СРБИЈА ИЗМЕЂУ ТРИ СВЕТСКЕ СИЛЕ: Што је Вучић јачи у свету, то је већа нервоза у региону!

АКО бисте прочитали вест да је председник земље која није ни светска сила, ни нуклеарна суперсила, нити чланица Г7, био неколико дана у Пекингу на позив кинеског председника Си Ђинпинга, а затим крајем исте недеље чули да га је јавно цитирао председник Сједињених Држава Доналд Трамп, вероватно бисте закључили да је реч о политичару са озбиљном међународном репутацијом.

Фото: Инстаграм/avucic

Светски медији би вероватно анализирали његов дипломатски положај, политичку тежину и способност да одржава комуникацију са најважнијим центрима моћи на планети. Вероватно би га назвали државником. И говорили би о његовом међународном утицају. Логично је да би га представили као лидера који успева да води своју земљу кроз сложене геополитичке околности.

Тај изузетак се зове Александар Вучић. А та земља се зове Србија. Јер када је у питању Вучић, правила која важе за све остале политичаре као да престају да постоје.

Тада чињенице постају мање важне од политичких жеља његових противника, а стварност се често покушава заменити пропагандним конструкцијама које немају много везе са стварним стањем ствари. И управо зато данас сведочимо једној од највећих политичких и медијских контрадикција у региону.

ЧИЊЕНИЦЕ ГОВОРЕ ЈЕДНО, НАРАТИВ ДРУГО

Није ствар у политичким симпатијама или антипатијама. Није ствар у томе да ли неко подржава или не подржава Александра Вучића. Ствар је много једноставнија. Постоје чињенице.

А чињенице показују да је председник Србије данас један од ретких европских лидера који истовремено одржава комуникацију са Вашингтоном, Москвом и Пекингом. То није мала ствар. Напротив.

У време када је свет подељенији него икада од краја Хладног рата, могућност разговора са три највећа глобална центра моћи представља озбиљан политички капитал.

Док су многи европски лидери затворени у јединствени геополитички оквир, Србија покушава да води политику која јој омогућава комуникацију са свима. Таква позиција није лака. Она подразумева сталне притиске, захтеве и очекивања са различитих страна.

Али управо зато има посебну тежину.

Јер је много лакше бити део једног блока него истовремено одржавати односе са више супротстављених центара моћи.

СРБИЈА НИЈЕ ВЕЛИКА СИЛА, АЛИ НИЈЕ НИ НЕВАЖНА ДРЖАВА.

Један од разлога зашто се често покушавају минимизирати успеси српске дипломатије јесте чињеница да одређени политички и медијски кругови не могу да прихвате промењену позицију Србије у међународним односима.

Србија није Немачка. Није Француска. Није Кина. Није Русија. Није Америка.

Али управо зато је његов међународни положај још занимљивији.

Јер када једну средње велику земљу приме најутицајнији лидери света, то показује да она има одређену политичку тежину.

Ниједна велика сила не улаже време и политички капитал у неважне адресе.

То је основно правило међународних односа.

Си Ђинпинг не бира своје саговорнике насумично.

Доналд Трамп не цитира политичке противнике случајно.

Није случајно што Владимир Путин одржава контакте са европским лидерима.

У свету геополитике нема случајности. Постоје интереси.

И чињеница да Србија данас успева да остане релевантан саговорник на свим важним адресама говори више него хиљаде политичких коментара.

ЗАШТО ЈЕ ВУЧИЋ ПРОБЛЕМ?

Ту долазимо до поенте. Проблем за одређене медијске и политичке структуре није у томе што Вучић нема међународни углед.

Напротив.

Проблем је управо у томе што постоји. Јер је много теже одржати наратив о наводној изолацији Србије када председника те земље примају најмоћнији људи на свету.

Много је теже говорити о безначајности када се врата Пекинга, Москве и Вашингтона истовремено отварају за једног политичара.

Много је теже убедити јавност да је неко маргинална фигура када се њихови састанци и изјаве прате у највећим светским центрима.

Због тога се често прибегава другој стратегији.

Ако се чињенице не могу оспорити, онда се покушава оспорити особа.

Ако се међународни положај Србије не може оспорити, онда се покушава криминализовати њен председник.

Ако се дипломатски резултати не могу оспорити, онда се ствара наратив који има мало везе са стварношћу.

ПОЛИТИКА БАЛАНСИРАЊА

Једна од ствари која се највише замера Вучићу јесте управо оно што му је донело највећи међународни значај.

1. Србија није увела санкције Русији.

2. Истовремено, одржава односе са Европском унијом.

3. Сарађује са Кином.

4. Развија односе са Сједињеним Америчким Државама.

За неке, то је недостатак јасне посвећености.

За друге, то је вођење независне државне политике.

Међутим, без обзира на политичке ставове, резултат је видљив.

Србија је успела да одржи комуникацију са свим релевантним међународним актерима.

А то је данас реткост чак и међу много већим земљама.

КАКО ИЗГЛЕДА ВОЂА АКО ВУЧИЋ НИЈЕ ВОЂА?

И овде долазимо до питања које се само намеће.

Ако председник земље кога примају Си Ђинпинг, Владимир Путин и Доналд Трамп није лидер, ко је онда?

Ако политичар чије се изјаве анализирају у најважнијим светским центрима није релевантан, ко јесте?

Ако није важна земља која успева да разговара са свим глобалним силама, која јесте?

Наравно, нико није изнад критике. Наравно, свака влада има своје грешке. Наравно, постоје легитимна политичка неслагања.

Али постоји граница између критике и порицања стварности.

А реалност је да је Александар Вучић данас један од најпрепознатљивијих политичких лидера у југоисточној Европи и вероватно политичар са највећим међународним контактима у региону.

ПРОБЛЕМ НИЈЕ У ВУЧИЋУ, ВЕЋ У ОГЛЕДАЛУ

Можда је зато цела прича на крају мање говори о Вучићу, а много више о његовим критичарима.

Јер није тешко напасти човека који је свакодневно изложен политичким нападима.

Много је теже објаснити зашто га добијају најмоћнији људи на свету.

Није тешко написати наслов о наводној изолацији Србије.

Много је теже објаснити његово присуство на најважнијим међународним адресама.

Није тешко изазвати вођу.

Много је теже објаснити зашто га поштују они који одлучују о судбини савременог света.

Дакле, на крају се цела прича своди на једноставно питање:

Ако председник Србије, земље са нешто више од шест милиона становника, разговара са Пекингом, Москвом и Вашингтоном у истом политичком тренутку, а неки медији га и даље представљају као неважног и непожељног политичара, онда проблем можда није Александар Вучић.

Можда је проблем у томе што чињенице тврдоглаво одбијају да се уклопе у наратив.

(Борба.Ме)

БОНУС ВИДЕО:

РОБОТИ СТИЖУ У СРБИЈУ: Вучић о значају ове кинеске фабрике која ће бити и у нашој земљи

Препоручујемо

Политика

0 35

ПОСЛЕ ИСТОРИЈСКЕ ПОСЕТЕ КИНИ: Председник Вучић гост "Ћирилице Миломира Марића" у 21 сат (ФОТО)

01. 06. 2026. у 14:30 >> 20:14

Политика

0 25

ТАЧНО У 11 ЧАСОВА: Вучић сутра са председником Федералног националног савета УАЕ

01. 06. 2026. у 14:30

Политика

0 30

"ЉУБАВ ПРЕМА СРБИЈИ УВЕК ПОБЕЂУЈЕ": Вучић послао моћну поруку грађанима Србије (ФОТО)

01. 06. 2026. у 13:34

Политика

0 31

ПОГЛЕДАЈТЕ: Ово је до сада највећа разлика између листе Александра Вучића и студентско-блоладерске листе! (ВИДЕО)

01. 06. 2026. у 12:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације