Антић за "Новости" о срозавању Универзитета под палицом Ђокића: Бавио се политиком, а не проблемима - он је симбол процеса самоуништења

ПРОФ. др Чедомир Антић коментарисао је за "Новости" пад Универзитета у Београду на ГЛОБАЛ 2000 листи у периоду од 2021. до 2025. године, током мандата политичара Владана Ђокића, који врши функцију ректора. Од 2021. године, када је Ђокић преузео функцију ректора, Универзитет у Београду бележи континуирани пад.

S.S./ATAImages

Те 2021. године Универзитет се налазио на 348. месту, исту позицију задржао је и 2022, да би 2023. пао на 362. место, 2024. на 376, а 2025. на 387. позицију, што је уједно и најлошији резултат од 2018. године.

Проф. Чедомир Антић анализирао је за "Новости" узроке оваквог тренда и шири контекст позиционирања домаћег високог образовања на међународним листама.

- Владан Ђокић је, пре свега, професор и ректор Београдског универзитета и он не би требало да се бави политиком. Ректори према нашим законима немају велику моћ и утицај; они пре свега имају велику част - да бране универзитет. А како је професор Ђокић деловао у односу на ту част коју је имао и има још увек, видели смо. Он се више бавио спољном политиком и разговорима са европским комесарима, него са својим професорима, посебно са онима који нису његови истомишљеници, који сматрају да је прекршио закон и Устав ове земље. Није се бавио проблемима које је имао и има Универзитет - рекао је Антић.

TANJUG/MILOŠ MILIVOJEVIĆ/ b

Подсећа да београдски Универзитет званично није радио скоро једну школску годину.

- Незванично, није радио и дуже. То је јако лоше и то ће за један систем имати велике последице. Ми нисмо могли да пошаљемо 450 до 500 наших дипломаца на пост-дипломске студије јер је испис оцена требало да буде извршен у јануару и фебруару 2025. године. Видели смо статистику која не оспорава чак ни ноторни лист "Данас", а то је да 11.000 студената који су могли да дипломирају 2024. и 2025. године нису дипломирали. Да не спомињемо колико ће дисконтинуитет у раду и настави утицати деценијама унапред на читаву једну генерацију, можда и на неколико генерација оних који су у то време били на кључним годинама студија. Е сад, како је један Универзитет ушао у политику само зато да би подржао једну тајну организацију и да би направио једну листу која је углавном грађанска, а не студентска, и да би изнедрио једног политичара који је један у низу оних које један део грађана види као фаворита на изборима? То није вредно, а ни довољно да би била поднета једна оваква жртва универзитета. Тако да мислим да је ректор, иако нема велика овлашћења, симбол једног процеса у који су београдски универзитет и остали универзитети у Србији ушли одавно, а то је процес самоуништења - казао је проф. Антић.

Проф. Чедомир Антић је оценио да је реч о систему који већ деценијама није реформисан и који је, како је навео, остао „мастодонт“ са снажном самоуправом без одговорности, што по његовом мишљењу утиче на његово лошије позиционирање на међународним листама.

- Универзитет у Београду (али и остали универзитети у Србији) је остао један мастодонт у којем постоји једна самоуправа која хоће велику моћ без икакве одговорности, и то све води ка томе да се Београдски универзитет, захваљујући величини и чињеници да нема озбиљне алтернативе у земљи, котира лоше на разним листама. Наш Универзитет у Београду је јединствен у Европи и Региону, и велика је штета за Србију што се све ово догађа. Можда неко жели да нас увери да је бесмислено очекивати да Србија има нешто што не постоји нигде у Европи, а ни у Хрватској, Босни, Македонији... За мене је Ђокићево деловање више симптом него узрок, јер ова ситуацији постоји одавно, још од 90-их година прошлог века. Тада нисмо могли ништа да урадимо јер смо имали ратове и санкције, али после 2000. године смо могли, а нисмо - рекао је Антић.

Коментаришући ситуацију на Универзитету, Антић је рекао да је она сигнал за озбиљне реформе, али и које би конкретне промене требало спровести.

- Мислим да је јако тешко извршити ту реформу, зато што универзитет није ни фабрика, ни јавно предузеће, па да ви можете да правите неке алтернативе. Ко год да буде на власти мораће да заинтересује већинскии део професора за озбиљне реформе. Ја ћу подсетити да на београдском универзитету данас имамо дупло више професора него пре 30 година и за трећину више студената. Иако грађана Србије има мање, ако не рачунамо Косово и Метохију, дакле без Космета има нас мање за милион у раздобљу од 30-ак година. Тако да је то нешто што мора да се узме у обзир. Такође, мењали су се и начин устројства универзитета, и технологије, и потребно је мало више тржишта, не може професорима универзитета да то буде посао под Б или под В, а да под А буду службеници или страних НВО или страних компанија, као што имамо случај професора који су врхунски стручњаци и то јако лепо продају, а имају сигруност тиме што су професори универзитета - рекао је Антић.

