ИНТЕРВЈУ - ДР СЛОБОДАН АНТОНИЋ: Атлантисти нападају СПЦ јер јој народ верује, а они је не контролишу

АУТООКУПАЦИОНА култура поништавања непрекидно се руга "небеском народу". Они заправо презиру обичног, малог човека, сваку његову потребу за духовношћу, третирајући га као какво животињско биће. А онда тај мали човек покаже спремност да направи један подвиг, не највећи, али ипак подвиг - мали подвиг малог човека: да сатима стрпљиво чека да се поклони светињи. То "животињско" биће одједном је показало да има духовну вертикалу, да има свој унутрашњи живот - и настане опште изненађење и запрепашћење. Али, за свакога ко зна колико су наше цркве пуне недељом, на литургији - у огромном контрасту спрам цркава на Западу - ових пола милиона малих људи, који су дошли на поклоњење великој светињи, није никакво изненађење. Да вас народ не би изненадио морате га најпре познавати. Али, не можете га познавати ако га презирете.

Фото Приватна архива

Овако, у разговору за "Новости" др Слободан Антонић, редовни професор Одељења за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и сарадник Института за социолошка истраживања на овом факултету, коментарише феномен огромног интересовања грађана да се поклоне часном појасу Богородице. Политички аналитичар и колумниста угледних медија, за наш лист говори и о положају Српске православне цркве, Косову и Метохији, предстојећим ванредних парламентарним изборима.

* Зашто део наше јавности свим снагама настоји да ову појаву прикаже као "заосталост и примитивизам", у најмању руку?

- То је онај део јавности који све посматра кроз политичке наочаре. Тачније, кроз странчарске наочаре - "наша" страна и "њихова" страна. Они мрзе не само сваког "њиховог", већ и сваког ког не могу да угурају у калуп "ми ангели" а "они демони". Пола милиона људи испред Храма Светог Саве заправо су надстраначка и надполитичка појава. Отуда, после почетног изненађења, таква провала аспидског сиктања и бљувања отрова. Мора се размагнетисати та опасна странчарска поларност у нашој политици и у нашој јавности. Морамо очувати право институција да буду надстраначке - као што је СПЦ. Морамо заштити право људи да буду уздржани према сукобљеним странама, па и критични према обе стране. Освешћивању те потребе велики допринос дали су, самом својом појавом, сви они људи испред Храма, као један велики апел за мир, самосавладавање и љубав према ближњем.

* Констатовали сте да се компромитовање Цркве одвија годинама и за то користите и израз поганоолуја. Да ли вам се чини да је поганоолуја у последње време добила на узлету у делу јавности и шта је узрок?

- Није реч о спонтаној појави, већ о пројекту, преко ког се индукује одређени тип понашања. Као што сам показао у недавној серији чланака, атлантистичке структуре су препознале Српску православну цркву као институцију од огромног угледа у народу, над којом, међутим, немају контролу. Зато се из тих кругова у Србију деценијама упумпава велики новац за пропаганду, како за "белу" тако и за ону "црну". А големи део црне пропаганде усмерен је управо против СПЦ. Главне полуге те пропаганде су атлантистички медији, компрадорске НВО и аутоколонијални инфлуенсери. Тако је у делу наше јавности створена особена култура поништавања, у којој су главне лозинке: "враћају нас у средњи век" и "није мој патријарх". Прва је намењена младима и образованима, а друга верницима. Наравно, ти што нас плаше средњим веком немају ништа да кажу о срљању европских елита у рат са Русијом. А то нас директно враћа у камено доба. И друго, верници знају: од "није мој патријарх", до "није мој Христос", кратак је пут.

Фото Приватна архива

* Како оцењујете ситуацију на Косову и Метохији у светлу све екстремнијих напада Приштине на српски народ - хапшења, подизања оптужница, укидања свих српских институција...?

- Косово је наша окупирана територија. То наша држава тако не сме да каже, али тако мора да се постави. А заједно с њом и сви ми. До овог тешког стања дошло је како због неповољних међународних околности тако и због грешака наших власти. Косово је двеста година такозвана насељеничка колонија - некад под патронатом Османског царства, а данас под заштитом атлантистичког империјализма. И као код сваке насељеничке колоније, циљ је да се уклоне староседеоци, преузму земља и сви ресурси. При чему овде имамо и апропријацију целокупне културне баштине староседелаца. То је она смешна прича да су Високи Дечани и Богородица Љевишка албански споменици. Но, у процесу деколонизације, као и у борби против неоколонијализма, знају се модели отпора насељеничким колонијама. Те моделе наша држава једноставно мора да примени и на случај Косова.

* Следе ванредни избори на јесен, да ли се могу очекивати и физички сукоби уколико опозиција не буде задовољна резултатима?

- Могу, ако је план да се насиљем дође на власт. Али, огромна већина нашег друштва жели да се политички спорови решавају гласачким листићима, односно у Скупштини, а не тучом и јурњавом по улици. Опозиција мора да истакне конкретне захтеве у вези изборних услова, ако сматра да препоруке ОДИХР нису довољне. Мене чуди зашто се, рецимо, не захтевају камере на сваком бирачком месту - што је технички и финансијски сасвим изводљиво. Као да опозиција не жели потпуно јасне и чисте изборе, како би се могло накнадно протестовати због неодговарајућег резултата на изборима. Мислим да би јавност морала непрестано да притиска обе стране да се постигне договор о изборним условима. Нема важнијег политичког питања, у овом тренутку, од тога. Избори морају да се заврше објављивањем изборних резултата, а не да то буде повод за нову рунду демонстрација, блокада, па и грађанског рата.

Фото Приватна архива

* Пишете и да у судару власти и студентског покрета најгоре пролазе они који су критични према обе стране. Има ли наде да ти неутрални допринесу нормалној, а не пуној мржње, атмосфери у Србији?

- Ту је од изузетне важности неутралност институција. Црква је добар пример, али и друге важне институције морају да штите и изграђују своју политичку неутралност - од полиције, до судства. При чему, неутралност се не односи само на власт и опозицију, већ и на иностране структуре. Посебно је значајна изградња културе страначке неутралности у медијима. Велики део наших гласила толико је пристрасан да је то неподношљиво. Није решење у равнотежи пристрасности, у прављењу паралелних контрамедија, већ у поштовању елементарних стандарда објективног извештавања. Ти стандарди су у жару странчарске борбе једноставно напуштени, чак и на онлајн порталима великих штампаних медија. Ако сутра дође до озбиљних грађанских сукоба, морамо бити свесни да они нису почели на улици, већ уређивачком политиком читавог низа наших гласила, у којима се професионализам просто изједначио са бесомучним хушкањем.

Препоручујемо

Политика

0 0

НОВА БЛОКАДЕРСКА СКАНДАЛЧИНА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ: Злоупотреба малолетне деце на највишем нивоу

07. 06. 2026. у 19:54

Политика

0 0

БЛОКАДЕРИ У ОЧАЈУ НЕ ЗНАЈУ ВИШЕ ШТА РАДЕ: Активисти СНС-а нападнути током разговора са грађанима! (ВИДЕО)

07. 06. 2026. у 19:53

Политика

0 0

СРАМ ВАС БИЛО: Не ругате се ви Часном појасу, већ људима који у њему траже наду

07. 06. 2026. у 19:52

Политика

0 1

НАЦИОНАЛНА МАЊИНА БИ ДА РУШИ СРБИЈУ! Срамна харанга црногорског режима, све је изашло на видело

07. 06. 2026. у 19:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације