ЈЕЗИЧКИМ КОНСТРУКЦИЈАМА ДЕЛИЛИ СРБИЈУ: Покрајине су по Уставу из 1974. само формално припадале највећој републици

НA СЕДНИЦИ Комисије за припрему предлога Устава СФРЈ која је одржана 3. априла 1973. године посебно се говорило о положају покрајина у СР Србији, односно Федерацији.

Архива

Скоро сви чланови Комисије су узели учешћа у дискусији и пада у очи да су показали чак и нијансиране осећаје за језичке конструкције. Иначе овом седницом Комисије од 3. априла председавао је Радослав Ратковић.

Радослав Ратковић: Прелазимо на део I - Социјалистичка Федеративна Република Југославија, члан 1.

Илијаз Куртеши: Овде је Редакциона комисија из тачке 2. Амандмана XX избацила помињање Војводине и Косова. Они кажу због чега су то учинили. Вероватно та логика коју је имала Редакциона комисија тражила би да се иде доследније и да се не пише ни "Социјалистичке Републике Србије". Ја мислим да то не би било добро, а и није добро избацивање овог помињања Косова и Војводине због тога што нам је познато како је дошло до те формулације, пре годину дана смо то формулисали и одређено мењање у овом смислу би могло да изазове одређене неспоразуме, али мислим да није никаква штета ако остане онако како је била формулисана тачка 2. Амандмана XX.

Радослав Ратковић: Онда да се прво изјаснимо у вези са примедбом друга Куртешија...

Едвард Кардељ: Ја мислим, или би требало примити ово што друг Куртеши предлаже, или испустити "Социјалистичка Република Србија" и онда ставити само "републике". Значи, "аутономних покрајина у саставу републике", јер се касније говори у којој републици, или оставити како је било. Како би било да се споји први и други члан и да се каже: "Социјалистичка Федеративна Република Југославија је савезна држава као државна заједница добровољно уједињених народа и њихових социјалистичких република и то: Социјалистичка Република Босна и Херцеговина" итд. па до краја.

Киро Хаџивасилев: Као други став да буде: "да је СФРЈ заснована на власти и самоуправљању радничке класе".

Едвард Кардељ: Најбоље је да оставимо како је било и да не отварамо дискусију.

Илијаз Куртеши: Што се мене тиче ја бих прихватио ово што друг Кардељ предлаже, само се плашим да то не изазове дискусије.

Леон Гершковић: Требало би остати на Амандману XX. Он је ипак био основица одређене конституције федерације и требало би да остане какав је био.

Едвард Кардељ: Ако немате ништа против, да не дискутујемо даље. Треба да видимо да ли је неко против.

Радослав Ратковић: Да ли је неко против да се врати као што је било у Амандману XX? (Није нико против)

Едвард Кардељ: Суштина уопште није мењана, могло би да остане као што је било.

Радослав Ратковић: Значи, враћамо се на формулацију Амандмана XX. То се мисли само на члан први.

Маријан Брецељ: Остало све остаје.

Радослав Ратковић: Реч има друг Кардељ.

Едвард Кардељ: Ја бих предложио да ми ове ствари из прве фазе уставних амандмана не мењамо, чак и без обзира на то да ли је то боље или слабије, али чим настану неки спорови, одмах питају да ли ми дајемо на неки начин храну неким људима који ће рећи: већ почињу да одузимају оно што су тим уставним амандманом дали. Ја сам за то да остане како је речено у Амандману XX: "које су у саставу", а не "са". После свих тих дискусија тако смо се били договорих. Зашто да се сада враћамо, а ништа се не мења. Не знам у чему би била промена у суштини.

Радослав Ратковић: Ваљда с обзиром на Амандман VII.

Едвард Кардељ: Да, али ми смо ипак Амандман VII у неким стварима превазишли каснијим амандманима. Можда би се могло рећи: "Социјалистичка Република Србија у чијем су саставу Покрајина Војводина и Покрајина Косово."

Илијаз Куртеши: Може.

Радослав Ратковић: Дакле, "Социјалистичка Република Србија, у чијем су саставу Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина и Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово".

Хамдија Поздерац: Да ли је језички у реду рећи: "СР Србија у чијем су саставу покрајине"?

Едвард Кардељ: Молим, ја нисам стручњак за српски језик. Ако то није добро, онда да то оставимо како је у члану 20.

Радован Штурановић: Упозоравам на везу са ставом 1. члан. 5., гдје се говори да територију СФРЈ сачињавају територије република. Иначе, ако бисмо поставили дикцију како се предлаже, могло би имати одређених реперкусија и на став 1. члана 5. Јер, овдје када се набрајају социјалистичке републике, елеменат република је и њихова територија.

Едвард Кардељ: Када смо, у члану 1. то рекли без дискусије, зашто не бисмо у члану 2. то исто поновили. Шта се ту мења? Једна реч више или мање. Ако се каже да су аутономне покрајине у саставу Србије, онда је јасно, када се каже да је територија Републике Србије део територије Југославије, да то укључује и аутономне покрајине.

Радослав Ратковић: Хоћемо ли узети формулацију као у првом члану?

Едвард Кардељ: Кажу да то језички није правилно.

Радослав Ратковић: Друг Хамдија има реч:

Хамдија Поздерац: Прво, ми смо у првој фази уставне реформе ријешили да су социјалистичке аутономне покрајине конститутивни елемент федерације. Ако се каже: "Социјалистичка Република са аутономним покрајинама" онда аутономна покрајина није изнесена као конститутивни елемент федерације. То је суштинско питање. Ако је језички боље казати "у саставу Социјалистичке Републике Србије" још једном, а не "у њеном саставу", јер то ружно звучи у Уставу...

Мијалко Тодоровић: Осим тога не зна се на кога се мисли, јер се ређају шест република.

Маријан Брецељ: Закључак је да се узме формулација из првог члана. У реду.

Радослав Ратковић: Прелазимо на члан 4.

Илијаз Куртеши: Овде је Редакциона комисија извршила одређене промене и проширења. овог члана. Ја имам неке предлоге за нову формулацију. Прво мислим да од прва два става треба направити један став, како је то било у Амандману XX. Заиста не знам разлоге зашто је ово требало одвајати. Предлажем да та формулација отприлике гласи овако: "Социјалистичка Аутономна Покрајина је аутономна социјалистичка самоуправна демократска друштвено-политичка заједница заснована на власти и самоуправљању радничке класе и свих радних људи у којој радни људи, народи и народности остварују суверена права, а када је то у заједничком интересу радних људи, народа и народности, републике као целине Уставом Социјалистичке Републике утврђено, и у Републици."Тиме се неке сувишне речи избацују, спаја се у један став и мислим да је то адекватније.

Александар Фира: Трећи став заиста овде не мора да стоји, иако ја не мислим да он нешто смета. Што се тиче прва два става, они се могу спојити, али у том случају, ако до спајања долази, ја онда мислим да је онда најједноставнији и прави израз - текстуално преузимање тачке 4 амандмана XX.

Едвард Кардељ: Тачно.

Хамдија Поздерац: То је најбоље.

Радослав Ратковић: Да, ту смо се споразумели, не мењати Амандман XX.

СТРАХ ОД ШТРАЈКОВА

Доста бурну расправу изазвало је питање формулисања права на штрајк. На седници Комисије за уставна питања, којом је председавао Мијалко Тодоровић, 20. септембра 1973. године, основна дилема је била на који начин формулисати "легалност" штрајка.

Едвард Кардељ: Упозорио бих само другове овде има један параграф и задатак да реши овај проблем штрајка, обуставе рада и сличних проблема, јер, било је захтева да ми имамо право на штрајк. Ми смо се сви сложили да у једном самоуправном друштву нема смисла уносити право на штрајк, то је инструмент најамног радника, а не самоуправних радника...

Сергеј Крајгер: Значи, сваки штрајк који ће ићи мимо синдиката, биће, по уставу илегалан. Ако то треба законом да се разради онда то значи то.

Јуре Билић: Боље да ми стихијом руководимо, него неко други.

Јаков Блажевић: Ја не знам колико су, у раду ове Комисије, учествовали синдикати, да ли су се сложили са овим, јер се овде они стављају на један врло клизав терен. 3а сада нећу о овоме детаљно говорити.

Мијалко Тодоровић: Ми смо им текст послали, укључили смо их у рад, па ћемо сада, у току рада, добити и њихово мишљење.

Препоручујемо

Политика

0 3

ТИТО ВЕЧИТИ ШЕФ ДРЖАВЕ: Муке уставотворитеља око регулисања положаја председника Републике

03. 09. 2020. у 14:00

Политика

11 2

СТВАРАЊЕ ГУБИТНИЧКЕ И НЕСПОСОБНЕ ДРЖАВЕ: Основна начела новог Устава су била слабљење федерације, јачање република, и осамостаљење покрајина

02. 09. 2020. у 14:00

Политика

6 3

КАКО ЈЕ НАСТАЈАО УСТАВ ИЗ 1974. ГОДИНЕ: Југославија није била класична федерација, али ни конфедерација

01. 09. 2020. у 14:00

Друштво

2 3

70 ГОДИНА ОД УВОЂЕЊА САМОУПРАВЉАЊА: Како се од од идеје "фабрике радницима" стигло до гашења фабрика и радничке класе

30. 08. 2020. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације