СЕНАТОРКА КРАКСИ: Забринутост Срба на Косову реална, када закони отежавају живот - реч је о политичком питању

ИТАЛИЈАНСКА сенаторка и председница Одбора за спољне послове и одбрану у Сенату те земље Стефанија Кракси рекла је у интервјуу за Косово онлајн да је забринутост Срба на Косову поводом Закона о странцима реална, истакавши да се не ради о техничком проблему, већ о политичком питању.

Фото Косово онлине

Према њеним речима, ограничење приступа институцијама ствара ризик од „тихог расељавања“, због чега је, додаје, потребно пронаћи трајно решење засновано на поштовању основних права свих грађана.

Сенаторка Кракси је истака да ниједна административна норма не сме да се претвори у средство дисктиминатроског притиска на заједницу, наводећи да се сценарио расељавања и раста тензија мора спречити.

Како је навела, Западни Балкан је простор сусрета континената, култура и интереса, али нажалост и жариште нестабилности. За Италију, према њеним речима, Западни Балкан представља стратешки приоритет.

Кракси је у интервјуу за наш портал казала и да се безбедност на Балкану не гради против некога, већ унутар заједничког мултилатералног оквира.

*Недавно сте у Трсту, на министарском састанку поводом 30. годишњице Централно-европске иницијативе, рекли да би расељавање Срба са Косова представљало неуспех који се не сме дозволити. Тренутно су Срби на Косову забринути због закона који отежавају рад, боравак, образовање и здравствену заштиту. Какав је Ваш став о томе?

Ниједна административна норма не сме да се претвори у средство дискриминаторног притиска на једну заједницу. Када закони о боравку, раду, образовању и здравственој заштити, који утичу на свакодневни живот, почну да отежавају живот једној мањини, тада више није реч о „техничком“ проблему, већ о дубоко политичком питању. Забринутост Срба на Косову је реална и мора се решавати без двосмислености. Ако се ограничи приступ школама, болницама и основним услугама, ствара се плодно тло за тихо расељавање и раст тензија, што води даљој дестабилизацији. Такав сценарио мора бити спречен.

*Како се може спречити оно што неки називају „административним прогоном“ Срба на Косову?

Потребан је другачији приступ, заснован на свести о неодрживости свих мера које утичу на основна права људи. Потребно је улагати напоре у изградњу пута дијалога, избегавајући прилике за сукоб. Наравно, то је лакше рећи него спровести, али реалан ризик је трајна конфликтна ситуација. Такву перспективу народи овог региона, већ оптерећени деценијама бола, не заслужују.

*У Трсту сте такође поменули апел патријарха Порфирија упућен светским лидерима за заштиту Срба од расељавања. Међу тим лидерима је и премијерка Ђорђа Мелони. Каква је оријентација Италије према Западном Балкану?

Наша веза са балканским простором има вековне корене. То није само последица географске близине или историјских околности, већ и заједничког осећаја и способности да разумемо дубоке процесе који обликују тај регион. Балкан је простор сусрета континената, култура и интереса, али нажалост и жариште нестабилности. За Италију представља стратешки приоритет — геополитички разлози, чак и пре безбедносних, већ дуго указују на потребу за свеобухватним и структурисаним приступом региону. У том оквиру снажно подржавамо његов пут ка европским интеграцијама, уз чврсто инсистирање на принципима: заштита мањина, одбацивање сваке дискриминације и, у овом конкретном случају, подршка дијалогу између Београда и Приштине. Апел патријарха Порфирија треба посматрати као политички сигнал: питање Косова није затворено, и даље се на међународном нивоу доживљава као питање безбедности и права.

*Италијански војници су већ дуго део Мисије Кфора. Недавно су медији пренели да председник САД Доналд Трамп размишља да смањи број својих војника у Нато мисијама. У контексту нових ризика за Србе на Косову, сматрате ли да Италија треба да настави или чак појача своје присуство у случају делимичног повлачења САД?

Мисија Кфора свакако нема само симболичан значај, већ представља конкретан стуб стабилности. У тренутку када је регионална равнотежа крхка, сваки сигнал повлачења могао би се протумачити као корак уназад у динамици одвраћања. Наравно, свако разматрање мора бити у оквиру дијалога међу савезницима, али безбедност на Балкану се не може делегирати – она захтева директно ангажовање.

*Ускоро се навршава 27 година од почетка Нато бомбардовања тадашње СР Југославије. Каква су Ваша сећања на тај период и видите ли решење за окончање кризе на Косову?

Та 1999. година представљала је завршну страницу једног болног процеса који је обележио животе милиона људи, враћајући рат у срце Европе након пола века доминације логике биполарног супротстављања. Супротно надама, период који је уследио није донео трајни мир нити усмерио односе међу народима и државама ка слози. Не може се игнорисати сложеност околности које су навеле Нато на интервенцију, јер би то било непоштовање историјске истине. Али прошлост не сме бити изговор за садашњост. Обезбеђивање права сваке заједнице представља другу страну медаље мира.

*Приштина, Загреб и Тирана су недавно покренули трилатералну војну сарадњу, што је Београд окарактерисао као претњу по безбедност региона. Какав је став Одбора за спољне послове и одбрану италијанског сената?

Треба избегавати свако идеолошко тумачење. С једне стране, разумљива је забринутост Београда; с друге стране, сарадња међу државама сама по себи није претња ако остаје транспарентна и усмерена на одбрамбене циљеве. Проблем није сам споразум, већ контекст: висок ниво неповерења, нерешене тензије и перцепција окружености. У таквом окружењу и легитимне иницијативе могу имати дестабилизујуће ефекте. Став Италије је јасан: опрез, транспарентност и одбацивање сваке ескалације. Безбедност на Балкану не гради се против некога, већ унутар заједничког мултилатералног оквира.

(kosovo-online.com)

Препоручујемо

Политика

0 2

РАСУЛО: Блокадери се "побише" међу собом (ВИДЕО)

23. 03. 2026. у 20:52

Политика

0 0

ВЛАДА ПРОДУЖИЛА УРЕДБУ: Цена деривата нафте ограничена још 150 дана

23. 03. 2026. у 20:15

Политика

0 11

"АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ПРЕДВИЂА БУДУЋНОСТ" Британски Телеграф објавио текст о председнику Србије: Карактеришу га као Путинову пудлицу, али...

23. 03. 2026. у 19:51

Политика

0 12

ФАНТОМСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОБМАЊУЈЕ НАРОД, А ИМА НУЛА ЗАПОСЛЕНИХ И 1.000 ДИНАРА ПРОФИТА: Шолакови и Ђиласови медији се позивају на њих

23. 03. 2026. у 19:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације