ОПАСНА ПОДВАЛА ХРВАТСКОГ НОВИНАРА: Откривамо шта заиста стоји иза Маргетићевих “докумената” о Сарајево сафарију

„Славко Алексић је неким својим саборцима оставио део архиве Новосарајевског четничког одреда, са упутствима да се та архива употреби у случају да се њему нешто деси.

Фото: Printscreen

Његови саборци су ми предали велики број различитих докумената који озбиљно инкриминишу Александра Вучића“ – ово је 25. јануара ове године објавио хрватски новинар Домагој Маргетић, тврдећи да поседује оригиналну документацију из ратног периода која доказује да је председник Србије Александар Вучић директно учествовао у организацији такозваног „Сарајево сафарија“, као „водич и пратилац страним гостима који су долазили на људске сафарије“.

Маргетић је до сада објавио неколико докумената за које тврди да потичу из архиве недавно преминулог четничког војводе Славка Алексића, бившег команданта Новосарајевског четничког одреда (НЧО), који је са својим саборцима са положаја на Јеврејском гробљу годинама терорисао грађане опкољеног Сарајева. Истраживање је детаљно анализирало документе које је објавио Маргетић – упоредили смо их са доказано аутентичним документима Новосарајевског четничког одреда који су коришћени у предметима пред Међународним трибуналом у Хагу и које је потписао Славко Алексић, као и са документима из других извора који су раније јавно објављивани. Анализа нас је недвосмислено довела до закључка да су документи које је протеклих дана објављивао Домагој Маргетић – фалсификати. У наставку текста то ћемо и аргументовати.

А ГДЕ ЈЕ ПЕЧАТ?

Славко Алексић је све наредбе, одлуке, захтеве упућиване команди и слично, као командант НЧО, писао и потписивао искључиво ћирилицом. Испод је документ који је Алексић упутио команди Трећег пешадијског батаљона Прве сарајевске моторизоване бригаде Војске Републике Српске (команданту Благоју Ковачевићу) 16. децембра 1993. године, у којем тражи да се за потребе јединице на Јеврејском гробљу обезбеди муниција. Овај документ је коришћен на суђењима Радовану Караџићу и Ратку Младићу у Хагу и на њему је видљив жиг Хашког трибунала.

У другом документу, датираном 28. септембра 1993. године, Алексић у име команде НЧО пише захвалницу Златку Новковићу, „српском добровољцу из Њујорка“, и додељује му чин четничког капетана. И овај документ је такође написан ћирилицом, као и сви остали које је Алексић потписивао.

За разлику од ових проверено аутентичних докумената, сви наводни документи Славка Алексића које је објавио Маргетић написани су латиницом. Једино је Алексићев потпис на дну документа ћирилички.

Ово је документ који је јуче објавио Домагој Маргетић, у којем Алексић наводно тражи од логистике одреда да се Александру Вучићу задужи пушка „паповка“.

Поред тога што су „документи“ које објављује Маргетић писани латиницом, лако је уочити још једну веома важну разлику – на свим оригиналним документима које је потписивао Славко Алексић налази се печат четничког одреда. На Маргетићевим документима – нема никаквог печата.

Додатне сумње у веродостојност докумената које је у јавност пласирао хрватски новинар изазива и сам потпис (хемијском оловком) Славка Алексића. Наиме, иако је сличан оном са аутентичних докумената, Алексићев потпис са Маргетићевих папира је необично изражајан и упечатљив, ако се узме у обзир да је реч о документима који су наводно настали пре више од три деценије.

Месец дана пре смрти, четнички војвода Алексић је у интервјуу за црногорску Борбу демантовао наводе Домагоја Маргетића о Вучићевом учешћу у „Сарајево сафарију“.

„Није тачно то што наводи усташки новинар Домагој Маргетић. Оптужују Вучића да је био добровољац код мене у јединици, то апсолутно није тачно. Одговорно тврдим да од тога нема ништа, ту нема ни кап истине. Никакви снајперисти, никакви страни плаћеници, јер су код мене у јединици били Руси, Грци, Бугари, па чак и неки Македонци, али то су православни добровољци. Али да се неко бавио снајперисањем, убијањем, то је ван памети“, тврдио је Алексић.

Алексић је навео и да „поуздано зна“ да су људски сафарији ипак организовани, али не у Сарајеву, већ у Мостару.

„У тај део подељеног Мостара који су држали Хрвати долазили су ти ловци, то се зна, који су тукли муслиманске цивиле, и децу и остале, у другом делу Мостара“, испричао је Алексић.

Без обзира на то да ли су његове тврдње истините или не, нејасно је зашто би Славко Алексић своју заоставштину поверио управо Домагоју Маргетићу, кога је називао „усташким новинаром“ и против кога је најављивао тужбе због клевете.

КО ЈЕ ДОМАГОЈ МАРГЕТИЋ

Почетком јуна 2023. године Домагој Маргетић је објавио да га је полиција Србије ухапсила на граничном прелазу Батровци.

„Полиција Србије ме је задржала и ухапсила и овде чекам разговор са неким ко треба да дође“, навео је Маргетић у видео-снимку који је објавио на мрежи X.

Додао је да је приведен јер је дан раније на друштвеним мрежама најавио да ће на промоцији своје књиге у Београду одржати и „презентацију документације добијене од Владимира Цвијана“.

Цвијан је био некадашњи високи функционер СНС-а и саветник председника Србије Александра Вучића. Преминуо је 2014. године, а јавност је за његову смрт сазнала скоро четири године касније, када је Више јавно тужилаштво у Београду објавило да је његово тело пронађено у Дунаву и да је наводно извршио самоубиство. Слично као у случају Славка Алексића, новинар Домагој Маргетић је пре неколико година тврдио да му је Цвијан у фебруару 2014. године у Београду дао УСБ уређај са сачуваних 8.342 странице документације и тајних списа које је намеравао да објави. Међутим, иако је Маргетић месецима бомбастично најављивао објављивање стотина страница из регистара које му је Цвијан наводно предао, а које су, према његовим речима, доказивале да је Цвијан убијен јер је намеравао да разоткрије дубоке криминалне везе, „мафијашке кланове“ и тајне договоре на релацији Београд–Загреб, до данас није потврђено да Маргетић заиста поседује такву документацију.

Маргетићева новинарска каријера обележена је бројним контроверзама. У јавности се први пут појавио почетком деведесетих година као млади јуришник ХДЗ-а и председник „Хрватске младежи Републике Хрватске“. За себе је тврдио да је био својеврсни „хрватски Шиндлер“, члан тајне специјалне службе која је спасавала Србе из неокупираних делова Хрватске, као и да је својевремено радио на склањању документације Ивана Крајачића Стеве, једног од најмоћнијих људи југословенског обавештајног апарата. Са ХДЗ-ом се формално разишао 1997. године и од тада је почео да се представља као независни истраживачки новинар, при чему је више пута безуспешно покушавао да се врати у политику.

У фебруару 2007. године Хашки трибунал га је осудио на три месеца затвора и новчану казну од 10.000 евра због непоштовања суда, јер је открио идентитет заштићених сведока у процесу против Тихомира Блашкића. Маргетић је и аутор књиге „Исламистички тероризам на југу Европе“, у којој је писао о деловању исламистичких терористичких организација у Босни и Херцеговини. Књигу је посветио Хрватима у БиХ и ратном злочинцу Дарију Кордићу.

Домагој Маргетић је више пута био физички нападнут. У нападу у Загребу 2014. године непознати нападач га је ударио бетонским блоком у главу и нанео му тешке телесне повреде. У јесен 2018. године започео је штрајк глађу који је трајао 44 дана, захтевајући да му се омогући увид „у све досијее које о њему поседује држава“, тврдећи да полиција није реаговала на његове пријаве о претњама смрћу, као и да га је супруга напустила због „лажи из параобавештајног подземља“. Након разговора са премијером Андрејем Пленковићем, прекинуо је штрајк глађу.

У јуну 2023. године Маргетић, који се раније изјашњавао као Јеврејин, поново је привукао пажњу јавности када је објавио да је у манастиру Тавна код Бијељине примио православну веру.

За грађане Сарајева који су преживели опсаду дугу 1.425 дана, сама информација да је Тужилаштво у Милану недавно отворило истрагу о такозваним „викенд-снајперистима“ отворила је бројне трауме и дубоко потиснута сећања. Прича која је отворена мора и да се затвори, а сви они који су учествовали у свакодневном снајперском терорисању цивила у главном граду БиХ, ако има правде, морали би коначно да одговарају. Међутим, објављивање докумената крајње сумњиве аутентичности у медијима и указивање поверења особама спорног кредибилитета, каква је Домагој Маргетић, не представља допринос расветљавању злочина – напротив. То компромитује жртве, релативизује одговорност починилаца и даје додатну муницију онима који годинама систематски раде на негирању и ревизији историјских чињеница о опсади Сарајева и агресији на Босну и Херцеговину.

istraga.ba

Препоручујемо

Политика

0 0

ШТА САДА ДА РАДЕ ИНСТИТУЦИЈЕ? Маргетићеве оптужбе против Вучића пале су на чињеницама

30. 01. 2026. у 22:07

Политика

0 0

"ДА СУ НАМ ОВАКВИ МИНИСТРИ, ГДЕ БИ НАМ КРАЈ БИО" Вучић: Ово је паметан човек

30. 01. 2026. у 22:06

Политика

0 4

"ДА ЛИ НЕКО ИМА АДРЕСУ МАМА СЛАВИЦЕ"? Вучић реагује на највиралнији видео снимак у Србији

30. 01. 2026. у 21:54

Политика

0 0

ДОМАЋИНСКИ! РЕЗЕРВЕ ЗЛАТА СРБИЈЕ НАЈВЕЋЕ У РЕГИОНУ: Десетоструко надмашујемо остале земље у региону

30. 01. 2026. у 21:17

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације