју се ГИ стално позивају, у овом случају остала је декларативна, без суштине и без контроле.

Нејасан мандат: ко је овластио Грађанске иницијативе?

Посебно забрињава чињеница да су Грађанске иницијативе самоиницијативно преузеле улогу кровне организације, наступајући у име законом овлашћених предлагача кандидата за Савет РЕМ, и истовремено преговарајући са делегацијама Народна скупштина Републике Србије, Организација за европску безбедност и сарадњу (ОСЦЕ) и Делегација Европске уније у Србији.

Међутим, остаје кључно питање:

ко је, када и у којој процедури овластио Грађанске иницијативе да заступају друге организације?

Закон о електронским медијима јасно прописује ко су овлашћени предлагачи и полази од њихове независности и самосталности у поступку предлагања. Институт „кровне НВО“ која у име других организација преговара, поставља критеријуме и политички верификује подобност кандидата — не постоји у закону.

Управо ту се отвара правна и демократска сива зона.

Када цивилни надзор прерасте у политичко деловање

Деловање Грађанских иницијатива у случају РЕМонт далеко превазилази корективно-надзорну и саветодавну улогу цивилног друштва. Кроз овај пројекат, ГИ су се активно укључиле у политичку борбу за утицај над регулаторним телом које има директан утицај на медијску сцену у Србији.

А то је суштински проблем.

Невладине организације немају изборни демократски легитимитет да учествују у борби за контролу институција. Оне не излазе на изборе, не одговарају бирачима и не сносе политичке последице својих поступака. Њихова улога у демократском систему може бити корективна — али не и оперативно-политичка.

У случају РЕМонт, та граница је очигледно пређена.

Исход као мерило „легитимности“

Све указује на то да је крајњи циљ пројекта РЕМонт био да се Савет РЕМ обликује у складу са интересима опозиционих структура, чиме би се стекла пресудна моћ над регулацијом и уређивањем медијског простора.

Када такав исход није остварен, уследила је промена тактике: оспоравање права савета националних мањина да предлажу кандидате, оставке појединих већ изабраних кандидата и покушај да се рад новог Савета РЕМ паралише, а читав процес прогласи нелегитимним.

Другим речима, легитимитет процеса је доведен у питање тек онда када резултат није био по вољи Грађанских иницијатива.

Уместо европског пута – нова институционална блокада

Иако су Грађанске иницијативе тврдиле да РЕМонт доприноси испуњавању услова за отварање Кластера 3 и убрзавању европског пута Србије, ефекат њиховог деловања био је супротан.

Минирањем процеса избора чланова Савета РЕМ, Србија је поново доведена у стање институционалне блокаде, чиме је европски пут додатно успорен, а не унапређен.

Ко финансира Грађанске иницијативе и шта то говори о смеру деловања

Према јавно доступним подацима које су саме Грађанске иницијативе објавиле, међу њиховим кључним и дугогодишњим донаторима налазе се:

- УСАИД,
- Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy (НЕД),
- Европска комисија,
- Делегација Европске уније у Србији,
- Организација за европску безбедност и сарадњу,
- Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији,
- Опен Социетy Фоундатионс,
као и бројне западне фондације и амбасаде.

Поред тога, Грађанске иницијативе сарађују са регионалним партнерским организацијама, међу којима је и Интегра из Приштине, организација која делује у оквиру правног и политичког система самопроглашеног Косова, а која се, према јавно доступним подацима, између осталих извора финансира и од стране Роцкефеллер Бротхерс Фунд.

Ове чињенице саме по себи нису незаконите. Међутим, оне јасно осветљавају политички и идеолошки оквир у којем делују Грађанске иницијативе — оквир који је готово у потпуности финансиран из иностранства и у складу са интересима донатора.

Утицај без мандата – највећи демократски ризик

Суштина проблема није у томе да ли невладине организације имају право на критику и јавно заговарање. То право им нико не оспорава. Проблем настаје онда када утицај на институције постане стваран, а одговорност непостојећа. Грађанске иницијативе не излазе на изборе. Не полажу рачуне грађанима. Не сносе политичку одговорност за последице свог деловања. А ипак, кроз пројекте попут РЕМонт, покушавају да остваре реалан политички утицај на институције које обликују медијски и демократски поредак Србије.

То представља демократски и институционални ризик, јер омогућава дестабилизацију процеса, а да нико за последице не сноси политичку цену.

Зато јавност има пуно право да зна:

 - ко стоји иза пројекта РЕМонт,
 - ко га финансира,
 - ко дефинише његове циљеве и методологију, и у чијем је интересу деловао.

Јер оно што Грађанске иницијативе раде у овом случају није коректив демократије, већ покушај политичког утицаја без политичке одговорности — а то је суштински проблем сваког демократског друштва.

Редакција остаје отворена за одговоре Грађанских иницијатива и објавиће их у целости.

Препоручујемо

Политика

1 6

ЈАДНО И БЕДНО! Бјелогрлић пљује по Србији да би напунио џепове хрватским еврима

03. 02. 2026. у 08:45

Политика

0 7

ВУЧИЋ ДАНАС ПРИМА АКРЕДИТИВНА ПИСМА АМБАСАДОРА: Ево ко су нови представници ових држава

03. 02. 2026. у 07:38

Политика

0 8

СРБИЈА О УСТАШКОМ ДЕРНЕКУ У ЗАГРЕБУ: Јавне манифестације и окупљања не би требало да постану полигон за истицање порука мржње

02. 02. 2026. у 22:44

Политика

0 9

ВУЛИН О УСТАШКИМ ОРГИЈАМА У ЗАГРЕБУ: Срби, хоћемо на море у Хрватску?

02. 02. 2026. у 21:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације