НА ЧЕМУ СЕ ЗАПРАВО ЗАСНИВА ПОЛИТИКА БЛОКАДЕРА? Овај снимак можда даје најјаснији одговор
АКО је политика представљање идеја, вредности и визије друштва, онда се поставља питање – шта је заправо политички модел који нуде блокадери? Јер оно што грађани месецима гледају на терену и оно што се може видети на бројним снимцима све мање личи на политичку борбу идејама, а све више на логику притиска, провокације и стварања конфликта.
Фото: Принтскрин
Док њихови политички противници организују скупове, представљају своје поруке и покушавају да придобију подршку грађана на начин који је уобичајен за политички живот, одговор блокадера долази кроз сасвим другачији образац – провоцирање, гурање, превртање контејнера, покушаје саботирања скупова, звиждуке, урлање, увреде, претње и различите облике агресивног притиска. Све то може да се види и на снимцима који круже друштвеним мрежама.
Међутим, образац се, према том виђењу, ту не завршава.
Јер оног тренутка када неко пружи отпор таквом понашању или покаже да више није спреман да трпи притисак, наступа потпуно друга фаза – креће кукњава по друштвеним мрежама, деле се исечци без ширег контекста, организује се дигитална мобилизација, пумпа се наратив о угрожености и креира атмосфера јавног линча према свима који нису на истој страни.
Посебан парадокс јесте што управо они који највише говоре о тензијама у друштву су управо ти који их сами подижу. Док јавно упозоравају да је атмосфера опасна и да друштво клизи у сукобе, са друге стране могу се чути поруке које звуче потпуно супротно – поруке које не позивају на смиривање него на наставак притиска: "Немој да је неко спустио тензије!". Отуда и питање које се све чешће поставља међу грађанима: како неко може истовремено да упозорава на тензије и да их подстиче?
Још озбиљније питање јесте – ко је блокадере убедио да могу да раде шта год пожеле без икаквих последица?
Ако се неко позива на демократију, онда би први морао да прихвати њена основна правила. Демократија подразумева право да постоји другачије мишљење. Подразумева да неко има право да подржава власт, као што други имају право да буду опозиција. Подразумева да нико нема монопол ни на улицу, ни на институције, ни на моралну супериорност.
А када се као политичка порука шаље да треба забранити рад, отежати свакодневни живот или вршити притисак на свакога ко подржава легитимно изабрану власт, онда грађани имају право да питају – одакле некоме право да одлучује ко сме да ради, ко сме да се креће и ко сме да мисли другачије?
Јер политичка борба престаје да буде демократска оног тренутка када се од надметања идеја претвори у покушај застрашивања сопственог народа.
(24седам)
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ТРАМП ПОТПИСАО НАРЕДБУ 13219: "Дејтонски споразум и Резолуција 1244 се морају поштовати"
ПРЕДСЕДНИК Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп продужио је данас ванредно стање на националном нивоу у вези са Западним Балканом, у складу са Законом о међународним ванредним економским овлашћењима, објављено је данас на сајту Федералног регистра САД.
24. 06. 2026. у 17:38 >> 17:45
УДАРНО: Зеленски тврди да је Лукашенко прихватио ултиматум
КОМУНИКАЦИОНА опрема за коју Украјина тврди да је помагала у подршци руским нападима дронова са територије Белорусије престала је да ради, рекао је председник Украјине Владимир Зеленски новинарима данас, неколико дана након што је издао ултиматум белоруском председнику Александру Лукашенку.
24. 06. 2026. у 18:41
УМРЛА ЈЕ У БОЛОВИМА, У 47. ГОДИНИ Њену смрт Милош никада неће прежалити: "Болест је брзо напредовала"
"БОЛЕСТ је брзо напредовала. За само седам година она је легла у кревет и била је непокретна до смрти."
25. 06. 2026. у 10:29
Коментари (0)