A.K./ATAImages

Додао је да би била грешка да се од стране Владе донесе закон који би довео 10 или 15 хиљада најобразованијих људи у Србији у ситуацију да се одупиру том закону "тврдећи да је то казна због блокада".

- Мислим да прво треба у потпуности реконструисати систем, професори морају да се определе да ли желе либерално или државно решење. Ако желе државно решење, онда држава поставља декане, продекане, професори имају аутономију у свом раду, али онда постоје начини да се проверава њихов рад. Није реч о томе да ли неко тврди да има бога или не - то је његово право, право на лично мишљење. Овде је реч о томе да ли неко ради свој посао или не ради. Да ли неко ради два сата месечно, а његове колеге раде 23 сата недељно. Колеге у Британији раде 23 сата седмично са студентима. Да ли је неко професор или се бави политиком? А има таквих људи. Да ли негде постоји више од половине редовних професора, а на Западу, на пример, имате само 10 одсто редовних професора. Да ли очекују да им држава исплати плату иако не раде. Ту има врло озбиљних питања која треба поставити и која задиру у саму срж функционисања наше државе. После блокада поставља се питање да ли било ко мора да ради или не, јер ће свакако добити плату. Неко може да каже: "Извините, ја нећу да радим." Или: "Ја нећу да возим, нећу да пустим некога да пређе преко моста", јер зна да ће добити плату - истакао је наш саговорник.

Потом је додао:

- Ако би се професори определили за либерални концепт, то би значило да би држава могла да делу универзитета омогући приватизацију. Друго, морао би да се среди финансијски сектор. Не може приватни универзитет да купи кућу на Азурној обали. То не иде. Те ствари би морале да се регулишу. Трећа ствар, мора да буде омогућено отварање страних универзитета. Мора да се разбије тај монопол који постоји сада на једном или неколико унивезитета који потичу са једног - рекао је Антић.

Такође је истакао да мора да се забрани страначка политика на универзитету.

- Нажалост, универзитет је данас део једне партије. Ректор Ђокић користи универзитет као своју будућу партију по директиви 134-025, по којој је априла 2025. године изнесен блокадерски програм, односно овог студенског култа. Ми смо видели да они доживљавају универзитете у Србији као крила једне партије, а Универзитет у Новом Пазару као мањинску листу. Дакле, они су у Србији направили Савез комуниста. С тим што је тај Савез имао неки програм, неку политику, ови немају ништа. Ово се дуго спремало, мало по мало, тестирало се. Србија је врло често предмет експеримента. То мора да се уреди неким концензусом - предложио је Антић.

Коментаришући најаве премијера Мацута да ће разговарати са представницима високошколских установа, као и најаве министра Станковића да ће се спроводити интензивне инспекције, Антић је рекао да ту треба бити опрезан, "да не дођемо у ситуацију као 1998. године, кад је Милошевић хтео да казни универзитет и направио је један парадржавни пуч у универзитету".

- Нама треба модеран универзитет, ванстраначки, надстраначки, компетитиван... Ми не треба да имитирамо по сваку цену енглески, француски, амерички универзитет, али треба да од њих узмемо оно што је добро и што је у складу са нашим потребама. Треба да видимо које су мане универзитета у Хрватској или Црној Гори и да направимо боље. И, ако је неко крив, изволите - није срамота ни робијати ако си крив. Универзитет мора да се леге артис реформише. И да дозволе полицији да истражи смрт студенткиње. А не да пет белгијских универзитета буде против тога, од којих четири није признало геноцид у Конгу. Какви су то људи... - закључио је проф. Чедомир Антић.

Препоручујемо

Политика

0 2

Милан Кнежевић: Тражићемо повлачење одлуке Црне Горе о признању тзв. Косова

16. 04. 2026. у 15:38

Политика

0 0

Први дан "преко океана" и већ му недостајем: Синиша Мали одговорио Душану Никезића

16. 04. 2026. у 15:23

Политика

0 0

Новинарима Н1 ништа није свето: Срамно понашање према министарки - Милица Ђурђевић Стаменковски им све објаснила (ВИДЕО)

16. 04. 2026. у 14:46

Политика

0 0

Динић шокирао изјавом о "фашизму“, а шта је са насиљем, уништавањем и хаосом који праве блокадери?!

16. 04. 2026. у 14:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације