"ОЛУЈА" - ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ: Бусије - сведочанство неуништивог крајишког народа (ВИДЕО)
У БУСИЈАМА, недалеко од Батајнице ,почетком августа све приче личе једна на другу, јер буде болна сећања на избегличке колоне Срба, прогнаних у хрватској оружаној акцији "Олуја".

Део насеља Бусије / Фото Н. Скендерија
Жељко Бурсаћ повлачио се с војском, не знајући где му је породица.
- Нисам ни знао да ли је моја породица дошла жива до наше мајке Србије. Биле су то мучне сцене, успут су стајали покварени трактори, ту се и умирало и сахрањивало поред пута - присећа се Бурсаћ.
Међу последњима из Книна је изашао Јован Вученовић, чије је путовање у избегличкој колони до Бањалуке трајало данима.
- На трактору, са тугом и болом у души и срцу, са 27 комшија на приколици на трактору, кренули смо до Петровца, односно преко Дрвара, Петровца, Кључа и Приједора до Бањалуке. Понели смо два пешкира и хлеб који смо имали тај дан у кући и још нешто хране, ништа друго... Били смо толико наивни да смо веровали да ћемо да се вратимо - прича Вученовић.
Он се међу првима настанио у Бусијама. На родни крај подсећа га жбун смиља, грожђе и смоква у дворишту, али и ручно рађена кубура, букара и један сасвим посебан камен.
- Кад сам 2015. ишао у завичај, отишао сам до родне куће мојих родитеља, обе куће су срушене, а пре тога вероватно опљачкане и тада сам са куће мог оца узео један камен и донео, то је успомена баш из завичаја - прича Вученовић.
Бусије неки називају и "Крајином на крају града", јер су многи Крајишници и избеглице са других простора кров над главом направили управо овде. Сложно су градили, сложно и живе.
- Први мој комшија је са Баније, с друге страну куће комшија је из Сарајева, преко пута са Кордуна... Има нас са свих простора и мислим да управо због тога што смо доживели исту судбину имамо више разумевања и толеранције једни према другима - истиче Вученовић.
Сретен Родић из Сплита потврђује да солидарности у Бусијама не мањка.
- Кад неко ради нешто, дође 30 до 40 људи да помогне. Неко то зове моба, код нас се звала акција. На тај начин једни другима прискачемо у помоћ и куће направљене овде углавном су резултат тога - каже Родић.
Захваљујући слози мештана, Бусије данас имају и асфалт, школу, амбуланту, а желели би да реше и проблем канализације. Избегличке ране, кажу, никада неће зарасти, али данас су своји на своме. Завичај је увек с њима, јер су га сместили у срце, песме и књиге, попут оне коју припрема Јован Вученовић.
(РТРС)
Препоручујемо

ШОЈГУ УПОЗОРАВА: Тај потез би могао довести до трећег светског рата
СЕКРЕТАР Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би увођење мировњака на историјске територије Русије могло довести до трећег светског рата.
24. 04. 2025. у 19:46

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

НИ ЛАУШ НИЈЕ ПРИМЕТИО ДО КРАЈА СНИМАЊА: Најлуђа грешка из "Боја на Косову"
ЛАУШЕВИЋ је о снимању филма "Бој на Косову" писао у књизи "Година прође, дан никад".
28. 04. 2025. у 10:32
Коментари (0)