НЕВИЂЕНИ МЕДИЈСКИ ПРИТИСАК НА КРИВИЧНИ ПОСТУПАК КОЈИ ЈЕ ТЕК ЗАПОЧЕТ: Више од 480 медијских текстова о Генералштабу пре почетка поступка

У ТРЕНУТКУ када је кривични поступак у вези са случајем Генералштаб тек у почетној фази, поједини медији у Србији спровели су интензивну и континуирању кампању извештавања која по обиму, учесталости и тону превазилази уобичајене стандарде информисања јавности.

Фото Н. Фифић

• Портал Нова.рс објавио је тако око 388 текстова у којима се помиње Генералштаб;
• Портал Данас.рс објавио је више од 50 текстова на исту тему;
• Портал Н1инфо.рс објавио је више од 40 текстова.

Укупно, више од 480 објава на свега три медијска портала, и то пре него је суд уопште започео мериторну расправу. 

Зашто је ово проблематично?

Разлога је више:

• На овај начин ствара се јавни притисак на тужилаштво и суд;
• Обликује се претпоставка кривице пре судске одлуке;
• Доводи се у питање принцип претпоставке невиности;
• Може имати ефекат непосредног утицаја на учеснике у поступку. 

Обим и интензитет извештавања о случају Генералштаб нема преседан у новијој правној пракси у Србији, нарочито имајући у виду да је поступак тек започет. 

Стога, намеће се легитимно питање - да ли је граница између информисања јавности и вршењу притиска на правосуђе пређена?

Цурење тајни из истраге и медијски притисак

Поред притиска који се ствара кроз деловање опозиционих медија, евидентно је да из истраге цуре информације. 

Наиме, опозиција је добила оптужни предлог и податке пре оптужених и њихове одбране, што представља невиђено кршење права на одбрану и фер суђење.

У кривичном поступку који је тек започет, дошло је до озбиљног и системског нарушавања основних процесних гаранција. Према доступним и проверљивим информацијама, опозициони политички актери и њима блиски медији имали су увид у оптужни предлог и податке из истраге пре оптужених и њихове одбране.

Таква ситуација представља преседан у савременој правној пракси и отвара озбиљна питања законитости, правичности и регуларности читавог поступка.

1. Ово најпре представља тешко кршење права на одбрану. 

Ако је тачно да су опозициони политички актери или њима блиски медији
имали увид у оптужни предлог и податке из истраге пре оптужених и њихових бранилаца, тиме је директно повређен члан 68 Закона о кривичном поступку – право на благовремено обавештавање о оптужби, као и члан 6 Европске конвенције о људским правима – принцип једнакости оружја и право на правично суђење.

Дакле - одбрана мора бити прва, а не последња која сазнаје садржај оптужног предлога.

2. Такође, на делу је и незаконито откривање података из предистражног и истражног поступка.

Подаци из предистражног и истражног поступка нису јавни и доступни су искључиво ограниченом кругу лица (тужилаштво, суд и одбрана). У том смислу, посебно је релевантна одредба члана 27 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, која прописује следеће: „Сви подаци сачињени у предистражном поступку представљају службену тајну. Службену тајну дужни су да чувају сви учесници у предистражном поступку“.

Ако су ти подаци доспели до политичких субјеката, завршили у медијима, коришћени у јавним иступима, постоји основ сумње на кривично дело - неовлашћено откривање тајне,
злоупотреба службеног положаја, повреда тајности поступка.Свако неовлашћено достављање таквих података: политичким субјектима, медијима,

или њихово коришћење у јавним иступима, представља озбиљно кршење закона, са потенцијалним кривичним и дисциплинским последицама.

Ово није политичко питање, већ чисто кривичноправно.

3. У овом случају медији делују као инструмент притиска, а не информисања.

Објављивање детаља из истраге и оптужног предлога пре него што их добију оптужени и њихова одбрана, пре судске контроле, пре изјашњења одбране, не представља легитимно информисање јавности, већ инструментализацију кривичног поступка.

Такво поступање ствара претпоставку кривице у јавности, врши директан притисак на судије и тужиоце, обесмишљава суђење као место где се чињенице тек утврђују.

Дакле, објављивањем више од 480 текстова текстова о случају Генералштаб пре почетка главног претрес са детаљима из истраге, добијамо образац селективног цурења информација
синхронизованог медијског објављивања, као и политичке инструментализације кривичног поступка.

Медији овде не извештавају о поступку, већ учествују у његовом обликовању.

Ово није политичко питање, већ чисто кривичноправно и процесно питање.

4. На делу је и претпоставка кривице као доминантан наратив.

Када се детаљи из истраге пласирају у јавност пре судске расправе угрожава се непристрасност поступка, нарушава се поверење у правосуђе, доводи се у питање законитост будућих одлука.

Таква пракса представља озбиљну процесну грешку, која може имати за последицу
изузеће поступајућих органа, обарање појединих доказа, па чак и довођење у питање целог поступка.

5. Шта су процесне последице?

На основу свега наведеног, одбрана има основ за:

• захтев за изузеће тужиоца
• захтев за унутрашњу контролу / дисциплински поступак
• приговор законитости прибављених доказа
• аргумент пред Уставним судом и ЕСЉП
• тврдњу о контаминацији поступка од самог почетка

У екстремном случају оваква озбиљна процесна грешка може довести до обарања поступка.

Закључак се намеће сам - ако су политички актери и медији добили оптужни предлог и податке из истраге пре оптужених и њихове одбране, тада не говоримо о медијском интересовању, већ о системском нарушавању права на правично суђење, уз озбиљне правне и процесне последице.

Препоручујемо

Политика

0 0

ПОТПИСАН СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И УАЕ: Ево на шта ће сарадња бити усмерена

04. 02. 2026. у 08:36

Политика

0 7

"ГОНЕ ЉУДЕ КОЈИ НИСУ УЗЕЛИ ДИНАРА" Почиње суђење за случај „Генералштаб“

04. 02. 2026. у 07:57

Политика

0 2

НА САЗИВ АНЕ БРНАБИЋ: Данас прва седница Комисије за ревизију и контролу тачности бирачког списка

04. 02. 2026. у 07:00

Политика

0 3

ШЕШЕЉ ШОКИРАО ХРВАТСКУ: Туђмана отац ухватио у кревету с маћехом

03. 02. 2026. у 23:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације