ШТА ЈЕ НОВИ КОМАНДАНТ НАТО ПОРУЧИО СРБИМА: Адмирал Роберт Бурк стиже у Београд

АДМИРАЛ Роберт Бурк, командант Команде здружених снага НАТО-а у Напуљу, у сусрет својој првој посети Београду, каже да су „НАТО и Србија блиски партнери“ и да је учешће српских официра у мултинационалним мировним мисијама заједнички успех.

Фото: jfcnaples.nato

У ексклузивном интервјуу за портал Савета за стратешке политике, адмирал је навео да је "Србија сусед, поуздан и цењен партнер, који помаже да промовишемо мир и безбедност у региону" и нагласио да "партнерство између НАТО и Србије траје већ дуго, од 2006, кад је Србија приступила Партнерству за мир".

У својој првој посети региону Западног Балкана, током које ће посетити КФОР у Приштини, Сарајево и Београд, адмирал Бурк рекао је да је дошао како би боље стекао утисак о региону јер су стабилност и безбедност Западног Балкана важне за НАТО.

- Увек тражимо начине да даље оснажимо наше партнерство, нашу добро успостављену сарадњу у којој НАТО континуирано пружа подршку војним реформама и изградњи способности, и да заједничким напорима обезбедимо мирно и сигурно окружење за све, што је предуслов за просперитет.

Адмирал Бурк наводи да мисија КФОР на Космету, у мандату УН, остаје непромењена и да је "стабилно (тзв.) Косово од кључног значаја за стабилност у региону и нашу безбедност“.

- Већ дуже од две деценије, мир и стабилност на (тзв.) Косову су приоритет за НАТО. И даље се старамо да окружење буде сигурно и безбедно и да свим заједницама на (тзв.) Косову буде гарантована слобода кретања, за добробит свих људи на (тзв.) Косову. Алијанса такође наставља да подржава дијалог између Београда и Приштине под окриљем ЕУ, као једини пут ка трајном решењу овог питања - каже командант Команде здружених снага НАТО-а у Напуљу.

Говорећи о сарадњи са Војском Србије, Бурк каже да је КФОР успоставио одличан дијалог са српским саговорницима и да постоје директни канали комуникације са начелником Генералштаба Војске Србије, генералом Миланом Мојсиловићем, што је "помогло да се обезбеди обострано разумевање, избегавају конфликти и смирују тензије".

О изазовима проузрокованим пандемијом ЦОВИД-19 каже да је изазов без преседана за све наше државе и да наставља да има јак утицај на наше народе и привреде, а да је НАТО учествовао у пружању подршке цивилном одговору на ову кризу.

- Током прве половине године, војне снаге из читаве Алијансе су извршиле преко 350 летова широм света како би транспортовале медицинско особље и више од 1.000 тона опреме. Такође су помогле на успостављању скоро 100 пољских болница са више од 25.000 кревета. Савезници НАТО-а стоје солидарно и помажу једни другима. Међутим, они су такође испоручили помоћ и нашим партнерима, међу којима су Србија и Босна и Херцеговина - рекао је адмирал за цфсп.рс.

Коју улогу имате као командант Команде здружених снага НАТО-а у Напуљу? Који је разлог ваше посете? Зашто идете у Приштину, Сарајево и Београд, а не у нека друга места?

Као командант Команде здружених снага НАТО-а у Напуљу, руководим комбинованим особљем које долази из 30 чланица НАТО-а, и које је одговорно за планирање, припрему и извршавање војних операција широм зоне одговорности врховног команданта Савезничких снага у Европи.

Команда у Напуљу надгледа четири мисије на Западном Балкану: Косовске снаге (КФОР), НАТО штаб Сарајево, НАТО канцеларију за везу у Скопљу и НАТО војну канцеларију за везу у Београду. КФОР је успостављен 1999. Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација како би пружао сигурно и безбедно окружење и слободу кретања свим заједницама на (тзв.) Косову. КФОР представља дугорочну посвећеност очувању регионалне стабилности и евроатлантске безбедности. Он је до сад највећа мисија НАТО-а у Европи. Друга представништва НАТО-а у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Србији свакодневно обављају активности са циљем јачања нашег политичког дијалога и практичне сарадње са овим земљама. Све ово радимо заједно с нашим партнерима из ЕУ, УН и ОЕБС. Драго ми је што могу да кажем да крајем марта затварамо НАТО канцеларију за везу у Скопљу, након успешног испуњења наших заједничких циљева у земљи, као и приступања Северне Македоније НАТО-у, његове 30. чланице. Била је изузетна част пожелети Северној Македонији добродошлицу у Алијансу – истински смо јачи заједно.

Фото: јфцнаплес.нато

Команда здружених снага у Напуљу настала је у склопу трансформације НАТО-а чији је циљ био прилагођавање савезничке војне структуре новим оперативним изазовима у нашим активностима, новим претњама данашњице. Она је једна од три Команде здружених снага у командној структури НАТО-а. Команда здружених снага у Брунсуму (Холандија) и Команда здружених снага у Норфоку (САД) су преостале две. Нова командна структура је функционалнија, флексибилнија, ефикаснија и способнија за извршавање читавог опсега мисија Алијансе.

Војно особље у Команди у Напуљу долази из скоро свих чланица НАТО-а, а њихов циљ је да спречавају сукобе и доприносе ефективнијој одбрани територије и снага НАТО-а, као и да чувају или обнављају безбедност мисија НАТО-а.

Ово ми је први пут да долазим у регион, а посетићу КФОР у Приштини, Сарајево и Београд. Очекујем да ће ово бити прва од многих посета. Главни циљ мог доласка је да се представим заједно с мојим тимом и састанем се с НАТО командантима и званичницима. Намеравам да објасним шта је то што ми радимо, разменимо ставове и идеје, да побољшамо наше успостављене канале комуникације и истражимо могућност даљег напретка наше сарадње. Стабилност и безбедност Западног Балкана важна је за НАТО, као и за мир и стабилност у Европи. Зато сам дошао овде, да бих боље стекао утисак о региону. Важно је да увек тражимо начине да даље оснажимо наше партнерство, нашу добро успостављену сарадњу у којој НАТО континуирано пружа подршку војним реформама и изградњи способности, и да заједничким напорима обезбедимо мирно и сигурно окружење за све, што је предуслов за просперитет. Кад радимо заједно, то је корисно за све нас, постајемо бољи, јачи и спремнији за суочавање с променљивим и све сложенијим безбедносним изазовима данашњице. Сви се у нашем заједничком евроатлантском региону суочавамо са истим безбедносним изазовима, због чега су дијалог и сарадња толико важни.

Можете ли рећи нешто више о фокусу НАТО-а на Западном Балкану?

Од краја деведесетих, наше снаге на (тзв.) Косову помажу да се очува мир и стабилност на Западном Балкану. Наше канцеларије у Сарајеву, Београду и Скопљу промовишу политички дијалог и спроводе практичну сарадњу у многим областима. Између осталог, оне укључују реформу националних безбедносних снага, структура и институција; обуку и изградњу капацитета са циљем оспособљавања оружаних снага ових земаља да делују заједно са савезничким снагама (у мисијама и вежбама НАТО-а); безбедно уклањање застарелог наоружања; одговор на природне непогоде; и научну сарадњу.

Наше политике у региону, укључујући нашу политику отворених врата, имају за циљ јачање стабилности и унапређење сарадње. Посвећени смо даљем пружању помоћи земљама у региону на спровођењу реформи. То ће бити од користи њиховим грађанима и целој евроатлантској породици.

Мисија КФОР је под вашом командом. Како бисте оценили улогу КФОР-а у очувању мира, нарочито током пандемије ЦОВИД-19? Како се мисија прилагодила новим условима и шта мислите о реакцији ваших трупа на терену на пандемију?

Пандемија ЦОВИД-19 је изазов без преседана за све наше државе, и наставља да има јак утицај на наше народе и привреде. НАТО је учествовао у пружању подршке цивилном одговору на ову кризу. Током прве половине године, војне снаге из читаве Алијансе су извршиле преко 350 летова широм света како би транспортовале медицинско особље и више од 1.000 тона опреме. Такође су помогле на успостављању скоро 100 пољских болница са више од 25.000 кревета. Наш Евроатлантски координациони центар за ванредне ситуације имао је веома важну улогу у пружању помоћи чланицама и партнерима. Блиско сарађујемо са другим међународним организацијама, укључујући Европску унију и Уједињене нације, како бисмо обезбедили да наши појединачни напори буду комплементарни и међусобно се допуњују; а са научном заједницом радимо на развоју креативних решења. Савезници НАТО-а стоје солидарно и помажу једни другима. Међутим, они су такође испоручили помоћ и нашим партнерима, међу којима су Србија и Босна и Херцеговина, као и разна подручја операција, међу којима су Косово, Авганистан и Ирак.

Навешћу неколико примера. Турска је Србији и другим земљама у региону пружила помоћ у виду маски, комбинезона и тестова. Чешка је са Србијом блиско сарађивала на развоју филтера за маске, у склопу НАТО оквира за сарадњу између образовних институција у области одбране. На (тзв.) Косову је наша мисија КФОР донирала личну заштитну опрему болницама у Приштини и Грачаници и испоручила преко 50 донација хране и одеће у 14 општина, у координацији са локалним хуманитарним организацијама. НАТО је такође предузео кораке како би одговарао на пандемију, тиме што је успоставио нови НАТО поверилачки фонд за хитне набавке, као и залихе медицинске опреме и материјала. Албанија, Чешка, Црна Гора и Северна Македонија примиле су десетине респиратора, као и медицинске залихе у вредности од око 1,5 милиона евра.

Ипак, изазов за НАТО није био само да брзо реагује на кризу ЦОВИД-19, већ и да обезбеди да здравствена криза не прерасте у безбедносну. Алијанса стога одржава оперативну спремност у свим доменима како би осигурала даље извршавање свог главног задатка: да буде спремна за одбрану и заштиту својих милијарду грађана. С тим циљем, поставили смо приоритет – очување здравља нашег особља како би било спремно да одговори на сваку претњу.

КФОР игра важну улогу у одржавању сигурног и безбедног окружења за све народе на (тзв.) Косову. Зато морам да питам, можете ли потврдити да ће КФОР остати на (тзв.) Косову и да се не повлачи с мисије?

КФОР представља успех Алијансе и наших партнера. Већ 21 годину КФОР помаже да се (тзв.) Косово трансформише у безбедније место. Тренутно у КФОР-у има око 3.500 војника из 27 земаља, од којих су 19 чланице, а 8 партнери НАТО-а. Наша мисија КФОР је од почетка условљена околностима. То значи да ће било која будућа промена природе мисије и/или броја особља зависити од процене услова на терену, након које ће уследити одлука Северноатлантског савета, органа НАТО-а који доноси одлуке.

НАТО не планира да промени или смањи своју мисију на Косову. КФОР остаје фокусиран на извршавање својих задатака према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација из 1999. и Војно-техничком споразуму, како би пружао сигурно и безбедно окружење и слободу кретања за све заједнице на Косову.

Важна улога коју КФОР има на (тзв.) Косову је нешто што препознаје и игуман Сава Јањић, који је посебно нагласио важност ове НАТО мисије приликом свог недавног сусрета са командантом КФОР–а путем свог Твитер налога:

- Част ми је да угостим генерала Франка Федеричија, новог команданта КФОР-а. Било је задовољство разговарати о тренутној ситуацији. Искористио сам прилику да нагласим важност КФОР-ове мисије на (тзв.) Косову, посебно када је у питању заштита манастира Дечани.

- Пошто је дијалог између Београда и Приштине готово стао, уз факторе попут политичке нестабилности, раста националистичке реторике у региону, Цовид-19, економске кризе итд. КФОР остаје значајан гарант мира и стабилности док политичка ситуација на Западном Балкану не постане стабилна.

Како бисте проценили сарадњу са Војском Србије, нарочито у погледу сарадње између КФОР-а и ВС?

НАТО и Србија су блиски партнери. Радимо заједно како бисмо били спремнији за цивилне ванредне ситуације, попут поплава и шумских пожара. Помажемо Србији у реформама безбедносних снага и институција. НАТО обучава српске војнике за међународне мировне мисије. А за 20 година смо уложили милионе евра како бисмо помогли Србији да уништи преко 230 тона застареле муниције. Поред тога, Србија и НАТО су радили заједно на обуци ирачких војних лекара, чиме су пружили подршку Оружаним снагама Ирака.

Имамо дугорочну сарадњу са Србијом и у научном домену, кроз програм НАТО-а Наука за мир и безбедност. Од 2006. Србија је допринела преко 30 активности у оквиру овог програма. Међу њима су пројекти у области енергетске и еколошке безбедности, одбране од хемијских, биолошких, радиолошких и нуклеарних оружја, борбе против тероризма, сајбер одбране и безбедности људи.

Учешће српских официра у мултинационалним мировним мисијама је нешто што сматрам заједничким успехом, пошто су управо активности НАТО-а за изградњу капацитета помогле Србији да достигне ниво интероперабилности неопходан за успешно учешће у мировним мисијама широм света. Заправо, особље НАТО-а и мобилни тимови за обуку из Команде здружених снага у Напуљу долазе овде, у Србију, да би одржавали посебне обуке и активности за изградњу капацитета.

Која би била ваша главна порука за људе у Србији?

Србија је наш сусед, поуздан и цењен партнер, који нам помаже да промовишемо мир и безбедност у региону. Партнерство између НАТО-а и Србије траје већ дуго, од 2006, кад је Србија приступила Партнерству за мир. Ово партнерство је стабилно и наставља да се развија, на транспарентан, поуздан и обострано користан начин, између осталог захваљујући и свакодневним активностима наше Војне канцеларије за везу у Београду. У потпуности поштујемо Србију и њену политику војне неутралности. У потпуности смо спремни и вољни да наставимо да радимо раме уз раме, да помажемо једни другима да изградимо бољу будућност за све нас.

Адмирал Роберт Бурк рођен је у Портиџу (Мичиген) и завршио основне и мастер студије електротехнике на Универзитету Западни Мичиген и Универзитету Централна Флорида.

Од оперативних дужности, између осталог, служио је на нападачким, као и на подморницама које носе балистичке пројектиле, међу којима су УСС Вон Стеубен (ССБН 632), УСС Марyланд (ССБН 738) и УСС Бремертон (ССН 698). Био је капетан подморнице УСС Хамптон (ССН 767) у Норфоку (Вирџинија) и комодор Ескадриле за развој подморница (ДЕВРОН) 12 у Гротону (Конектикат).

Од штабних дужности, служио је као инструктор и директор у Одељењу за електротехнику у Морнаричкој нуклеарној школи, као млађи члан Одбора за испитивање нуклеарног погона Пацифичке флоте, менаџер заједнице подморничких официра/менаџер за програме нуклеарних подморничких официра; виши члан Тима за процену тактичке спремности у Команди подморничких снага у Атлантској флоти САД; заменик директора за операције, стратегију и политику (Ј5) у Команди здружених снага Сједињених Држава; директор Одељења за распоређивање подморница/нуклеарних подморница (ПЕРС-42); и директор за здружене и флотне операције, Н3/Н5, Команда флота Америчке морнарице.

Као виши официр, Бурк је служио као заменик команданта 6. флоте Америчке ратне морнарице; директор за операције (Н3) Поморских снага САД за Европу и Африку; командант 8. подморничке групе; директор за планове и политику за војно особље (ОПНАВ Н13) и, најскорије, као 58. начелник поморског особља, при чему је истовремено служио као заменик начелника поморских операција (Људски ресурси, особље, обука и образовање) (Н1).

Фото: ЕПА

Преузео је дужност 40. заменика начелника поморских операција Америчке морнарице 10. јуна 2019. Служи као виши поморски саветник секретара Америчке ратне морнарице и начелник поморских операција.

Нека од његових одликовања су Орден за изванредне војне заслуге, Орден заслуга за одбрану, Легија за заслуге (пет одликовања), као и одликовања разних кампања и јединица. Поморска подморничка лига је 2004. доделила Бурку одликовање за лидерство Џек Дарби. Поред тога, Бурк је 2005. примио одликовање за инспиративно лидерство вицеадмирал Џејмс Бонд Стокдејл.

Био је заменик начелника поморских операција до 8. јуна 2020, кад га је заменио адмирал Вилијам Лечер.

(Савет за стратешке политике - ЦФСП)

Препоручујемо

Политика

57 35

„ХАРАДИНАЈ ОПАСАН ЧОВЕК“ - Вучић: „Велика Албанија“ претња свима

19. 01. 2021. у 09:58

Политика

7 3

ХАРАДИНАЈ НАЈАВИО: Ићи ћемо на референдум за уједињење са Албанијом

18. 01. 2021. у 23:18

Политика

8 17

И ДЕЦА КЛИЧУ "АЛАХУ ЕКБЕР": Скандалозан снимак из Бужима опет показао да рат у глави многих Бошњака још траје

19. 01. 2021. у 09:18

Политика

1 1

ИЗМИСЛИЛИ СВЕДОКЕ: Суд у Приштини проширио оптужницу против Зорана Ђокића из Пећи

18. 01. 2021. у 23:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације