Београд

"БЕЛИ МЕДВЕД" СА ЋУКОВЦА ПОД ЗАШТИТОМ: Кућа из земунске Улице Василија Василијевића, најстарија у Београду, проглашена за културно добро

Сњежана Видачковић

16. 09. 2023. у 20:49

НАЈСТАРИЈА кућа у Београду, кафана "Бели медвед" у земунској улици Василија Василијевића у насељу Ћуковац проглашена је за културно добро.

БЕЛИ МЕДВЕД СА ЋУКОВЦА ПОД ЗАШТИТОМ: Кућа из земунске Улице Василија Василијевића, најстарија у Београду, проглашена за културно добро

То је био предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда који је усвојен на недавно одржаној седници Владе Србије.

Ово времешно здање из турског периода, које само што се није урушило, налази се у старом језгру Земуна. Кафана "Бели медвед" грађена је у бондруку на нагнутом терену. Двојне је намене, на спрату су станови, а у приземљу локали.

Приземље је отворено према улици, а на спрат се улази преко зидом ограђеног дворишта. Спрат је формиран око отвореног трема. Временом је зграда претрпела више преправки, тако да је ранија квадратна основа издужена доградњом у новом материјалу, а добила је и једноспратни анекс на северном делу. Ове доградње су већ означене на плану из 1830. године. Ранији кровни покривач, шиндра, замењен је равним црепом. У приземљу је била кафана "Код медведа" односно "Бели медвед" са популарним лименим цимером.

Kако би објекат био враћен у функцију, Завод за заштиту споменика културе града Београда je током 2021. године израдио два пројекта, један је пројекат рестаурација фасада кафане "Бели медвед", а други је пројекат реконструкције, ревитализације, санације и адаптације кафане "Бели медвед".

Иако се о обнови најстарије престоничке куће неколико пута говорило, радови још нису почели, а кафана је у веома лошем стању. Завод још није добио неопходна средства од Министарства културе.

Кафана "Бели медвед", која је под заштитом Завода, национализована је 1948. године, а радила је све до шездесетих година прошлог века. Од тада, до данас, здање пропада, фасада је била ишарана графитима, али данас их, срећом, нема. Под зградом је ископан лагум са два крака дужине 10 и 14 метара и озидан опеком. Власници кафане користили су лагум као вински подрум, јер је унутрашња температура погодовала очувању вина. Хроничари престонице бележе да се лед са Дунава доносио зими у лагуме, који је посипан сламом да се што дуже одржи и не истопи, као замена за данашњи фрижидер.