НАСЛЕЂЕ КОЈЕ ЖИВИ: "Дани европске баштине" отварају врата прошлости
СВАКЕ јесени већ више од две деценије Београд постаје део велике европске мреже градова који кроз уметност, архитектуру и историју славе своје наслеђе.
ФОТО: Novosti
Манифестација „Дани европске баштине” има циљ да грађанима приближи значај историјских локалитета, музеја и споменика, али и упознавање са нематеријалном баштином – обичајима, традицијом, занатима и уметношћу кроз векове, све оно што чини идентитет једног народа. Ови дани културе су покренути још 1985. године, а у њима данас учествује више од 50 земаља, међу њима и Србија. Током трајања манифестације бројне културне институције отварају своја врата, неке и бесплатно, организују се вођене туре, различита предавања и концерти.
У Србији се Дани европске баштине обележавају од 2002. године под покровитељством Министарства културе, а сваке године манифестација има тему која повезује земље учеснице.
Тема овогодишње манифестације била је „Архитектонска баштина: прозор у прошлост, врата у будућност”, што је идеално описало суштину програма који је обухватио читав град. Архитектура је представљена не само као сведок епоха, већ и као живи део свакодневног живота Београђана – мост између садашњости, прошлости и будућности. Тако су у периоду од 19. септембра до 1. октобра бројна градска здања, историјске куће, зграде под заштитом и легати, који иначе нису доступни јавности, били отворени. Грађани су имали прилику да их обиђу уз стручно вођење и да кроз приче историчара уметности и кустоса сазнају како су настајале, какав су значај имале кроз историју и шта нама значе данас.
Град као учионица историје
Посебан део програма чиниле су шетње кроз градске делове који су обликовали идентитет Београда. Туре су вођене улицама Дорћола, Врачара и Топчидерског брда, где су посетиоци могли да виде и она мање позната архитектонска сведочанства прошлих времена – фасаде, детаље на прозорима старих кућа, натписе из доба Краљевине Србије. У музејима и галеријама организоване су тематске изложбе посвећене очувању културних добара и обнови архитектонских споменика. Посебну пажњу привукла је шетња под називом „Три здања Народног музеја“ која је обухватала обилазак и причу о зградама Музеја Вука и Доситеја, један од најстаријих сачуваних стамбених објаката у Београду; Галерију фресака, саграђену на месту некадашње синагоге и самог Народног музеја чија се зграда убраја у најлепше палате Србије с почетка 20. века.
Фото: И. Маринковић
Народна библиотека Србије организивала је изложбу на којој су посетиоци могли да виде спаљене књиге пронађене на згаришту Косанчићевог венца на коме је библиотека нестала у бомбардовању 6. априла 1941. године. Врата своје импозантне зграде отворила је и Народна банка Србије, нудећи грађанима разгледање сталне посатавке о историји новца и самој архитектури објекта из 19. века.
Фото: З. Јовановић
Оно што посебно издваја ову манифестацију јесте њена укљученост грађана. У општинама Земун, Савски венац, Гроцка и Палилула организоване су радионице за децу, предавања о старим занатима и ликовни програми који су спајали локалну заједницу.
"Дани европске баштине" нису само носталгичан поглед уназад. Њихова суштина је управо у дијалогу прошлости и садашњости. Тражили су се одговорили на питања како стара архитектура може да живи у савременом добу.
Отварањем врата музеја, библиотека, легата и архива широм града подсетили смо се тога колико је важно да чувамо наслеђе које нас повезују са прошлошчу, али тиме и инспирише да градимо будућност у којој култура и историја имају своје заслужено место.
Фото: Новости
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)