НЕВИЂЕНИ МЕДИЈСКИ ПРИТИСАК НА КРИВИЧНИ ПОСТУПАК КОЈИ ЈЕ ТЕК ЗАПОЧЕТ: Више од 480 медијских текстова о Генералштабу пре почетка поступка
У ТРЕНУТКУ када је кривични поступак у вези са случајем Генералштаб тек у почетној фази, поједини медији у Србији спровели су интензивну и континуирању кампању извештавања која по обиму, учесталости и тону превазилази уобичајене стандарде информисања јавности.
Фото Н. Фифић
- Портал Нова.рс објавио је тако око 388 текстова у којима се помиње Генералштаб;
- Портал Данас.рс објавио је више од 50 текстова на исту тему;
- Портал Н1инфо.рс објавио је више од 40 текстова.
Укупно, више од 480 објава на свега три медијска портала, и то пре него је суд уопште започео мериторну расправу.
Зашто је ово проблематично?
Разлога је више:
- На овај начин ствара се јавни притисак на тужилаштво и суд;
- Обликује се претпоставка кривице пре судске одлуке;
- Доводи се у питање принцип претпоставке невиности;
- Може имати ефекат непосредног утицаја на учеснике у поступку.
Обим и интензитет извештавања о случају Генералштаб нема преседан у новијој правној пракси у Србији, нарочито имајући у виду да је поступак тек започет.
Стога, намеће се легитимно питање - да ли је граница између информисања јавности и вршењу притиска на правосуђе пређена?
Цурење тајни из истраге и медијски притисак
Поред притиска који се ствара кроз деловање опозиционих медија, евидентно је да из истраге цуре информације.
Наиме, опозиција је добила оптужни предлог и податке пре оптужених и њихове одбране, што представља невиђено кршење права на одбрану и фер суђење.
У кривичном поступку који је тек започет, дошло је до озбиљног и системског нарушавања основних процесних гаранција. Према доступним и проверљивим информацијама, опозициони политички актери и њима блиски медији имали су увид у оптужни предлог и податке из истраге пре оптужених и њихове одбране.
Таква ситуација представља преседан у савременој правној пракси и отвара озбиљна питања законитости, правичности и регуларности читавог поступка.
1. Ово најпре представља тешко кршење права на одбрану.
Ако је тачно да су опозициони политички актери или њима блиски медији
имали увид у оптужни предлог и податке из истраге пре оптужених и њихових бранилаца, тиме је директно повређен члан 68 Закона о кривичном поступку – право на благовремено обавештавање о оптужби, као и члан 6 Европске конвенције о људским правима – принцип једнакости оружја и право на правично суђење.
Дакле - одбрана мора бити прва, а не последња која сазнаје садржај оптужног предлога.
2. Такође, на делу је и незаконито откривање података из предистражног и истражног поступка.
Подаци из предистражног и истражног поступка нису јавни и доступни су искључиво ограниченом кругу лица (тужилаштво, суд и одбрана). У том смислу, посебно је релевантна одредба члана 27 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, која прописује следеће: „Сви подаци сачињени у предистражном поступку представљају службену тајну. Службену тајну дужни су да чувају сви учесници у предистражном поступку“.
Ако су ти подаци доспели до политичких субјеката, завршили у медијима, коришћени у јавним иступима, постоји основ сумње на кривично дело - неовлашћено откривање тајне,
злоупотреба службеног положаја, повреда тајности поступка.Свако неовлашћено достављање таквих података: политичким субјектима, медијима,
или њихово коришћење у јавним иступима, представља озбиљно кршење закона, са потенцијалним кривичним и дисциплинским последицама.
Ово није политичко питање, већ чисто кривичноправно.
3. У овом случају медији делују као инструмент притиска, а не информисања.
Објављивање детаља из истраге и оптужног предлога пре него што их добију оптужени и њихова одбрана, пре судске контроле, пре изјашњења одбране, не представља легитимно информисање јавности, већ инструментализацију кривичног поступка.
Такво поступање ствара претпоставку кривице у јавности, врши директан притисак на судије и тужиоце, обесмишљава суђење као место где се чињенице тек утврђују.
Дакле, објављивањем више од 480 текстова текстова о случају Генералштаб пре почетка главног претрес са детаљима из истраге, добијамо образац селективног цурења информација
синхронизованог медијског објављивања, као и политичке инструментализације кривичног поступка.
Медији овде не извештавају о поступку, већ учествују у његовом обликовању.
Ово није политичко питање, већ чисто кривичноправно и процесно питање.
4. На делу је и претпоставка кривице као доминантан наратив.
Када се детаљи из истраге пласирају у јавност пре судске расправе угрожава се непристрасност поступка, нарушава се поверење у правосуђе, доводи се у питање законитост будућих одлука.
Таква пракса представља озбиљну процесну грешку, која може имати за последицу
изузеће поступајућих органа, обарање појединих доказа, па чак и довођење у питање целог поступка.
5. Шта су процесне последице?
На основу свега наведеног, одбрана има основ за:
- захтев за изузеће тужиоца
- захтев за унутрашњу контролу / дисциплински поступак
- приговор законитости прибављених доказа
- аргумент пред Уставним судом и ЕСЉП
- тврдњу о контаминацији поступка од самог почетка
У екстремном случају оваква озбиљна процесна грешка може довести до обарања поступка.
Закључак се намеће сам - ако су политички актери и медији добили оптужни предлог и податке из истраге пре оптужених и њихове одбране, тада не говоримо о медијском интересовању, већ о системском нарушавању права на правично суђење, уз озбиљне правне и процесне последице.
ЗАКОН О АНЕКСИЈИ ГРЕНЛАНДА ПРЕДАТ КОНГРЕСУ: "Доделити му статус савезне државе САД"
АМЕРИЧКИ републикански конгресмен Ренди Фајн поднео је предлог закона који предвиђа „анексију и доделу статуса савезне државе“ Гренланду у оквиру Сједињених Америчких Држава, наводи се у саопштењу које је објавио законодавац.
12. 01. 2026. у 21:16
ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УДАРАЦ ЗА НАТО И КИЈЕВ: У нападу „орешником“ уништена фабрика од великог значаја (ВИДЕО)
НАПАД „орешником“ онеспособио је Лавовску државну фабрику за поправку авиона, саопштило је Министарство одбране Русије.
12. 01. 2026. у 15:27
БАЛКАНЦИ О ЖИВОТУ У ЕВРОПИ: Пустиће те да цркнеш - ти њега угостиш гозбом, он мисли да си сељачина
МНОГИ сањају о животу у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, замишљајући мир, ред и бољи стандард. Ипак, искуства наших људи који су се преселили откривају да живот у западној Европи често носи неочекиване изазове који могу шокирати оне који су навикли на балканску спонтаност и топлину.
13. 01. 2026. у 10:22
Коментари (0)