ЖЕЛЕ СРБИЈУ СЛОМЉЕНУ И НА КОЛЕНИМА: Ово су плодови студентско-блокадерског покрета које помпезно најављују (ФОТО/ВИДЕО)

БЛОКАДЕРИ су по ко зна који пут покушали да убеде народ Србије да имају било какве "плодове" свог агресивног покрета не би ли тиме обманули грађане да за њих гласају.

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Под претпоставком да народ слабо памти, блокадери су покушали да убеде све грађане да се иза вишемесечног малтретирања и хаоса који су направили налази нека нормална идеја са којом могу да дођу на власт у Србији.

Блокадери кажу да ће ускоро представити прве плодове студенсто-блокадерског покрета и да ће бити јасно на чему се заснива изборни програм.

Фото: Принтскрин

Међутим, они су свој програм показали у претходној години, па да се подсетимо какви су то пловоди њиховог покрета.

Напад на председника Вучића и на његову породицу

Блокадери су од самог почетка вршили најстрашнији и најморбиднији напад на председника Србије Александра Вучића и његову породицу.

Самом председнику су брезброј пута претили убиством, вешањем, спаљивањем, купањем у уранијуму... Нису се либили ни ударима на његову мајку и оца износећи свакојаке лажи и неистине као што једна од оних да му рођени отац није његов, да му мајка није мајка, да му је брат криминалац, да му је један син холограм, а ћерка власница вила у Берлину.

Ови језиви напади нису само били усмерени на председника већ и на његову децу што је један од најмонструознијих ствари икада виђених у српској историји.

Подсетимо и на догађај када је бивши демократа Горан Јешић цртао мету на челу Данилу Вучићу криминализујући га. Овом гнусном линчовању у немало број пута придруживао се и усташа Динко Грухоњић.

Блокирање живота

Блокадери су током целе претходне године правили хаос на јавним путевима, железничким станицама, мостовима и стајалиштима. Служећи се својим дивљачким и безосећајним идејама, блокадери су настојали да доведу до тоталног застоја свих саобраћајница у граду и држави. Подсетимо само на неке примере као што је заустављање возова на Главној Железничкој Станици "Прокоп", паралисања "Газеле" и Бранковог моста, као и бројиних ауто-путева.

У овом њиховом, како су га они назвали, "мирном протесту" велики број људи није могао да стигне до свог посла, болесни до лекара, као и труднице до породилишта.

Овакво њихово дивљачко понашање трајало је готово сваки дан, не марећи на жеље и обавезе других грађана који су хтели нормално да живе и раде.

Foto: Новости

Уништавање инвестиција

Док је председник Вучић покушао у неизмерно тешким условима да доведе стране инвеститоре не би ли побољшао животни стандарг грађана, блокадери су покушали да саботирају сваки вид покушаја напретка наше земље. 

Немојмо да заборавимо и уништену инвестицију Генералштаб, коју су блокадери својом кампањом отерали из Србије и оставили нашу државу без 750 милиона евра, али и истроијске шансе да обновимо и побољшамо односе са америчком администрацијом.

Ово је само једна од инвестиција који су блокадери успели да упропасте не маривши за будућност и економску стабилност читавог друштва.

Штета коју су нанели њиховим блокадама сабираће се годинама, али сигурно је да цифра прелази и неколико милијарди евра.

Фото: Принтскрин

Насиље

Хаос у Мионици, нож у центру Београда и пуцњава испред „Ћациленда“ показали су да блокадерима ништа друго није преостало осим огољеног насиља.

Наиме, током локалних избора у Мионици блокадери су напали симпатизере Српске напредне странке (СНС) у селу Рајковић.

Снимци језивог напада су преплавили друштвене мреже, а током напада је причињена већа материјална штета у једном локалу.

У овом догађају, има повређених лица. Интервенисала је полиција, а неколико особа је приведено.

Истог дана, у центру Београда блокадер Дамјан П, студент Факултета примењених уметности који има своју фирму за филмску продукцију, избо је човека у такозваном „Ћациленду“.

Овај блокадер покушао је након хапшења да слаже да није ништа скривио, али је променио плочу када су му припадници органа безбедности рекли да је напад снимљен.

Уништавање, паљење просторија политичких неистомишљеника

Не смемемо никада заборавити ни дан када је на блокадерском протесту у Новом Саду дошло до бруталне ескалације насиља. Демонстранти су испред просторија Српске напредне странке  у Булевару ослобођења гађали објекат камењем, покушали да пробију улаз задњим путем, док је из просторија летела пиротехника.

У једном тренутку зграда СНС била је потпуно захваћена пламеном – ватрогасци су морали да интервенишу око 1 сат иза поноћи како би угасили пожар.

Напад је прерастао у отворени сукоб са органима реда: демонстранти су пробали да пробију полицијски кордон, док је у центру Новог Сада дошло и до физичког обрачуна — један полицајац је повређен, а у сукобима је страдало и више грађана.

Уместо мирне грађанске акције, блокадери су овом приликом показали елементе организованог насиља и намере да дестабилизују јавни ред и безбедност. Урбан центар је претворен у бојиште, док су грађани и институције остали понижени и изложени ризику.

Лов на политичке неистомишљенике

Блокадери су у свом фашистичком маниру долазили и на кућне адресе политичких неистомишљеника. Не смемо заборавити напад на породичну кућу Владимира Балаћа коме су блокадери ишарарали готово целу фасаду.

Ово није био један изоловани случај, блокадери су истом мером дошли и на адресу на којој је становао и бивши градоначелник Новог Сада Милош Вучевић са својом женом и децом која су овом приликом претрпела огроман стрес.

Овакав вид одласка на кућне адресе политичких неистомишљеника се није догодио од фашиста.

Лов на новинаре

Брутални инцидент који се одиграо 6. марта испред Скупштине града Београда само је још један у низу доказа до ког нивоа безумља су спремни да иду опозициони блокадери у покушају да силом преузму институције.

Предвођени Бoрком Стефановићем, који је незаконито предводио блокаду градске скупштине, ови екстремисти су изазвали прави хаос у центру престонице. У свом насилничком походу, Стефановић је лично физички спречио новинарку Информера Бранку Лазић да професионално обавља свој посао, покушавајући да је ућутка и онемогући извештавање јавности.

Ни овај немили догађај није био излован. Сетимо се и напада на кућу главног и одговорног уредника телевизије Информер Драгана Ј. Вучићевића, којем је нападнута кућа његовог оца и деде у селу надомак Ивањице.

Блокадери ни ту нису стали, напали су и новинарку Информера Милицу Шкорић и то више пута у Новом Саду и то они који су на крају осуђени за тероризам и рушење државе и уставног поретка.

Уредница "Новости" Андријана Нешић добијала је на мрежама бруталне претње убиством, а то се дешавало у више наврата.

Током прошле године укупно је било 169 напада од стране блокадера на новинаре, што довољно показује како би држава и друштво изгледали да се они дочепају власти, свако ко другачије мисли био би прогоњен и линчован.

Урушавање образовања

Осим насиља над људима, које је недопустиво у данашњем демократском друштву, блокадери су учинили још једно насиље, који је по својим дугорочним последицама још горе по једну државу.

То је насиље над образовањем, уништавање перспективе младим људима и укидање основног права људима да се школују и образују.

Факултети и средње школе месецима су биле блокиране од недоговорних појединаца, ректора, професора, директора школа.

Оно чему смо сведочили у 2025. години био је злочин према држави, од кога ћемо се, према многим проценама, опорављати у годинама које долазе, а образовање и знање које је изгубљено, тешко да ће се икада моћи надокнадити.

И то је оно што су нам блокадери урадили у години која је за нама.

Све ово горе наведено је јасан показатељ шта блокадери тачно желе, а то је Србију која клечи, Србију на коленима. Србију коју ће свако моћи да гази развлачи. Србију без икаквог плана и програма коју воде фашистичке и хулиганске фаланге. Блокадери желе да од наше земље направе врећу за ударње свим српским непријатељима.

Њима је јасан циљ да народ врате у најмрачније доба српске историје без плата, пензија и посла где нико неће имати ни за кору хлеба. Желе да Србију која ће признати Косово, наводни геноцид у Сребреници и да јој судбину кроје људи попут Тонина Пицуле и њему сличних.

Вучићева борба за Србију насупрот блокадерском дивљању и терору

Док су блокадери уличним перформансима покушавали да изазову хаос, председник Србије Александар Вучић водио је најважније битке за интересе земље и њених грађана.

Док су блокадери претварали улице у депоније, нападали полицију и палили просторије политичких партија, председник Србије радио је оно што они никада неће разумети – градио поштовање Србије у свету. Док они прете, он разговара. Док они руше, он ствара.

FOTO TANJUG/MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Дипломатска борба

У времену када свет потресају геополитички сукоби и економски притисци, Вучић је успео да сачува стабилност Србије. Уместо празних парола, понудио је резултате: очување националних интереса и поштовање од Вашингтона до Пекинга.

Када су санкције погодиле Нафтну индустрију Србије због већинског руског удела, управо је Вучић успео да у Вашингтону издејствује одлагање примене мера за чак осам пута, чиме је сачувано 13.000 радних места.

Када су сви рокови, које је Вучић својим личним контактима успео да издејствује истекли, санкције су ступиле на снагу.

Србија је захваљујући блиским односима Вучића и мађарског премијера Виктора Орбана добила алтернативни правац снабдевања из Мађарске.

Случајно или не, само дан после тога, рафинерија нафте у Мађарској нашла се у пламену, а Вучић је најавио да ће разговарати са Орбаном и Сијартом како би нашли решење.

Иако Србија није креирала глобалне сукобе, последице трпи свакодневно. А ипак, председник је јасно поручио – Србија не отима туђу имовину, не делује по диктату и не уводи санкције по туђем налогу.

Док су блокадерски противници државе причали о "изолацији", Вучић је једини човек који се састао са два од три најмоћнија лидера на свету Путином и Сијем, и једини имао билатералу са државним секретаром Марком Рубиом, другим човеком Сједињених Америчких Држава.

Председник Србије посетио је и француског колегу Емануела Макрона где су у Јелисејској палати на радној вечери двојица лидера разговарала о стварима од билатералних интереса за две земље, али и текућим светским дешавањима.

Вучић је угосио италијанску премијерку Ђорђу Мелони у Београду почетком септембра, којој је захвалио на принципијелној подршци те земље Србији, нарочито када је реч о европским интеграцијама и изложби ЕКСПО 2027.

Председник је након тога путовао у Пекинг на лични позив председника Сија Ђинпинга, где се састао и са председником Русије Владимиром Путином.

У Пекингу је био један од само двадесет шест светских лидера који су присуствовали Паради победе.

Сијев позив у званичну посету и поруке подршке су јасно сведочанство да је Србија поштована и у Кини и у Русији, али и у Европи и Америци.

У Њујорку је разговарао са америчким државним секретаром Марком Рубиом и једини уз руског шефа дипломатије Сергеја Лаворва имао билатералу са њим.

Србији је у децембру указана велика част јер је Вучић боравио у Бриселу на позив највиших званичника Европске уније, где је присуствовао радној вечери коју су организовали председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта.

Вучић је након тога боравио у Паризу, где је у Паризу присуствовао састанку у четири ока са француским председником Емануелом Макроном.

Вучић је три сата разговарао са Макроном у Јелисејској палати, а указана му је велика част јер је у четири ока разговарао на лични позив француског председника.

Председник Србије је у Београду дочекао грузијског и словачког председника , Михаила Кавелашвилија и Петера Пелегринија, са којима је разговарао тет-а-тет и договорио сарадњу у различитим областима.

Док опозициони блокадерски лидери маштају о изолацији, реалност показује другачије. Србија је уважен саговорник свуда где се одлучује. Европска унија хвали напредак у реформама, Кина потврђује челично пријатељство, Америка и Русија разговарају, а не условљавају.

Вучић наставља да се креће између глобалних интереса водећи рачуна само о једном – да ради у интересу Србије и њених грађана.

Нити руски, нити западни, већ искључиво српски председник.

Ограничење трговачких маржи – мера која директно штити грађане

Одлука државе Србије да у 2025. години ограничи трговачке марже у великим трговинским ланцима представља једну од најконкретнијих и најделотворнијих мера за заштиту животног стандарда грађана. У времену када су цене основних животних намирница под притиском глобалних поремећаја, држава је јасно стала на страну потрошача.

Ограничењем маржи на основне производе – храну, средства за хигијену и кућну потрошњу – спречено је неконтролисано повећавање цена и заустављена пракса прекомерних зарада великих трговинских ланаца на рачун грађана.

