РАКЕТЕ ПАРАВАН, ВАЖНО САМО ДА ЈЕ СРБИЈА МЕТА: Набавка кинеских пројектила изазвала хистерију у суседству и хибридни рат против Београда
НАБАВКА кинеских суперсоничних ракета у Србији поново је узбуркала политичко-безбедносне прилике у региону, па тако након што се Хрватска обратила НАТО због, како тврди, нарушавања равнотеже снага, сличну реторику преузима и Црна Гора, позивајући се на своје чланство у Алијанси као гарант безбедности.
Foto: Vikipedija
У међувремену, део медија у Босни и Херцеговини додатно подиже тензије оптужбама на рачун председника Србије, представљајући га као "Путиновог ученика" - па се чини да је у регионалној арени данас најважније да "мета" буде Србија него што се заиста мери домет ракета.
Још занимљивије, у први план све мање избија питање шта је тачно набављено, а све више - од кога. Јер, док би исто наоружање из западних арсенала вероватно било дочекано као легитимно јачање одбране, чињеница да долази из Кине и Русије претвара га у политички проблем првог реда.
Све пршти у Загребу
ПРЕДСЕДНИК Хрватске Зоран Милановић критиковао је министра одбране Ивана Анушића да је од премијера Андреја Пленковића "утајио" информацију о најновијем наоружању Србије иако је за то, као је сам признао, сазнао пре неколико месеци. Милановић је Пленковићу замерио и то што је тужакао Србију НАТО и поручио му да би кад већ "денунцира Србију, требало да раскине и сарадњу са Израелом, који Београду продаје оружје".
Први човек Сабора Гордан Јандроковић поручио им је да се уозбиље, јер је и ситуација "у суседству и свету озбиљна", и да уместо забаве, неодговорних изјава, јефтине унутрашњополитичке битке треба да седну, одговорно водимо политику и заштите интерес Хрватске.
Реакција из Брисела додатно је оголила суштину - Европска унија није улазила у техничке детаље самог наоружања, већ је поручила да Србија мора да прави "јасне стратешке изборе" на свом европском путу, уз упозорење да треба избегавати зависности које нису у складу са тим циљем. Другим речима, порука није била усмерена толико на ракете и на то што имају домет већи од 350 километара - што је највише и забринуло комшије - колико на њихов политички и геополитички контекст.
Поводом наоружавања Србије, из кабинета црногорског председника Јакова Милатовића саопштено је да је ова земља "део најјачег система колективне безбедности на свету, чиме су учвршћене њена безбедност и стабилност". Поручили су и да Црна Гора, уједно, негује добросуседске односе са свим земљама у окружењу, свесна да су међусобно поверење и сарадња кључни предуслови трајног мира и развоја.
Аналитичар и историчар Срђан Граовац каже, за "Новости", да иако су земље Запада, чланице НАТО, као и овај сам пакт увек става да поштују политику војне неутралности Србије, суштина је да су том политиком дубоко незадољни:
- Они желе да се Србија сврста на њихову страну и да на тај начин и геополитички и безбедносно заокруже читав овај простор као искључиво њихово двориште. Самим тим, свака информација да је Србија купила оружје од било које друге земље, а да није чланица НАТО, код њих изазива незадовољство, бес и нервозу, и то смо могли видети и сада.
Наш саговорник сматра да су сви притисци на Србију, који долазе не само из одређених западних центара моћи, већ и из регионалних, и те како синхронизовани.
Препоручујемо
ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)
ПРОЈЕКАТ Осмех Војводине обухвата изградњу 185 км брзе саобраћајнице, са 46 мостова и 34 надвожњака, чиме се смањује време путовања.
18. 03. 2026. у 09:30
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
КАДА СУ ЦВЕТАЛЕ ЛАЖИ: Моћ пропаганде у нашем добу - Лаж се прошири светом пре него што истина устане из кревета
Живимо у добу великих и малих лажи, али ако бисмо одговарали на питање да ли их је данас више него раније не би нам требало много размишљања.
18. 03. 2026. у 17:04
Коментари (0)