Како је оснивач ФБИ украо идеју о невидљивом мастилу од српског Џејмса Бонда?

МЕЂУ документима које је британски државни архив објавио је и извештај Душка Попова који показује колико су му Немци веровали. Попов извештава британску обавештајну службу да му је Абвер упутио упитник о наоружању британских оружаних снага, нарочито у ваздухопловству и оклопним јединицама. Извештај који је Попов проследио Абверу су спремили британски обавештајци.

Абвер је толико имао поверења у Попова да је шеф Абвера, адмирал Канарис, инсистирао да се лично упозна са њим. Попов је упркос Канарисовом поверењу у њега преживео хапшење адмирала и његових сарадника у последњим месецима рата, наставивши да ради за нове шефове Абвера.

Интересантно је да је у документима и формула за прављење невидљивог мастила које је Попов мешао у винској чаши.

Његов метод микротачке, поступка којим се на формат штампане тачке могла смањити цела куцана страна, Хувер је једноставно приписао себи. Хувер је после рата написао чланак у коме је тврдио да су његови агенти ухватили немачког шпијуна и да су од њега открили тајну микротачке. А упозорење о предстојећем јапанском нападу Американци у Белој кући никада нису добили од Едгара Хувера. Јапанци су септембра 1941. године уништили америчку луку и две хиљаде цивила, официра и морнара.

Прочитајте још - Србин господари светом сенки

КАКО и зашто се то догодило, у мемоарима пише лично Душко Попов:

- Мој долазак био је унапред договорен и ја сам дошао у Америку, ако хоћете, на Хуверов позив да тамо организујем - службу обмане. Међутим, кад је он сазнао колико је тешко и компликовано обманути непријатеља, што је била моја основна делатност, нагло се охладио. Схватио је да то не може да учини само ФБИ, већ да је потребно ангажовати бројне пратеће, за њега сасвим нове и сумњиве службе. Како је, вероватно, имао доста путера на глави, није сматрао упутним да у његове послове други забадају нос.

Наш заједнички посао морао је да се одвија у највећој тајности, а он је био човек који је страховито волео публицитет. Глорификујући снагу ФБИ, глорификовао је заправо себе самог. А то му је било потребно да би задржао место у администрацији, да би изнудио огроман буџет. Када је све то схватио, Хувер је једноставно рекао: "Мени то није потребно!"

ХУВЕР је игнорисао моје упозорење да ће Јапанци напасти Перл Харбур, јер је вероватно мислио да је то један од многих јапанских планова. Можда и камуфлажа или обмана. Смешно је да ја браним Хувера, који ми је, збиља, ишао на нерве и који ми је био велики противник, али верујем да то није учинио намерно. Једноставно је мој извештај ставио у фиоку. Можда га није ни прочитао пажљиво. А како се осећао после напада Јапанаца на Перл Харбура могу само да претпоставим.

Почетком 1944. године, експлодирао ми је аутомобил у Лисабону. Срећом, нисам био у њему! Неко је очигледно потурио бомбу. Нису то учинили Енглези, нису ни Немци. Остају само Американци?! Хтели су да ми занавек запуше уста, јер сам после рата могао да будем јако незгодан сведок Хзверове неспособности - признао је славни агент.

УМЕСТО тога Попов је својом књигом моћном Хуверу запушио уста:

- Када сам објавио књигу о својој двострукој улози у тајном рату и у њој обелоданио ове податке, Хувер више није био међу живима. Али сазнање да се трагедија у Перл Харбуру могла спречити, прилично је озлоједила Американце. Закон о чувању тајне спречавао ме је да раније о свему томе проговорим. Док сам писао књигу, Хувер је умро. Чим је књига објављена у Америци, изазвала је праву буру! Оптужба је била јако тешка и поразна. Један високи функционер ФБИ изјавио је, да би умирио јавност, како Хувер није имао контакте са тајним агентима и да је то свима, који су били његови блиски сарадници, добро познато. Осим тога, рекао је он, у нашој архиви не постоји никакав писани траг да су се Хувер и Попов икада лично састали.

- БИО сам беспомоћан - наставља своју исповест Душко Попов - јер нисам имао приступ америчкој архиви, а и да ми је то било омогућено, питање да ли би тамо нешто нашао. Кад сам већ био изгубио сваку наду да ћу моћи да демантујем ову тврдњу, јавио ми се Џон Пепер, британски обавештајни официр за време Другог светског рата, који ме је и увео у Хуверову канцеларију. Једноставно, сматрао је својом обавезом да то саопшти јавности. Његову изјаву пренеле су после све новине. Функционер ФБИ, који је неколико дана раније категорички тврдио да се Хувер и ја нисмо никад састали, после овог обрта, на сва питања је сада одговарао: "Немам коментара"! Да је Хувер био жив када је књига објављена, можда би ме смакао, можда му то не би пошло за руком, али би се цела ствар барем расправила.

Прочитајте још - Наша Мата Хари осваја стране агенте

СЛАВНИ шпијун је прећутао да је од књиге "Операција Трицикл" у САД зарадио 125.000 долара. Из Америке, Попов се вратио у Лисабон да одради искрцавање савезника у Нормандији. Као британски потпуковник, Душко Попов је ловио ратне злочинце и шпијуне по окупираној Немачкој. Међу објављеним документима су и процене његових "контролора" који се слажу да је волео да живи на високој нози и друштво лепих жена. Попов од Британаца није хтео да узма плату, рекавши да му је довољно оно што му Абвер плаћа.

У једној од тих процена његовог рада се каже да је Попов користио сваку прилику да обесхрабри Немце. Он је слао детаљне извештаје о ефектима савезничких ваздушних напада на немачке градове.

О СВОМ послу скромно је говорио:

- Погрешно је мишљење да један тајни агент све зна. Он зна само онолико колико је потребно да зна, да би извршио задатак. Ја сам дуго био у игри, па знам нешто више, јер су ми познати методи. А издржао сам толико дуго само зато што су ме Енглези несебично покривали. Да није било тога, не бих саставио ни петнаест дана.

Британски државни архив и Архив тајне службе МИ-5 отворило је за јавност 7. маја 2002. године тек делимично досије Душка Попова. Јер, британска унутрашња контраобавештајна служба МИ-5 има на хиљаде страница докумената о свом агенту Душку Попову. Из њих се види да је Попов био централна фигура енглеске и југословенске обавештајне мреже, у коју је, иначе, био укључен и његов брат др Иван Попов.

ПОПОВ је био дупли агент. Измислио је формулу за прављење невидљивог мастила које је Попов мешао у винској чаши. Говорио је за себе да је "шпијун који путује напред и назад". То је овако објашњавао:

- Агент је као један војник. Само што се агент бори девет или 12 месеци унапред, пре правог војника.

Душко и његов брат др Иван били су врло везани и блиски. Њихова повезаност види се и по томе што је српски Џемс Бонд умро само шест месеци пошто је преминуо његов брат Иван Попов.Контроверза око Попова вероватно ће трајати све док се не отворе комплетне британске архиве агентуре МИ-6.

ОБМАНУО НЕМЦЕ О ИСКРЦАВАЊУ САВЕЗНИКА

ДУШКО Попов је умногоме допринео успеху бројних планова за превару Немаца у Другом светском рату. Најважнији од тих планова била је операција "Фортитуд", која је имала за циљ да обмане Хитлерове команде. Као убачени шпијун у Абверу Душко Попов је информисао Немце да ће се савезници, да би ослободили Европу, искрцати у Па де Калеу, а да је искрцавање у Нормандији само амерички и енглески мамац. Пуковник Хенри Јулијен је једном то јавно и признао, када је рекао да је "Душко лично заслужан за задржавање седам немачких дивизија у Па де Калеу, три недеље након искрцавања у Нормандији". Битка за Нормандију је одлучила Други светски рат. А том преваром Душко Попов и МИ-6 су сачували стотине и хиљаде људских живота.

Остале фељтоне можете прочитати ОВДЕ.