ВИДОЈКОВИЋ СЛАВИ „НЕЗАВИСНО КОСОВО“: Бесрамно ругање страдању Срба

ЧЕСТИТАЊЕ проглашења независности Косова није сатира, већ цинично исмевање страдања, отворено понижавање протераних и релативизација злочина над Србима.

Foto: Printskrin

Невиђени скандал на телевизији Нова С током још једне епизоде подкаста Добар, лош, зао оголио је до краја оно што Марко Видојковић већ годинама ради – систематско понижавање српских жртава, релативизацију злочина над Србима и отворени подсмех сопственој земљи. У том „хумору“, како га он назива, нема сатире. Има само цинизма и идеолошке хладноће према туђој патњи.

У разговору са Ненадом Кулачином, Видојковић је, без задршке и без трунке свести о последицама, „честитао“ дан проглашења такозване независности Косова и Метохије.

Док је Видојковић изговарао ове речи, Кулачин се смејао. Смех је био важан део поруке. Јер није поента само у изговореном, већ у тону – у исмевању трагедије која још траје.

За људе који су 1999. године бежали из својих кућа, за породице чији су чланови отети и убијени, за оне који и данас на Косову затичу разваљене цркве и прекопане гробове – ово није „духовито“.  Ово је бесрамно ругање жртвама, цинично исмевање страдања, отворено понижавање жртава, бестијално гажење бола, ругање над ранама које и даље крваре и које ће да крваре докле год нема правде за српски народ и српске жртве.

Видојковићев проблем није само политички став. Његов проблем је однос према жртвама. Годинама уназад, кроз опсесивно таргетирање председника Александра Вучића, он сву трагедију Косова своди на једну личност, као да историја не постоји, као да злочини ОВК нису документовани, као да егзодус више од 200.000 Срба никада није постојао. Тако се кривица премешта, а злочин релативизује. У том наративу, Срби испадају криви и када су убијани и када су протеривани.

Још горе, у Видојковићевом дискурсу ОВК добија ореол „логичне“ и „рационалне“ стране, док се Србија приказује као земља коју треба исмевати, понижавати и „превазићи“. „Срећно свима који славе, несрећно свима који су због тога сморени, али стварно, превазиђите више“, поручио је Видојковић. Та реченица је суштина његове „филозофије“: заборавите спаљене куће, заборавите отмице, заборавите децу која су одрастала у конвојима и енклавама – смејте се и идите даље.

Али постоје ствари које се не „превазилазе“. Не превазилазе се гробови који су оскрнављени. Не превазилазе се родитељи који и даље не знају где су им синови. Не превазилази се егзодус читавог народа.

Видојковић је и раније показивао презир према свему што је за већину грађана Србије свето, укључујући и Српску православну цркву, користећи увреде и гротескне конструкције које не служе критици, већ понижењу. И сваки пут образац је исти: шокирај, увреди, па се сакриј иза „слободе говора“.

Оно што овај случај чини посебно одвратним јесте тренутак и тема. Док се на Косову и Метохији и даље ломе крстови, док се повратници суочавају са притисцима, а злочини над Србима остају некажњени, Видојковић бира да слави, да се подсмева и да морализује са сигурне дистанце студија.

То није храброст. То није ни критика - то је бестијалност према сопственим жртвама.

И зато проблем није само у Марку Видојковићу као појединцу, већ у платформи која такав говор промовише и нормализује, у медијском простору у којем је дозвољено да се над српском трагедијом – смеје.

(24седам)

Препоручујемо

Политика

0 1

Састанак премијера Србије и Српске: Јачање сарадње и инфраструктурни пројекти

24. 04. 2026. у 12:32

Политика

0 0

Павков у Казахстану: Међународна организација за воду темељ одрживог управљања на глобалном нивоу

24. 04. 2026. у 11:46

Политика

0 10

Муслимански сафари на Вучића: Маргетић у Сарајеву опет шири лажи о председнику Србије

24. 04. 2026. у 11:42

Политика

0 15

Вучић саопштио сјајне вести: Са поносом саопштавам да смо управо поделили 6.645 кредита за младе за куповину станa (ВИДЕО)

24. 04. 2026. у 11:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације