"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Да ли би убрзањем евроинтеграција наше земље Брисел имао геостратешку инвестицију

Д. Р. Ђ.

03. 12. 2020. у 09:00

ИДЕЈА да се што пре отвори могућност да Србија постане чланица Европске уније, због све већег утицаја Русије на њу, коју је изнео бивши високи представник за спољну и безбедносну политику ЕУ Хавијер Солана, могла би озбиљно да се размотра унутар Уније.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Да ли би убрзањем евроинтеграција наше земље Брисел имао геостратешку инвестицију

Фото А. Станковић

До сада се ЕУ са јачањем руског утицаја у нашој земљи обрачунавала тако што је спочитавала Београду да не усклађује своју спољну политику са Бриселом, док Солана решење за ово питање види у активнијем приступу саме ЕУ.

На дебати поводом обележавања 10. годишњице Европске службе спољних послова, на којој су говорили актуелни и бивши шеф европске дипломатије, Ђозеп Борељ и Федерика Могерини, њихов некадашњи колега Солана рекао је и да "Косово данас има многе проблеме, али да Србију морамо увести брзо у ЕУ".

- Русија би врло волела да Србија буде у њеној орбити. Морамо зато брзо поступати са Србијом и понудити јој могућност уласка у ЕУ, то је основна ствар - навео је он.

Сарадник Института за европске студије Слободан Зечевић каже, за "Новости", да је Соланин став и даље маргиналан унутар ЕУ али да почиње да добија на снази. Апсолутно је јасно, наводи он, да Русија на Балкану остварује политички и економски, а Кина економски утицај, што је за ЕУ неповољно, пошто то третира као улазак на њену територију. Зечевић подсећа да се ЕУ, када је примала Румунију и Бугарску, водила геостратешким моментом, иако се процењивало да оне нису биле сасвим спремне за чланство.

- Сада се то геополитичко питање поставља и за Балкан и Србију као највећу земљу на овом простору. Мислим да Макронов план из 2017. године, по коме треба сачекати са новим чланствима, одлази у други план - каже Зечевић.

Сарадња са САД

КОНТИНУИРАНО партнерство Европске уније и САД и блиска координација на Западном Балкану је од суштинске важности, посебно у дијалогу између Београда и Приштине коме посредује ЕУ - наводи се у агенди "ЕУ - САД агенди за глобалну промену" коју је јуче усвојила Европска комисија.

Како се истиче у документу, ЕУ је дала Западном Балкану перспективу чланства, а Брисел и Вашингтон морају да раде заједно како би подржали помирење, побољшали управљање и покренули кључне реформе у региону.

Што се тиче Соланине опаске око Косова, наш саговорник каже да је косовски проблем толико комплексан и да не може брзо да се реши, због чега сматра да ЕУ треба да прими део наше територије који ми контролишемо, а да се проблем решава касније:

Обрачун Владимир Путин, Фото АП

- ЕУ би свакако највише одговарало да Србија призна Косово, и њихова је процена да могу да притисну Београд по том питању, али Србија то не може да уради. На крају крајева, чак и ако бисмо признали Косово, оно би постало део Албаније.

НЕОПХОДАН СПОРАЗУМ

СРБИЈУ апсолутно треба што пре примити у ЕУ, а онда и остале земље Западног Балкана. А, што се тиче "Косова", оно као прво, није држава, друго - не признаје га пет чланица ЕУ и да би напредовало у евроинтеграцијама, Приштина мора да постигне споразум са Србијом - указује Грубјешићева.

О руском утицају који "жуља" Брисел, Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже да ако ЕУ жели да га елиминише, да би најбољи начин био да нас одмах приме у ЕУ:

- Чисто сумњам да ће то тако бити, па ипак, добро је да постоји свест у ЕУ да на Западном Баакну има и других актера осим њих. Сваки пут када се ЕУ повуче одавде, у овај простор крочи неко други - Русија, Кина, Турска...

Тактика Оливер Вархељи и Ђозеп Борељ, Фото АП

Ако нова Европска комисија жели да буде геополитичка, као што је најавила, она мора да редефинише своје присуство на Западном Балкану.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00

Коментари (4)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”