КАКО ЈЕ БРИСАНА "ЦРВЕНА ПЕТОКРАКА": Покушај чланова Комисије за предлог Устава СФРЈ да промене државне симболе Југославије

О УСТАВНИМ решењима за химну два пута се расправљало на седницама Комисије за пипрему предлога Устава СФРЈ.

Архива

Најпре 3. априла, а потом 21. новембра 1973. године. На првој седници председавао је Едвард Кардељ, а на другој Мијалко Тодоровић.

Мијалко Тодоровић: Требало би да усвојимо нову химну.

Крсте Црвенковски: Иначе, треба да се напише - нема химне.

Едвард Кардељ: Треба да се договоримо да неко преузме одговорност, што предлаже друг Плави, да то истера на чисто. То је прилика да ми химну "Хеј Словени" напустимо и да усвојимо нову химну.

Мијалко Тодоровић: Да се ми договоримо и да по нормалној процедури то покренемо. Постоји једна химна, постоји музика коју је један жири композитора усвојио и предложио да форуми усвоје. То је разматрано и на Социјалистичком савезу, али све некако стане, не дође до краја. Сада је прилика да ми са химном "Хеј Словени" више не останемо. Ми развијамо самоуправљање и не би требало да остане та химна. Ако се ви на Координационом одбору слажете ја бих то покренуо даље на Уставној комисији и да идемо са тим.

Видоје Жарковић: Слажемо се, може се са тим ићи.

Едвард Кардељ: Колико ја знам та химна нема текст. Мислим да је компоновао један Македонац, композитор. То је Савез музичара усвојио, или неки специјални жири.

Мијалко Тодоровић: Савез музичара је одредио једну комисију која је то слушала и предложила једногласно. Није сада ту Милатовић који би то знао објаснити.

Крсте Црвенковски: То је усвојило 14 композитора једногласно.

Мијалко Тодоровић: Ако музика одговара нашем друштвеном систему, ако бисмо се на томе сложили. Онда бисмо направили неки конкурс, ангажовали бисмо песнике да направе речи. То је лакше него музику правити.

Едвард Кардељ: Или, да задужимо некога да то направи и да не буде националистичка химна него социјалистичко самоуправна.

Мијалко Тодоровић: Да буде хуманистичка.

Едвард Кардељ: Да не буде: "Југославијо ти си све силнија, свемоћнија, буди све моћнија..." (мисли се на текст Чеде Миндеровића.)

Радослав Ратковић: Добро, око тога смо се договорили. Прелазимо на други део, глава I.

Киро Хаџивасилев: У вези 6. члана има предлог да се каже да се неједнако употребљавају, пошто није прецизирано Уставом, таква је боја траке, која се помиње у грбу. Негде се употребљавала тробојница, негде само плава трака, итд.

Ми смо о томе мало разговарали и дошли до закључка да је вероватно најбоље да се једина боја, која се овде помиње, избрише, јер се овде каже: "црвена петокрака звезда", а нигде није прецизирано од каквог се материјала грб прави. Зато мислим да је најбоље остати на основним ознакама, с тим да се брише "црвена петокрака звезда" и да остане само "петокрака звезда".

Леон Гершковић: Нека остане "црвена звезда петокрака". Јасно је када се то и како употребљава. Ако је печат једнобојан, зна се да не може бити других боја. Али чим је он вишебојан, мора бити "црвена петокрака звезда".

Мома Ћуковић: Ово је уставно разликовање и те петокраке.

Александар Фира: Ја се, додуше, не разумем у хералдику, али мислим да примедба која је стављена, оправдана је. Мени се чини да је оправдана, и мислим да би требали да допунимо ово. Мислим да се може утврдити шта је била оригинална боја те траке и само додати ту боју.

То што ће грбови бити на неким местима једнобојни, то није уставна материја. Грб се састоји из оних знакова и боја које су прописане Уставом. Није требало рећи "жуто житно класје". Можда може и то. Можда се мисли и на зелено. Око траке, то значи у ствари да је трака без боје, ако нема никакве боје. Ово "житно класје" ипак асоцира на то да је жуто. Када нема боје, то значи да може бити бела или црна трака.

Мијалко Тодоровић: Ако грб не мењамо од рата наовамо, не знам зашто бисмо и текст о грбу мењали. Никоме до сада то није сметало. То су ти симболи који најдуже трају, најспорије се мењају.

Едвард Кардељ: Ја сам за то да грб праве како год хоће. На крају крајева, када и заставу праве у дрву, неће имати црвено, бело и плаво. Али имам утисак да би онај прави грб морао да има фиксирану боју. Ја не знам како то изгледа у другим уставима. Американци имају понекад у боји, понекад у злату.

Леон Гершковић: Фира има право, боје су увек назначене. Мени се само поставља питање опортунитета измена.

Воја Ракић: Можда ће после тога многе установе морати да мењају плоче.

Едвард Кардељ: Не морају. Како би било ако бисмо рекли: "Има грб који је утврђен законом?"

Мијат Шуковић: Ако је тачан податак да је раније на грбовима била тробојка и сада ми утврђујемо да буде црвена, онда ће се поставити питање зашто и како. Ако останемо при одредби да је петокрака црвене боје, онда мислим да би и боју траке у уставу морали дати. Вероватно би било најбоље остати при решењу како је било раније.

Едвард Кардељ: Тај грб је успостављен у Јајцу.

Леон Гершковић: Из ове дискусије произилази да би то могло бити врло различито и да стварно питање траке треба решити. Ја бих предложио да ми резервишемо ово за траку и да погледамо раније документе. Ја се сећам да је 1953. године друг Моша био донео нама нацрт грбова. Ми то имамо у документацији. Добро би било како смо установили тада грб, према тој оригиналној документацији и да према томе овај текст допунимо.

Мијалко Тодоровић: Да то усвојимо.

Киро Хаџивасилев: Има неколико предлога да се мења застава. Радна група је то размотрила и стала на становиште да то није потребно, јер ту већ имамо једну традицију.

Мијалко Тодоровић: Слажемо се.

Киро Хаџивасилев: Има предлога да се прецизно каже коју то химну има Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Неки кажу: текст и музика. Радна група сматра да је ово довољно, поготово што се после код функција федерације каже да се законом утврђује химна.

Милорад Вучковић: Ја не бих био за испуштање. Ради се о једном симболу, који је исто тако значајан, као и застава и грб. Да не говорим у којим се све приликама свира химна. Битно је са уставно-правног гледишта да постоји једна заједничка химна за целу федерацију, с обзиром на постојање националних химни. То је једно начелно питање и уставно-правно. Разуме се, може се то препустити и закону. Али као симбол мислим да то има исти ранг као и други симболи.

Милан Ћуковић: Зар није довољно да кажемо "химна се утврђује савезним законом"?

Едвард Кардељ: Како би било да остане овде, али да додамо "која се утврђује законом".

Александар Фира: Ми се у овој језичкој групи нисмо сложили, али је био предлог да се уместо "СФРЈ има химну", каже "СФРЈ има химну која се утврђује савезним законом". Али, нисмо се потпуно сложили.

Едвард Кардељ: Добро, нека остане.

Мијалко Тодоровић: Остављамо овако како јесте. Ако ова језичка група буде и овде дала неке предлоге, видећемо то.

Раша Штурановић: Али, очито је непотпуна. Могао би ићи нови став: "химна СФРЈ потврђује се савезним законом."

Препоручујемо

Политика

4 4

ЈЕЗИЧКИМ КОНСТРУКЦИЈАМА ДЕЛИЛИ СРБИЈУ: Покрајине су по Уставу из 1974. само формално припадале највећој републици

04. 09. 2020. у 14:00

Политика

0 3

ТИТО ВЕЧИТИ ШЕФ ДРЖАВЕ: Муке уставотворитеља око регулисања положаја председника Републике

03. 09. 2020. у 14:00

Политика

11 2

СТВАРАЊЕ ГУБИТНИЧКЕ И НЕСПОСОБНЕ ДРЖАВЕ: Основна начела новог Устава су била слабљење федерације, јачање република, и осамостаљење покрајина

02. 09. 2020. у 14:00

Политика

6 3

КАКО ЈЕ НАСТАЈАО УСТАВ ИЗ 1974. ГОДИНЕ: Југославија није била класична федерација, али ни конфедерација

01. 09. 2020. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације