"ПРИШТИНА СПРОВОДИ УБРЗАНУ МИЛИТАРИЗАЦИЈУ НА КИМ, ПОВЕЋАН РИЗИК ЗА БЕЗБЕДНОСТ" Министар Ђурић на седници Савета безбедности УН о КиМ

МИНИСТАР спољних послова Марко Ђурић поручио је на седници Савета безбедности УН о КиМ да се под политиком коју спроводи Аљбин Курти, Срби на Косову и Метохији све више обележавају као "други", њихов идентитет постаје разлог за живот у страху, као и да је посебно забрињавајуће што извештај УНМИК-а не помиње тихи, али упорни егзодус Срба.

Фото: Принтскрин

Министар спољних послова Марко Ђурић упозорио је данас на седници Савета безбедности УН на убрзани процес милитаризације коју Приштина спроводи на Косову и Метохији и поручио да се то не може посматрати као неутралан процес, јер се тиме мења безбедносна равнотежа, повећава неизвесност, али и ризик од ескалација.

Министар је истакао да је присутно јачање такозваних косовских безбедносних снага, праћено набавком модерног наоружања.

- Такав развој догађаја, посебно када се спроводи без транспарентности и без пуног поштовања међународних обавеза, подрива напоре за одржавање стабилности и доводи у питање кредибилитет постојећих безбедносних механизама.

Дозволите ми да стога будем јасан: КФОР мора да остане једино легитимно и кредибилно безбедносно присуство на терену, у потпуности у складу са својим мандатом - рекао је Ђурић на седници Савета безбедности УН на којој се разматра редован шестомесечни извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а.

Он је нагласио да у време растуће глобалне неизвесности и трансформације међународног поретка, крхка стабилност на Косову и Метохији не сме бити доведена у питање. "У таквим околностима, само КФОР може гарантовати безбедност на терену. У комбинацији са нетранспарентном сарадњом са одређеним актерима у региону, ови догађаји изазивају озбиљну забринутост.

Они прете да наруше постојеће аранжмане, укључујући Војно-технички споразум из Куманова, што директно утиче на стабилност на терену", казао је министар спољних послова. Ђурић истиче да улога КФОР-а, као примарног и кредибилног гаранта безбедности за све заједнице, остаје суштинска.

- Свакој дискусији о смањењу броја или капацитета мора се приступити са крајњим опрезом, јер преурањене промене могу дестабилизовати крхку равнотежу и охрабрити оне који желе да промене чињенице на терену силом или притисцима - поручио је Ђурић.

Министар је истакао да поред тешких безбедносних и животних услова, Србија мора да изрази посебну забринутост и због континуираног таргетирања српског културног и верског наслеђа.

- Скрнављење верских објеката и гробаља није само вандализам, већ директан напад на идентитет, достојанство и основна људска права. Дозволите ми да вам скренем пажњу на само један од многих инцидената, каменовање аутобуса који је превозио српске православне ходочаснике у Јужној Косовској Митровици у септембру 2025. године.

Ово није био случајан чин. Био је то циљани напад на појединце који користе своје основно право на слободу вероисповести - рекао је Ђурић.

Истиче да, када такви инциденти нису одговарајуће приказани, ризикујемо да изгубимо потпуно и тачно разумевање ситуације на терену.

- Очување хришћанског наслеђа на Косову и Метохији мора бити апсолутни приоритет за све. Континуирано таргетирање културног и верског наслеђа остаје дубоко забрињавајуће. Ово није вандализам, то је покушај брисања идентитета и континуитета.

Када се нападају цркве, када се скрнаве гробља, када су ходочасници мета, то поткопава сам суживот -  нагласио је Ђурић.

Фото: Принтскрин

Подсетио је да се недавни инциденти, укључујући провале у цркве и скрнављење гробова, надовезују на дуги образац уништених или оштећених православних локалитета од 1999. године.

- Наслеђе није само прошлост, оно се тиче будућег присуства заједница. Његова заштита је неопходна за изградњу поверења и помирење - поручио је Ђурић.

Ђурић је, током обраћања на седници где је представљен шестомесечни извештај УНМИК-а о ситуацији на КиМ, казао да је у веома кратком временском периоду, приближно 20 одсто српског становништва напустило Косово и Метохију услед притисака.

- То није статистика. То је егзодус. И наша је заједничка одговорност да га зауставимо. Сведоци смо стварности у којој је сам идентитет постао извор несигурности - истакао је

Ђурић и додао да се њихов идентитет користи као основ за ограничавање права косовских Срба, ограничавање њиховог кретања и таргетирање њихових домова, имовине и верских објеката. Како је навео, произвољна хапшења, напади и административни притисци нису изоловани инциденти, већ формирају систематски образац маргинализације који не можемо и не смемо игнорисати.

Уједињене нације, како је рекао, нису створене да би ћутале пред неправдом, већ је њихова улога да обезбеде поштовање међународног права и да заштите појединце и групе којима су ускраћена права. Управо из тог разлога, нагласио је Ђурић, оно што се данас дешава на Косову и Метохији није само регионално питање, већ је питање заједничке одговорности и тест кредибилитета међународног поретка.

- Чињенице су дубоко забрињавајуће. Само у 2025. години забележен је 137 етнички мотивисани инцидент. Од почетка ове године, нова хапшења и напади су се наставили. Ови догађаји не указују на случајност, већ на образац притисака и климу некажњивости -  нагласио је шеф српске дипломатије.

Како је додао, Срби се суочавају са ограничењима слободе кретања, произвољним хапшењима, нападима на њихову имовину и скрнављењем верских објеката. Напади на СПЦ погађају саму срж културног и духовног идентитета, рекао је Ђурић и додао да су посебно забрињавајући покушаји уласка у социјалне, здравствене и образовне установе, јер директно угрожавају основне функције неопходне за опстанак заједнице.

- Ограничења слободе кретања су системска, а не случајна - навео је шеф српске дипломатије и додао да је улаз на КиМ забрањен Милораду Арлову, познатом хуманитарцу из Бањалуке, али је и патријарху СПЦ спречено да посети седиште своје Цркве.

- Ово нису само административне препреке; оне представљају намерно сигнализирање да одређени идентитети нису добродошли или да подлежу условном одобрењу. Овде се не ради о процедури. Ради се о принципу. Ове акције шаљу поруку да су права условна, да идентитет одређује приступ и да чак и хуманитарни рад и верска дужност могу бити ометани - казао је Ђурић. Како је додао, само у 2025. години забележено је више од 130 етнички мотивисаних инцидената, а да су се од тада наставила хапшења, застрашивања и напади, а извештаји о физичким нападима, штети на имовини и вербалном узнемиравању трају и 2026. године.

Подсетио је на пуцњаву на српске дечаке у Штрпцу на православни Божић додајући да и даље ођекује тај инцидент управо зато што одговорност остаје нејасна и недовољно показана.

- Такви инциденти нарушавају не само индивидуалну безбедност већ и колективни осећај припадности читавих заједница. Истовремено, низ координисаних мера утицао је на свакодневни живот Срба - навео је Ђурић и додао да су међу тим мерама једнострана забрана српског динара, која нарушава основни економски живот и тера пензионере, породице и мала предузећа у неизвесност док се боре да приступе средствима или обављају свакодневне трансакције.

Ђурић је навео да се многи старији грађани сада суочавају са дугим путовањима до граничних подручја само да би примили своје пензије, претварајући оно што би требало да буде рутинска ствар у извор тешкоћа и понижења.

Према његовим речима, друга мера је систематски притисак на српске институције у здравству, образовању и социјалним службама, остављајући пацијенте без поуздане неге, а ученике несигурним у вези са континуитетом школовања на матерњем језику.

Трећа мера су хапшења која изазивају озбиљну забринутост у вези са правичним поступком и пропорционалношћу, а четврта је одузимање земљишта на северу за моноетничке базе специјалне полиције, често спроведено без транспарентности и ван договорених оквира. Ђурић је указао да то нису изоловане одлуке. Оне чине конзистентан образац притиска.

- Да би се разумео пуни утицај ових мера, мора се сагледати како оне утичу на свакодневни живот. Економска ограничења се претварају у неизвесност за породице и препреке за предузећа. Родитељи брину о издржавању своје деце; наставници и лекари виде да је њихова професионална будућност угрожена. Институционални притисак утиче на приступ здравственој заштити, образовању и социјалној заштити. Правна несигурност ствара страх и обесхрабрује повратак оних који су расељени - рекао је Ђурић.

Како је додао, за многе, то није питање политике - већ да ли могу нормално да живе, одгајају децу и остану у својим домовима.

- Када се основни услови за достојанствен живот наруше, људи одлазе – не по свом избору, већ из нужности. Ова постепена демографска промена, вођена сталним притиском, а не добровољном миграцијом, прети да фундаментално промени мултиетнички карактер Косова и Метохије. И то не погађа само Србе. Горанска заједница се суочава са све већом маргинализацијом. Бошњачка заједница је потиснута, уз све већу забринутост због тихе асимилације.

Када више заједница доживљава сличне притиске, ово постаје структурно питање које угрожава саму основу суживота - навео је шеф српске дипломатије.

Према његовим речима, у протеклих шест месеци, ситуација се само додатно погоршала, а уместо напретка ка нормализацији, сведоци смо догађаја који продубљују неповерење и интензивирају несигурност.

- Овим се намеће суштинско питање: какву будућност можемо очекивати у друштву у којем су људи мета због тога ко су и где правде нема? Без одговорности не може бити поверења. Без поверења нема стабилности. А без стабилности нема трајног мира - казао је Ђурић.

Препоручујемо

Политика

0 0

ОГЛАСИО СЕ СОРЕНСЕН НАКОН САСТАНАКА У БЕОГРАДУ: Постигнут напредак у разговорима са Вучићем и Петковићем

09. 04. 2026. у 16:29

Политика

0 24

"ЈЕДНОСТРАНЕ МЕРЕ ПРИШТИНЕ СТВАРАЈУ ОЗБИЉАН ПРИТИСАК НА СРПСКИ НАРОД": Вучић са Соренсеном о кључним питањима за односе у региону (ФОТО)

09. 04. 2026. у 11:43

Политика

0 24

ВУЧИЋ СА СОРЕНСЕНОМ: Наставак дијалога и положај српског народа на Косову и Метохији главне теме (ФОТО)

09. 04. 2026. у 10:37

Политика

0 15

ВУЧИЋ ДАНАС НА ВАЖНОМ САСТАНКУ: Састаје се са специјалним изаслаником Европске уније за дијалог Београда и Приштине Петером Соренсеном

09. 04. 2026. у 09:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације