"АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ПРЕДВИЂА БУДУЋНОСТ" Британски Телеграф објавио текст о председнику Србије: Карактеришу га као Путинову пудлицу, али...

ЈЕДАН од најутицајнијих британских медија, Дневни Телеграф, објавио је текст о председнику Србије Александру Вучићу у ком је на ванредан начин описана његова политика, али и вештина предвиђања будућих догађаја на основу знања и огромног искуства, при чему је посебно наглашено и то шта је његова највећа брига.

Foto: Zoran Jovanovic

Текст с насловом "Српски председник Вучић је оцрњен као кремаљска пудлица - али стварност је сасвим другачија" написао је познати новинар Капил Комиреди, између осталог нагласивши и да српски медији уживају степен слободе на којем би јој позавидела, рецимо, Индија, најмногољуднија демократија у свету. 

- Постоји нешто благо зачуђујуће у вези са способношћу Александра Вучића да предвиђа будућност. Када сам се састао са српским председником у његовој канцеларији почетком фебруара, он је предвидео да ће се напад на Иран, када до њега дође, догодити пре краја месеца, и то у ситне сате једне суботе. Недељама касније, догађаји се одвијају углавном онако како је прорекао - почиње текст Комиреди. 

Потом појашњава како је Вучићева видовитост мање мистика, већ метод.

- Као страствени шахиста, он стрпљиво, опсесивно проучава политику, увек тражећи обрасце. Поседује, како један суседни балкански политичар примећује са дозом зависти, "невероватну способност да обрађује информације и уочава трендове" пре него што се појаве - наглашава Комиреди.

Фото: Принтсцреен

"Тензије су расле, а он..."

Даље у тексту он се осврће на претходну изузетно тешку годину за Србију, али и на то како је Вучић успео да превазиђе све изазове. 

- Вучић тада, одлучан да пројектује стабилност, није изгледао као угрожени насилник, већ као вођа који, са готово истрајношћу карактеристичном за јогине, чува свој унутрашњи ред од помаме око себе. Његов приоритет није био само да преживи превирања, већ да осигура да његово наслеђе не буде однето њима. Како су тензије расле, он је позвао на уздржаност, инсистирајући да су многи демонстранти били "добронамерни" и наложио је властима да не користе прекомерну силу. Међутим, ови уступци нису успели да смире демонстранте, који су наставили да спаљују канцеларију владајуће СНС странке у Новом Саду и настављају са захтевом за оставку председника и новим изборима - подсећа британски новинар. 

Чувени аутор Капил Комиреди затим у наставку текста истиче да "ако је циљ био да се Вучић сахрани, то није успело".

- Више од годину дана након почетка протеста, он је и даље најпопуларнији политичар у Србији. Према приватно нарученој анкети Ипсоса из јануара коју сам добио, да су избори одржани тада, Вучић би добио лавовски део гласова. Ова издржљивост је делимично производ деценије агресивне економске реконструкције. Када је Вучић ступио на дужност 2014. године, Србија је била фискални инвалид, са стопом незапослености од 21,3 процента; данас та бројка износи око 9 процената. У истом периоду, БДП је значајно порастао, са око 45 милијарди долара на преко 80 милијарди долара у 2024. години, и на путу је да премаши 100 милијарди долара у овој деценији - објашњава Комиреди. 

"Србија је с Вучићем процветала"

Он наводи да раст није само индустријски, већ и технолошки.

- Србија је процветала у регионално технолошко средиште: ИКТ сектор сада чини око 10 процената БДП-а, а извоз софтвера се приближио рекордних 4,5 милијарди долара у 2025. години. У октобру 2024. године, С&П Глобал је доделио Србији њен први инвестициони кредитни рејтинг - историјску прекретницу која је указала на стабилност глобалним тржиштима. Бирачи, посебно они ван великих градова, нису равнодушни према опипљивим добицима из протекле деценије: стотинама километара нових аутопутева и милијардама страних инвестиција које су преобликовале инфраструктуру и силуету земље. За становништво са живим сећањем на економску оскудицу, политичку нестабилност и ужас међусобног рата, ове чврсте чињенице су од великог значаја - закључује британски новинар. 

Сукоб на Блиском истоку је ова достигнућа, примећује новинар  Капил Комиреди, истакао у први план.

- На конференцији за новинаре у петак, Вучић је стао пред таблу и уверио нацију. Навео је резерве нафте и гаса у Србији довољне да се преживи недељама уколико дође до застоја. Срби за сада немају разлога за бригу јер, како је објаснио: "Када нисмо у кризи, спремамо се за кризу". Приметити да су демонстранти, далеко од тога да су једнобразно либерално-демократски, не значи заташкавање онога што је изазвало раздор. То је признавање чињенице којој се ретко поклања озбиљна пажња коју заслужује - наводи он. 

Истиче и чињеницу да је Вучић дочекан у Европи с одушевљењем. 

- Европљани су Вучића дочекали као обећавајућег реформатора када је 2014. године постављен на место премијера - истиче аутор. 

О односу са Русијом 

Ипак, додаје да председника Србије на Западу уобичајено карактеришу као Путинову пудлицу, али да је он у ствари био укључен у егзистенцијално такмичење како би извукао најважније органе српске државе из стиска Кремља.

- Вучићев изазов је био да уравнотежи привлачност Русије - коју Срби поштују као заштитницу своје нације - са својим настојањем да се она дубље интегрише у Европу. Ипак, оно што љути Европу није толико Вучићева наводна лојалност Русији - или чак његова репутација снажне владавине - колико његова способност да се носи са ривалством између Запада и Русије спроводећи политику вишестраног сврставања. Вучић није ни за Русију ни против Европе. Његове једине бриге су унапређење интереса Србије и очување њене аутономије. Код куће, међу његовим присталицама су и проевропски и проруски настројени, као и огорчени критичари Русије и они који Европу сматрају извором зла. У иностранству је био један од најенергичнијих раних европских инвеститора у снажним односима са Кином. Резултат тог напора: Србија привлачи 96% свих кинеских страних директних инвестиција на Западном Балкану. Недавно је Пекинг чак продао Србији наџвучне ракете по сниженој цени - појашњава британски новинар. 

Потом додаје како се на Србију на Западу често погрешно гледа као на оклеветану земљу. 

- У стварности, Србија је дом бурног плурализма, док српски медији уживају степен слободе којем би позавидела, рецимо, Индија, највећа демократија на свету. Либерални часопис попут српског недељника Време је реткост чак и у зрелим демократијама - закључује Капил Комиреди. 

Препоручујемо

Политика

0 0

РАСУЛО: Блокадери се "побише" међу собом (ВИДЕО)

23. 03. 2026. у 20:52

Политика

0 0

ВЛАДА ПРОДУЖИЛА УРЕДБУ: Цена деривата нафте ограничена још 150 дана

23. 03. 2026. у 20:15

Политика

0 0

СЕНАТОРКА КРАКСИ: Забринутост Срба на Косову реална, када закони отежавају живот - реч је о политичком питању

23. 03. 2026. у 20:04

Политика

0 12

ФАНТОМСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОБМАЊУЈЕ НАРОД, А ИМА НУЛА ЗАПОСЛЕНИХ И 1.000 ДИНАРА ПРОФИТА: Шолакови и Ђиласови медији се позивају на њих

23. 03. 2026. у 19:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације