Блиски сусрет треће врсте
ДАНА 17.фебруара око 19 сати, враћао сам се са Дунавског кеја са својим псом из шетње.
Фото: Профимедиа
На моје чуђење видех саобраћајну полицију која је препречила Булевар Николе Тесле и усмеравала саобраћај у супротном смеру. У даљини видела се и чула граја и галама, већ добро препознатљива, када делују блокадери. Нисам имао намеру да се задржавам, већ мирно да пређем улицу, без саобраћаја, и одем кући.
Тада приметих две девојчице са капуљачама, не старије од 16-17 година, како цепају украсне паное са ограде градилишта, где је некад био хотел Југославија! Ни сам не знам зашто, скренух пар корака и питах их зашто то раде. Њихов одговор је био да оне УРЕЂУЈУ ДРЖАВУ! Уз тај коментар мени, нормално да је уследила и салва псовки. Само сам изговорио да то није начин, и да није лепо то шта раде, када ме је неко ударио у раме од позади и испред мене се створио један јуноша, вероватно још малолетан...Обратио се девојкама да могу несметано да цепају, да их он штити, да им он чува леђа, а док се мени претећи уносио у лице и два пута ме гурнуо, нормално уз псовке...Ја сам их посматрао...
Први пут сам био у ситуацији, да стојим овако близу испред ове деце, за коју не знам како бих их назвао. Довољно ми је било ових неколико тренутака да видим њихова изобличена лица, лица пуна мржње и беса, очи које као да нису биле људске, пре би се могли упоредити са искеженим крвожедним зверима.
Левом руком сам држао поводац мога пса, десна ми је била слободна. Ти делићи секунде били су као вечност док ми је кроз главу прострујало да сам ја рођени Дорћолац, од оца Дорћолца, високообразован, и дека три унука...Да ја ово доживљавам у мом Београду, а поред свега овога сам човек од крви и меса...
Једним мојим увежбаним ударцем дечко би био на земљи, са разбијеном јагодичном кошћу или носем, у најбољем случају.
Сабрао сам се , окренуо и уз такве салве псовки упућене једном маторцу, који далеко да је формални маторац, прошао поред саобраћајаца, пожелевши им срећан рад, и кренуо кући...
Док сам се враћао, размишљао сам, да су ови млади људи и сви њима слични у Србији, толико инструментализовани, да су као напујдани пси, жељни крви. Овај младић је желео да га ја ударим, јер он би постао херој, опозициони медији би имали случај, ја бих био ухапшен, моја породица би трпела.
Жао ми је ове омладине и десетине изгубљених генерација које неће имати шансе да се врате у нормални живот, јер за њих никакав ауторитет више не постоји. Зашто би они поштовали свог учитеља, професора, претпостављеног на послу, о родитељима и да не причам,вероватно су и они слични својој деци. Ипак на велику срећу, мала је скупина ових младих људи у Србији, јер њих друштвене мреже и медији увеличавају до неслућених бројева.
Седе налогодавци и идеолози, који користе ову децу као своје јуришнике не би ли срушили власт на улици, у својим кабинетима, а за омладину их баш брига, као и за њихову будућност.
Сваком нормалном грађанину Србије стало је до српске младости и можемо само да се надамо и желимо да се дозову памети и врате свом свакодневном животу...
БОНУС ВИДЕО:
Напад на страначке просторије СНС-а
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
"ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА" Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији
У ИНТЕРВЈУУ за црногорски "Дан", Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у СР Југославији, осврнуо се на ситуацију на Косову и Метохији.
15. 05. 2026. у 13:16
КРАЂА ВЕКА У НБА! Никола Јокић овакву неправду није заслужио, брука и срамота
НБА лига донела је одлуку о МВП играчу НБА лиге!
17. 05. 2026. у 16:04 >> 16:14
ФАРМЕР ОСТАВИО 5 КРАВА НА ПУСТОМ ОСТРВУ: 130 година касније научници нису могли да верују шта виде
ПРИЧА о пет крава остављених на изолованом острву Амстердам у Јужном океану прерасла је у једно од најнеобичнијих поглавља модерне биологије.
14. 05. 2026. у 14:24 >> 20:55
Коментари (15)