Мера је посебно важна за породице са децом, пензионере и домаћинства са нижим примањима, јер директно утиче на свакодневну потрошачку корпу.

Овом одлуком послата је јасна порука да тржиште мора да функционише фер и одговорно, али и да држава неће дозволити да се терет економских изазова преломи преко леђа обичних људи. Истовремено, очувана је стабилност снабдевања, без удара на мале трговце и локалне продавнице.

Ограничење маржи показало је да држава има и снагу и вољу да реагује онда када је то најпотребније – брзо, конкретно и у интересу грађана. То је пример економске мере која се одмах осећа у новчанику и која враћа поверење људи да систем може да ради у њихову корист.

Ниже каматне стопе на кредите у Србији 

У недавно представљеном пакету важних економских мера усмерених ка побољшању животног стандарда грађана Србије јесте и она која се односи на смањење каматних стопа код готовинских, потрошачких и стамбених кредита.

Никада до сада у историји у Србији нису постојале тако ниске каматне стопе на три врсте кредита.

- Најјефтиније позајмљујете новац, који може пензионерима да служи да обнове своје собе, кухиње, помоћне објекте, који запосленима може да значи да унесу намештај у свој стан, нови, стари, обновљени, било шта, да купе аутомобил, да купе шта год желе за тај новац. Невероватно - поручио је председник Србије Александар Вучић приликом представљања економских мера. 

Фото Н. Фифић

По питању смањења каматних стопа на кредите, предвиђена је мера намењена запосленим лицима и пензионерима чија су редовна месечна примања до 100.000 динара и на тај начин биће обухваћено више од 50 одсто запослених лица и највећи број пензионера. Банке ће се обавезати да снизе номиналне каматне стопе на појединачној основи на банкарске кредите наведеним корисницима: за динарске, готовинске и потрошачке кредите максималног износа до 1.000.000 динара, за три процентна поена (са доњом границом каматне стопе до 7,5 одсто) у односу на просечну номиналну каматну стопу по којој је банка одобравала ове кредите у јулу месецу 2025. године.

Конкретни примери: 

За динарске кредите за рефинансирање готовинских и потрошачких кредита (за клијенте банке), без ограничења износа, за три процентна поена (са доњом границом каматне стопе до 7,5 одсто), у односу на просечну номиналну каматну стопу по којој је банка одобравала готовинске кредите у јулу 2025. за посебне готовинске кредите максималног износа до 1.000.000 динара и кредите за рефинансирање који се одобравају пензионерима са укљученим животним осигурањем, за три процентна поена (са доњом границом каматне стопе до 10,5 одсто) у односу на просечну номиналну каматну стопу по којој је банка одобравала готовинске кредите у јулу месецу 2025. године.

За стамбене кредите за куповину прве стамбене непокретности, до 0,5 процентних поена у односу на стандардну понуду по којој је банка одобравала ове кредите у јулу месецу 2025. године. Без трошкова обраде кредита за све наведене кредите банака. На пример, за нови стамбени кредит у износу 90.000 евра на 30 година - висина номиналне камате је 4,50 одсто. За стамбене кредите смањује се за 0,5 индексних поена и дозвољава се рефинансирање људима који већ имају кредите, а који испуњавају ове услове - до 100.000 динара примања и до 100.000 динара пензије.

На пример, ако је на данашњи дан еурибор 2,15 одсто наших 2,05 одсто, снижење у процентима износи 5,70 одсто. Банке ће се обавезати у договору са Народном банком Србије да до 15. септембра 2025. објаве посебне понуде ових кредита на својим интернет страницама када ће и почети са одобравањем тих кредита, а кредити под овим условима ће бити у понуди најмање 12 месеци. Код већине банака снижавање каматне стопе на готовинске и потрошачке кредите наведеним грађанима на око 7,5 одсто (што је просек у Европској унији), а за посебне готовинске кредите са укљученим животним осигурањем на око 10,5 одсто у делу укупних готовинских и потрошачких кредита укупна уштеда за грађане и око 40 милијарди динара у наредних пет година.

За цео период отплате готовинског кредита на шест година уштеда на камати ће у појединим случајевима за максимални износ кредита бити и 200.000 динара, за цео период отплате стамбеног кредита од 90.000 евра на 30 година уштеда на камати може износити и преко 9.000 евра.

Закон о легализацији - решавање вишедеценијског проблема грађана

Пријава нелегалних објеката према Закону о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима почела је 8. децембра и трајаће све до 5. фебруара. Поменут закон, донет на предлог и иницијативу председника Србије Александра Вучића изузетно је значајан за грађане Србије.

Он је, наиме, омогућио великом броју грађана наше земље да коначно легализују своје објекте и на овај начин ставе тачку на решење у неким случајевима и вишедеценијских проблема. Да, баш као што име овог значајног пројекта каже, коначно буду "своји на своме".

Нови закон председник Вучић најавио је крајем септембра ове године, а грађани су већ од 8. децембра добили прилику да крену у решавање својих вишедеценијских проблема, и легализују свој кров над главом. 

Једну од најзначајнијих мера за грађане Србије, као што је овај закон, ако се узме у обзир то колико је комплетирано решавање стамбеног питања важно и за појединце и за породице, председник Србије осмислио је и спровео у периоду најстрашнијих притисака од стране блокадера - на њега, његову породицу, али и читаву државу Србију. Док су покушавали да сруше и њега и Србију, Вучић је осмишљавао мере суштински важне за грађане Србије и за њихове животе. 

Мера о легализацији стамбених објеката дошла је као резултат бриге за све оне грађане који још увек нису решили ово значајно животно питање. 

Грађани су на ову меру одговорили великим интересовањем. Наиме, према последњим подацима Републичког геодетског завода од пре два дана за упис бесправних објеката по новом закону "Свој на своме" до сада је пристигло више од 420.000 пријава, а више од 80 одсто пријава односи се на куће и помоћне објекте.

Овај резултат потврђује да је Србија успоставила поступак који је истовремено масован, једноставан, брз и потпуно бесплатан, заснован на дигитализованом систему који омогућава да се пријава поднесе непосредно и без компликација. Пријаве за упис бесправних објеката подносе се кроз више канала у складу са потребама грађана: онлајн, преко ЈП Поште Србије или преко јединица локалне самоуправе. Поступак је, без обзира на канал, идентичан.

Грађанин подноси пријаву директно, брзо и без трошкова. Истовремено, за грађане који пријаву подносе на шалтерима, обезбеђена је теренска подршка - тренутно на пружању помоћи ради више од 4.500 људи, од чега 2.664 запослена на шалтерима ЈП Поште Србије и 1.905 запослених на шалтерима јединица локалне самоуправе на укупно око 700 локација широм Србије.

Структура пријава показује да је процес "Свој на своме" намењен обичним грађанима и решавању њихових животних питања: више од 80 одсто пријава односи се на куће (45,96 одсто) и помоћне објекте (34,66 одсто), а када се додају станови и други посебни делови, удео ових непокретности прелази 90 процената.

Ко има права на легализацију

Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности, односно легализације бесправне градње, између осталог су објекти и делови објеката који су изграђени супротно закону, затим они на којима су радови изведени без решења о одобрењу за извођење радова као што су санација, реконструкција, адаптација, промена намене и слично, као и објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године.

Закон садржи и социјалну компоненту јер су прописани посебни услови за власнике објеката којима је то једина непокретност и који са својом породицом у њој живе, за самохране родитеље, примаоце социјалне помоћи, сеоска домаћинства, борце, породице са троје и више деце - предвиђено је да они не плаћају накнаду за легализацију.

У Србији, према неким подацима, има око 4,8 милиона нелегалних објеката.

Станови за младе, мера за будућност Србије

Вучић је показао бригу о најстаријима, али и о младима, а о чему сведочи чињеница да су пензије никада веће у историји и да се изборио да млади добију кров над главом.

Наиме, на иницијативу Вучића донета је мера којом се омогућава младима да купе стан без учешћа уз низ погодности. Држава је, дакле, на челу са Вучићем младе охрабрила да узму субвенционисане државне кредите и тако реше своје стамбено питање. Овакав програм нема ниједна друга земља у Европи, а он показује снагу финансија Србије, али и бригу о младима. 

Млади су уз велику помоћ државе добили стамбене кредите за некретнину у вредности од 100.000 евра, уз минимално учешће од 1 одсто, а на период до 40 година, а највише до 70 година живота, уз могућност превремене отплате.

Програм се односи на држављане Републике Србије са пребивалиштем у Србији, од навршених 20 до навршених 35 година у тренутку подношења захтева за кредит, уз учешће од један одсто. Максимална вредност кредита је 100.000 евра, али не постоји ограничење када је реч о цени непокретности, нити у цени квадрата по градовима.

В.К.

Кредити нуде грејс период од годину дана. У првој години отплате фиксна каматна стопа износи 3,5 одсто, субвенција државе два одсто, каматна стопа за корисника износи 1,5 одсто. Од друге до шесте године фиксна каматна стопа је 3,5 одсто, субвенција државе два одсто, а каматна стопа за корисника 1,5 одсто. Након шесте године каматна стопа је варијабилна 3М/6М Еурибор + 2 одсто.

Кредити се одобравају са периодом отплате до 40 година, највише до 70. године живота. Вредност програма је 400 милиона евра, од чега помоћ државе износи око 130 милиона евра.

Овакав потез председника Вучића важан је не само за младе, већ доприноси и борби сваког родитеља да му дете остане у земљи, као и о борби за повратак из иностранства. 

Повећање плата и пензија, брига за сваког грађанина

Плате и пензије у Србији настављају тренд раста. Од 1. јануара на већа примања могу да рачунају и запослени у јавним службама, односно просветари, запослени у здравству и војсци. Плате просветних радника, с повећањем од 5,1 одсто у јавним службама, од јануара ће бити веће, у просеку за око 6.000 динара, док ће зараде запослених у здравству порасти и до 8.500 динара. Увећане плате на рачуне ће им лећи у фебруару.

С најновијим увећањем зараде, почетничка плата у просвети износиће 111.467 динара. Наставник са 30 година радног стажа у фебруару ће добити 132.670 динара. Наставници који су и разредне старешине на ове износе добијају још седам одсто, односно максимално око 8.000 динара.

Фото: Профимедиа

Такође, од јануара 2026. године просечна пензија у Србији повећана је за око 6.000 динара месечно, што значи додатних 72.000 динара током целе године.

Износ увећања зависио је од врсте пензије и нивоа примања, а раст пензија у последњих неколико година константно надмашује инфлацију, чиме се побољшава животни стандард најстаријих грађана.

Најниже пензије, попут пољопривредних, добили су најмање увећање. Пољопривредни пензионери, чија је просечна јунска пензија износила 21.786 динара, после увећања од 12% примаће 24.400 динара.

Пензионери из категорије запослених са најнижом пензијом од 27.711 динара добили су увећање од 3.325 динара, па нова пензија износи 31.037 динара.

На другом крају скале су пензије са највишим примањима: оне од 255.231 динара повећане су за 30.628 динара, што значи да је јануарски чек износио 285.859 динара.

У периоду јануар-октобар 2025. просечна пензија износила је 50.679 динара (432,5 евра). У поређењу са октобром претходне године, реални раст пензија износи 7,9%, док је у периоду јануар-октобар реални раст био 6,4%, што потврђује да пензије расту изнад нивоа инфлације.

У последње три године реални раст куповне моћи пензија износио је 8,7% у 2023., 15,1% у 2024., док је у периоду јануар-октобар 2025. реалан раст 6,4%.

Од 2018. до 2026. очекује се реални раст пензија од 54,3%, док је номинални раст предвиђен на 139,4%. Пензије у Србији тако континуирано расту и у реалном износу, а држава је од 2020. исплатила и око 650 евра једнократних давања за најстарије.

Препоручујемо

Политика

0 3

ДАЧИЋ РАСКРИНКАО ЛАЖИ БЛОКАДЕРА: Полиција је поступала високо професионално

21. 01. 2026. у 21:35

Политика

13 18

ПУКЛИ БЛОКАДЕРИ: Позвали на велики скуп у Београду, окупило се неколико њих

21. 01. 2026. у 20:43

Политика

15 18

"МИ ИГРАМО САМО У ЈЕДНОМ ТИМУ" Вучић: Поставићемо пет основних циљева

21. 01. 2026. у 20:10

Политика

11 22

"ПРЕД НАМА ЈЕ НОВА ЕРА" Вучић: Од сутра се историја пише другачије

21. 01. 2026. у 19:35 >> 20:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације