Политика

МОЋАН ТЕКСТ: Овако један од најутицајнијих кинеских медија види посету председника Вучића Кини

В. Н.

27. 05. 2026. у 12:21

Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

"CAIXIN" је један од најутицајнијих економских и пословних медија у Кини, често поређен са комбинацијом Блумберга и Финаншел Тајмса за кинеско тржиште. Познати су по озбиљним анализама економије, инвестиција, геополитике и кинеских компанија. Велика је част што се један овакав медиј бави историјском посетом председника Александра Вучића Кини.

МОЋАН ТЕКСТ: Овако један од најутицајнијих кинеских медија види посету председника Вучића Кини

Текст преносимо у целости:

"Кинеско-српски заокрет ка високим технологијама — од мостова до робота

Када је председник Србије Александар Вучић стигао у Пекинг 24. маја у четвородневну државну посету, са собом није донео само традиционалну дипломатску добру вољу. Очекује се да ће бити потписано више од 30 споразума који ће обезбедити приближно милијарду евра нових кинеских инвестиционих обавеза. Међутим, прави значај Вучићеве посете не лежи у самим бројкама, већ у природи тих послова.

Годинама је кинеско економско присуство у Србији — као и у великом делу света у развоју — било дефинисано традиционалном инфраструктуром и експлоатацијом ресурса. Сада се та парадигма мења. Пекинг и Београд унапређују своје „челично пријатељство“ преусмеравањем фокуса ка високотехнолошкој производњи и напредним технологијама, чиме означавају нову фазу прагматичне сарадње Кине и Европе.

Најупадљивији симбол ове транзиције јесте пројекат хуманоидних робота у српском граду Шапцу. Пројекат предводе шангајска компанија Зхиyуан Роботицс и произвођач ауто-делова Минтх Гроуп, а иницијатива је привукла Вучићеву пажњу још у фебруару. Након демонстрације производа, Вучић је оценио да би овај подухват могао постати једна од највећих инвестиција у историји Србије.

Уз почетно улагање од 100 милиона евра, планирано је да погон у Шапцу формално почне са радом средином 2026. године. Амбициозни пројекат такође предвиђа изградњу до 50 „дата фацторy“ центара између 2026. и 2030. године. Уколико пројекат успе, Србија би могла постати кључни европски центар за индустрију хуманоидне роботике, са применом од кућне асистенције и помоћи особама са инвалидитетом до граничне безбедности. То представља огроман искорак у односу на путеве и мостове који су раније доминирали билатералном сарадњом, стављајући индустрије будућности и паметну економију у само средиште односа две земље.

Истовремено, кинески произвођачи аутомобила користе јединствену геополитичку позицију Србије како би одговорили на све непријатељскије трговинско окружење у Европи. Заједничко предузеће кинеске компаније Јианглинг Моторс Цорпоратион Гроуп и француског Ренаулт — познато као ЈМЕВ — успоставља фабрику у Сремској Митровици. Са почетним годишњим капацитетом од 3.000 до 5.000 возила, очекује се да први аутомобили сиђу са производне траке до краја 2026. године.

Стратешки значај фабрике ЈМЕВ превазилази традиционалну аутомобилску производњу. Користећи Споразум о слободној трговини између Кине и Србије, као и бесцарински приступ Србије тржишту Европске уније, кинески произвођачи електричних возила могу ефикасно заобићи трговинске баријере које тренутно подиже Брисел. Производна база у Србији омогућава тим компанијама локализацију производње и боље прилагођавање захтевима европског тржишта.

Овај технолошки заокрет мења саму структуру кинеско-српског партнерства. Раније је заштитни знак тог односа била индустријска синергија, оличена у томе што је кинеска компанија ХБИС Гроуп преузела и ревитализовала посрнулу железару у Смедереву. Нови талас улагања у високотехнолошку производњу подиже ту сарадњу на виши ниво у оквиру глобалног ланца вредности.

За Србију, кинески капитал више није само питање финансирања тешке индустрије. Он постаје катализатор индустријске модернизације, који помаже ублажавању домаћег недостатка радне снаге и истовремено гради суверене капацитете у напредној производњи. За Кину, Србија учвршћује своју улогу незаобилазне стратешке тачке уласка у Европу. Док европске владе све више инсистирају на локализованој производњи и безбедности ланаца снабдевања, Србија кинеским компанијама нуди флексибилно уточиште за индустријско позиционирање и технолошко тестирање.

Традиционални модел „кинески капитал плус кинески инжењеринг“ убрзано еволуира у нову формулу: кинеска технологија плус географска предност Србије плус европско тржиште. Ова промена обезбеђује обострано користан однос. Србији доноси веће економске користи, док кинеским компанијама пружа модел за одрживо ширење у Европи.

Ова стратешка еволуција одвија се у контексту агресивне политике Европске уније познате као „де-рискинг“. Од пооштравања контроле страних директних инвестиција, преко антисубвенцијских истрага против кинеских електричних возила, до увођења Механизма за угљенично прилагођавање на границама (ЦБАМ), Брисел ствара веома захтеван регулаторни оквир за кинеске компаније.

У таквом окружењу, кинеско-српско партнерство представља прагматично заобилазно решење. Комбиновањем кинеске технологије са географским положајем Србије — земље која није чланица ЕУ, али је снажно интегрисана са европским тржиштем — Пекинг је створио важну тампон-зону. Пројекти попут фабрике роботике у Шапцу и погона ЈМЕВ имају висок ниво локализације, што може ублажити европску забринутост због монтажних погона са малим локалним учешћем. У поређењу са моделом директног извоза, укључивање кинеске производње у локални европски ланац снабдевања знатно је прихватљивије регионалним тржиштима.

Вучић је отворено критиковао западни протекционизам, позивајући Европу да се не затвара према свету. Недавно је изјавио да ЕУ треба да одбаци страх и сумњу према Кини, истичући да разумна политика 21. века подразумева сарадњу са свим великим глобалним актерима. Његова реторика указује на то да поједине европске земље одбацују логику конфронтације са Пекингом по принципу „нулта сума“, те уместо тога покушавају да пронађу равнотежу између безбедносних питања и економске реалности.

Наравно, изазови остају. Партнерство ће морати да се прилагоди све строжим правилима Европске уније и забринутости појединих држава чланица због конкуренције. Ипак, уколико ове високотехнолошке иницијативе донесу конкретне резултате — попут отварања радних места, трансфера технологије и индустријске модернизације — оне ће представљати снажан доказ да прагматична, тржишно заснована сарадња између Кине и Европе није само могућа, већ и неопходна.

Ћиу Липинг је виши истраживач Института за економску и трговинску сарадњу Централне и Источне Европе при Универзитету Нингбо. Ћиан Хао је специјални истраживач истог института".

БОНУС ВИДЕО: ВИ СТЕ БЛАГО СРБИЈЕ: Порука председника Вучића Србима који су дошли у Кину да уче о роботима